Some picture

Da li se novi Korona virus prenosi sa ljudi na životinje i obrnuto?

Osobe zaražene SARS-KoV-2 virusom treba da smanje blizak kontakt sa životinjama, naročito onim vrstama za koje se pokazalo da su podložne ovoj bolesti

Neki korona virusi koji inficiraju životinje mogu da se prenesu na ljude, a potom se šire unutar humane populacije, ali to se dešava veoma retko. Detaljna ispitivanja pokazala su da se SARS-KoV prenosio sa cibetke, a MERS-KoV sa kamila na ljude.

Genetskim sekvenciranjem otkriveno je da je SARS-KoV-2, uzročnik kovida-19, blizak srodnik ostalim korona virusima (KoV) i da se nalazi u populaciji potkovičastih slepih miševa. Međutim, do danas nema dovoljno naučnih dokaza za identifikaciju izvora virusa SARS-KoV-2 ili za objašnjenje originalnog puta prenošenja ovog virusa na ljude (koji je možda uključivao intermedijarnog domaćina).

Prvi slučaj kovida-19 kineske vlasti prijavile su 31. decembra 2019. godine, mnogi inficirani bili su povezani sa pijacom na kojoj se prodaju životinje u Vuhanu, a trenutno se virus širi unutar humane populacije i 8. avgusta 2020. godine bio je odgovoran za 19.569.109 obolelih i 724.550 umrlih u svetu.

U ovom trenutku nema dokaza da životinje igraju značajnu ulogu u širenju virusa koji izaziva kovid-19

Da li se SARS-KoV-2 virus prenosi sa životinja na ljude?

Virus koji izaziva kovid-19 uglavnom se širi kapljicama koje nastaju pri kašljanju, kijanju, smejanju i razgovoru. Nedavna istraživanja pokazuju da ljudi koji su zaraženi, a nemaju simptome, takođe imaju važnu ulogu u širenju kovida-19. U ovom trenutku nema dokaza da životinje igraju značajnu ulogu u širenju virusa koji izaziva kovid-19.

Da li se životinje mogu zaraziti virusom SARS-KoV-2?

O ovom virusu još uvek se ne zna mnogo, ali izveštaji pokazuju da se u nekim situacijama može preneti sa ljudi na životinje, posebno nakon bliskog kontakta životinja sa osobama koje imaju kovid-19.

Prva divlja životinja koja je bila pozitivna na SARS-KoV-2 bio je četvorogodišnji malajski tigar u njujorškom Bronks zoološkom vrtu (Bronx Zoo). Pretpostavlja se da je životinju zarazio radnik zoo-vrta kod koga je registrovano prisustvo kovida-19. Tigar je infekciju preneo na tri tigra i tri lava sa kojima je bio u kontaktu, a svi su imali suvi kašalj i gubitak apetita. Dijagnozu je potvrdila američka Nacionalna laboratorija za veterinu u Ajovi. Nijedna druga mačka u ovom zoo-vrtu, leopardi i gepardi na primer, nije imala simptome.

Takođe, utvrđeno je da mačke (i domaće i velike mačke), kune i psi mogu biti pozitivni na SARS-KoV-2 posle kontakta sa inficiranim ljudima ili ljudima za koje se sumnja da su inficirani virusom SARS-KoV-2. Mačke obično pokazuju kliničke simptome bolesti, uključujući respiratorne i gastrointestinalne. Oporavak životinje traje manje od dve sedmice. Moguća je transmisija infekcije na druge mačke, ali procenjuje se da je to retko. Neophodna su dalja istraživanja.

Prva divlja životinja pozitivna na SARS-KoV-2 bio je malajski tigar u zoo-vrtu u Bronksu (Bronx Zoo)

devojka i pas nose masku

Kod inficiranih kuna (kanadska kuna – mink), na farmama na kojima se uzgajaju zbog krzna, dolazi do pojave respiratorne infekcije i većeg umiranja. Pošto su neki radnici na farmama imali simptome kovida-19, najverovatnije su bili izvor zaraze za kune. Zaražene životinje pronađene su na deset holandskih farmi, a zbog zabrinutosti da bi one koje su zaražene virusom korona mogle preneti bolest na ljude, doneta je odluka o uništavanju čak 10.000 ovih životinja.

Prvi pas na svetu kod koga je, u februaru, potvrđen korona virus, bio je iz Hongkonga. Kućni ljubimac pacijenta oporavljenog od kovida-19, 17-godišnji pas, uginuo je svega nekoliko dana nakon što je pušten iz karantina. Ali, u odsustvu autopsije, uzrok njegove smrti ostao je mistrerija.

Studije za bolje razumevanje sklonosti različitih životinjskih vrsta na SARS-KoV-2, ukazuju da perad i svinje nisu podložne infekciji ovim virusom.

Zbog zabrinutosti da bi zaražene kune na holandskim farmama mogle da prenesu bolest na ljude, uništeno je desetine hiljada ovih životinja

Istraživanja na životinjama

Naučnici širom sveta pokušavaju da razviju životinjske modele koji bi pomogli stvaranju preciznije slike o načinu na koji novi korona virus izaziva bolest, a time i pronalaženju efikasne terapije i vakcine protiv njega. Proces rada na laboratorijskim životinjama podrazumeva rad na miševima, feretkama (poznate i kao afrički tvorovi), hrčcima, nehumanim primatima itd. Studija na nehumanim primatima već odavno je dala ohrabrujuće rezultate, sugerišući da infekcija novim korona virusom proizvodi bar kratkoročni imunitet.

Naučnici sa Univerziteta u Hongkongu nedavno su inficirali osam hrčaka novim korona virusom i kod njih su se pojavili brojni simptomi i znaci bolesti (gubitak težine, letargičnost, promena krzna, pogrbljenost, otežano disanje). Osim toga, visok nivo virusa SARS-KoV-2 pronađen je u plućima i crevima hrčaka, organima koji su važni za proučavanje proteinskih receptora (angiotenzin-konvertujući enzim 2 – ACE-2) koji predstavljaju mesta vezivanja novog korona virusa.

devojka drzi macku i nosi masku

Eksperimenti u Sjedinjenim Američkim Državama koji se izvode na miševima pokazali su: kako novi korona virus napada nervni sistem, koji su putevi infekcije i kako virus generalno napada ljudsko telo. Miševi su dugo odbacivani kao životinjski modeli, jer se njihov ACE-2 umnogome razlikuje u odnosu na ljudski. Ovaj problem rešen je prilagođavanjem virusa mišu, genetičkim menjajmjem njegovog površinskog proteina ili modifikovanjem ACE-2 kod miševa, tako da kovid-19 može da prepozna kodirani protein za koji treba da se veže. Eksperimenti na majmunima i tvorovima imaju poseban značaj u trci za dobijanje vakcine.

Mačke ne treba puštati da izlaze napolje, da bi se sprečio eventualni kontakt sa zaraženim ljudima

Da li kućni ljubimci mogu da zaraze svoje vlasnike?

Za mali broj kućnih ljubimaca širom sveta, uključujući mačke i pse, prijavljeno je da su zaraženi virusom koji izaziva kovid-19, uglavnom nakon bliskog kontakta sa ljudima obolelim od ove bolesti. Na osnovu do danas dostupnih, ograničenih informacija, rizik od širenja SARS-KoV-2 na ljude smatra se malim.

Da li kućni ljubimci mogu doneti virus ako su bili napolju?

Mačke, psi i druge domaće životinje mogu doneti virus na koži, krznu ili dlaci. On tu dospeva npr. posle kontakta sa zaraženom osobom, ali nije jasno da li prisutni virusi mogu biti izvor infekcije, posebno zato što naučnici još uvek nisu sigurni koja količina korona virusa je potrebna da bi se čovek razboleo.

Nije nemoguće da kućni ljubimac donese virus na šapama ako je SARS-KoV-2 prisutan u društvenoj zajednici. Isto se dešava i sa našim cipelama, pa je, prema tome, preporučljivo zameniti obuću za ulicu, kućnom obućom. Nakon šetnje, šape kućnog ljubimca treba oprati vodom i neutralnim sapunom ili šamponom za životinje, ili ih očistiti krpom natopljenom sapunom i vodom. U tu svrhu nikada ne treba koristiti alkohol ili dezinfekciona sredstva. Nije preporučljivo kupati pse svaki dan.

Preventivne mere

Treba pojačati higijenu pasa nakon povratka iz šetnje, kao i onemogućiti psima da se nekontrolisano kreću bez povoca.

Nakon šetnje, šape kućnog ljubimca treba oprati vodom i neutralnim sapunom ili šamponom za životinje

brisanje sapa psu

Mačke ne treba puštati da izlaze napolje, kako bi se sprečio njihov kontakt, kako sa drugim ljudima koji potencijalno mogu biti inficirani kovidom-19, tako i sa kantama za otpatke u kojima se mogu naći predmeti kontaminirani SARS-KoV-2 virusom.

Osobama za koje se sumnja ili potvrdi da su zaražene SARS-KoV-2 virusom preporučuje se da smanje blizak kontakt sa životinjama, uključujući domaće životinje, kućne ljubimce, životinje u zoološkom vrtu, druge životinje u zatočeništvu i divlje životinje, a posebno sa vrstama životinja za koje se pokazalo da su podložne infekciji SARS-KoV-2 virusom.

Prilikom kontakta sa životinjama, uvek treba primenjivati osnovne higijenske mere. Ovo uključuje pranje ruku pre i posle kontakta sa životinjama, kao i sa njihovom hranom. Takođe, i izbegavanje da vas životinje ljube ili ližu, ali i deljenje hrane sa životinjama. Ukoliko kućni ljubimac ima pozitivan test na virus koji uzrokuje kovid-19, neophodno je slediti iste preventivne mere kao da je zaražen neki član domaćinstva.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *