Da li se možete ugojiti od kafe?

Kad god pročitamo savete za neku dijetu ili, uopšte, savete o zdravom načinu ishrane, navodi se da je u redu piti kafu ili čaj. Zbog toga smo ih, nekako, prihvatili kao pića bez kalorija. Ali, ipak, nije baš tako – kada malo razmislimo, shvatimo da to nije moguće. Čaj da, ako nema nikakve dodatke, ali sa kafom to nije slučaj. Zbog toga smo i odlučili da malo bolje zavirimo u ta ZRNCA.

Zrno kafe nije prazno

Svako zrno neke biljke ima svoj sastav, sadrži sve tri grupe gradivnih blokova svega što je živo: ugljene hidrate i masti i proteine. U samim zrnima kafe količina masti i ugljenih hidrata je niska, ali je bitno znati da ih sadrže.

Zrna kafe sadrže malu količinu masti, obično oko 10 do 15 odsto. One su pretežno trigliceridi, koji su sastavljeni od tri molekula masnih kiselina vezanih za molekul glicerola. Ove masne kiseline mogu varirati u sastavu, ali obično uključuju zasićene, mononezasićene i polinezasićene masti. Specifične vrste i proporcije masnih kiselina u zrnima kafe mogu zavisiti od faktora poput vrste zrna kafe, uslova uzgajanja i metoda obrade. Neke od masnih kiselina koje se često nalaze u zrnima kafe uključuju palmitinsku, oleinsku, linolnu i linolensku kiselinu.

Pored masti, zrno kafe se se sastoji od vode, kofeina i raznih drugih spojeva koji doprinose ukusu i aromi kafe, poput kiselina, ulja itd. Tokom procesa pečenja, neke od ovih komponenti mogu proći kroz promene – zato i ukus varira u odnosu na način pečenja, sortu kafe i podneblje odakle dolazi.

Način pripreme diktira nivo masnoća

Kada pripremate kafu samo sa vodom, voda mora biti vrela i tada se zapravo ekstrahuju ove aromatične materije koje joj daju karakterističan ukus.

Činjenica je da tokom pripreme većina pomenutih ulja ostaje u talogu kafe (socu) i ne prelazi u tečnost (skuvanu kafu). Zbog toga je sadržaj masti u šolji crne kafe nešto niži. Međutim, ako konzumirate kafu napravljenu metodama koje zadržavaju više ulja, poput espresa, možda ćete uneti malo više masti.

Da li kofein dovodi do nakupljanja masnoće na stomaku i povećanja težine?

Ispitivanjem sadržaja i sastava lipida u kafi koja je kuvana, filtrirana, proceđena – turska i espreso, pripremljena od prženih zrna arabike i robuste, kao i u kafi pripremljenoj od različitih brendova instant kafe, utvrđeno je da sadržaj lipida varira u zavisnosti od načina pripreme. Utvrđeno je da su kafe filtrirane kroz filter-papir sadržale manje od 7 mg lipida, one pripremljene ključanjem bez filtriranja i espreso-kafa dostizale su 60–160 mg lipida u 150 ml (jedna šolja). Trigliceridi su bili glavna klasa lipida u kafi napravljenoj od mlevenih zrna kafe: od 6,5 do 12,5% ukupnih lipida. Za kafe pripremljene od instant kafe, nivo ovih lipida bio je od 1,6 do 3,6%. Sadržaj lipida, kako u običnoj tako i u kafi bez kofeina, varirao je između različitih brendova instant kafe i kretao se od 1,8 do 6,6 mg/150 ml. ¹

Da li unos kafe utiče na povećanje težine?

Pored prekomerne konzumacije kafe, mogući razlog zbog kojeg prekomerna konzumacija kafe može dovesti do povećanja težine, masnoće na stomaku i dr. je ako se konzumira sa visokokaloričnim dodacima poput šećera, punomasnog mleka, pavlake ili aromatizovanih sirupa, a i peciva uz kafu. Ovi dodaci mogu značajno povećati kalorijski sadržaj pića i doprineti povećanju težine, uključujući nakupljanje masnoće na stomaku.

Kofein povećava nivo stresnog hormona kortizola, koji signalizira telu da poveća svoje energetske rezerve i takođe povećava brzinu otkucaja srca i krvni pritisak. Rezultujući stres takođe može ometati osećaj blagostanja i izazvati emotivno prejedanje ili želju za hranom koja pruža utehu.

Osim toga, konzumiranje kofeina može izazvati hipoglikemiju – nizak nivo šećera u krvi uzrokovan padom nivoa glukoze u krvi – što takođe povećava apetit i uzrokuje da telo žudi za hranom sa više kalorija. Veći unos kofeina podstiče potrebu za hranom, poput skroba, slatkiša, koja proizvodi glukozu.

Konzumiranje kofeina, naročito pred spavanje, može poremetiti ritam spavanja, što može indirektno uticati na težinu. Loš kvalitet sna povezan je sa povećanjem telesne težine i povećanim apetitom.

Iako neka istraživanja sugerišu da prekomerna konzumacija kafe može biti povezana sa povećanjem masnoće na stomaku, dokazi nisu definitivni, i potrebna su dalja istraživanja kako bi se razumeli tačni mehanizmi.

Kafa – da, ali umereno!

Važno je napomenuti da se umerena konzumacija kafe (obično definisana kao tri šoljice dnevno) generalno smatra bezbednom za većinu ljudi i čak može imati neke zdravstvene koristi. Međutim, kao i kod mnogih faktora ishrane, ključna je umerenost.²

Izvori

1. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/027869159390076B
2. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S026156142300033X
3. PMC2257922 – NIH – National Library of Medicine