Some picture

Da li ste sagoreli ili kako savladati “burn out”?

Svetska zdravstvena organizacija uskoro će krenuti u izradu smernica o mentalnom blagostanju u cilju suprotstavljanja izgaranju. Do tada, možda svako od nas može da učini nešto za sebe

Iako burn out nije prva asocijacija na koronu, mislim da i bez nje svuda vidimo znakove izgaranja – na društvenim mrežama i prepisci na Viberu, imejlovima i tako ukrug. Vide se neizvesnost, tuga i strah, iza kojih je egzistencijalna zabrinutost, pre svega za sebe, pa zatim za porodicu, prijatelje i zajednicu.

Ako ste pomisli da je u pitanju virtuelno stanje, koje nema uporište u savremenoj medicini, lako mogu da vas razuverim odlukom Svetske zdravstvene organizacije da se burn out (sagorevanje ili izgaranje) uključi u 11. reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-11) kao profesionalni fenomen.

Iscrpljenost, negativnost i cinizam, kao i gubitak osećaja efikasnosti i ispunjenosti, normalni su odgovori na krizu

Znaci sagorevanja

Iako sagorevanje nije klasifikovano kao bolest ili zdravstveno stanje, uključeno je na listu bolesti zbog kojih se ljudi sve češće obraćaju lekarima, usled osećaja iscrpljenosti ili nedostatka energije, povećane mentalne distance od posla, osećaja negativizma ili cinizma u vezi sa poslom i smanjene profesionalne efikasnosti.

Mnogi veruju da se izgaranje odnosi na pojave u profesionalnom kontekstu i da ne bi trebalo da se primenjuje za opisivanje iskustava u drugim oblastima života, ali je činjenica da mnogi smatraju da to nije moguće razdvojiti.

I, verovatno je nemoguće. Iscrpljenost, negativnost i cinizam, kao i gubitak osećaja efikasnosti i ispunjenosti, normalni su odgovori na krizu i ne treba ih ignorisati. Sve ove emocije jako su važne. Jednostavno, ne znamo šta budućnost nosi.

Za one koji žele da prodru više u problematiku sagorevanja, preporučujemo članke ili video predavanja dr Kristine Maslač, na osnovu čijeg rada su postavljeni svi dijagnostički kriterijumi. U najkraćem, njeni upitnici mere tri znaka:

Balansiranje između rada i ličnog blagostanja može biti izazovnije ako ste zaboravili na svoju rutinu, fizičku aktivnost, šetnju, sastanke sa prijateljima

• Iscrpljenost – osećaj prekomerne iscrpljenosti radom.

• Cinizam – ravnodušnost prema nečijem radu.

• Profesionalna efikasnost – zadovoljstvo prošlim i sadašnjim dostignućima, a izričito procena očekivanja pojedinca od dalje efikasnosti u radu.

Iako se navedenim problemima nije lako odupreti, moguće je uraditi mnogo da ne sagorite. Tako prema forbes.com treba:

• da se izborite za svoje vreme relaksacije;

• da imate raznovrsne aktivnosti van posla kojim se bavite;

• da znate kada treba da se „isključite” u toku dana;

• da dovoljno spavate;

• da uvek razumete kada je nečega dosta.

Naravno, da biste mogli nešto da uradite za sebe, treba da razumete i pratite svoj rad i ponašanje. Redovno pratite tri znaka, ne samo kod sebe, nego i kod bližnjih i pokušajte da shvatite šta utiče na prekomerni stres. Suštinski, razumevanje sagorevanja kao problema zahteva da:

Većina ljudi i ne primeti kada se izoluje od svojih najbližih, porodice i prijatelja

• imate dobar plan aktivnosti,

• poštujete raspored koji ste napravili,

• ne preskačete vreme relaksacije i opuštanja,

• vodite računa o sebi (ishrana, vežbanje, odmor, san),

• trudite se da budete za primer drugima.

Uvek ima onih koji ništa ili skoro ništa ne mogu da sprovedu, a za njih ostaje šaljiva strategija u borbi protiv sagorevanja, nacrtana na ovaj ili drugi način na internetu:

Svetska zdravstvena organizacija uskoro će krenuti u izradu smernica o mentalnom blagostanju u cilju suprotstavljanja izgaranju. Do tada, možda svako od nas može da učini nešto za sebe.

Uspostavite ravnotežu

Uspostavite ravnotežu. Balansiranje između rada i ličnog blagostanja može biti izazovnije ako ste zaboravili na svoju rutinu, fizičku aktivnost, šetnju, sastanke sa prijateljima i zajedničke događaje. Ovde nema jednostavnih odgovora, ali razmislite: Šta vam daje energiju? Kako možete da osmislite rutinu koja će vam olakšati posao na početku dana i popodnevni prelaz koji vam prekida radni dan? Šta ne možete da uradite, pa zato i ne treba da trošite energiju? Šta možete za sada zadržati, da biste se fokusirali na prioritete i ono što vas čini srećnim?

Suočite se sa problemom. Ako ste u režimu preživljavanja, poput mnogih od nas, verovatno ste fizički, emocionalno i intelektualno iscrpljeni – i to je u redu. Bitno je da se trudite da učinite najbolje što možete u svakom trenutku. Ma kako paradoksalno zvučalo, meni su studenti pomogli da radim najbolje što mogu – da bih se bolje povezao sa njima, dao sam sebi pravo da budem kreativniji i to je nešto što mi je pomoglo.

Držite se za nekog, a da to ne bude digitalni svet. Mora da postoji neko oko vas ko vas razume i može da pomogne. Većina ljudi i ne primeti kada se izoluje od svojih najbližih, porodice i prijatelja. Zato je važan savet – otvaranje prema ljudima, posebno onima koji vam znače.

Drugim rečima – digitalnu prazninu zamenite pravim ljudima!

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *