Da li je starost broj ili slika u oku posmatrača

Pitanje „kad počinje starost” – staro je koliko i svet. Većinu ljudi ništa u životu ne iznenadi tako kao starost. U toj stvari svi smo kao prevareni muž.

Poslednji shvatimo da smo ostarili, tek nakon što su svi oko nas to primetili.

Starost, naravno, u velikoj meri zavisi od percepcije, kako naše, tako i naše okoline. Ali na globalnom nivou, na biološkom i sociološkom nivou, starost definišu neki promenljivi i neki nepromenljivi parametri.

Zvanična granica starosti pomerena sa 60 na 65

Ujedinjene nacije su „stariju” osobu definisale kao nekoga ko ima 60 ili više godina. To je neka univerzalna granica, koja se, isto kao dostizanje punoletstva kod mladih, određuje radi društvenih funkcija, prava i obaveza.

I baš kao kod punoletstva, starost je u ovom slučaju broj koji se ne obazire na individualnu zrelost, fizičko i mentalno stanje. Taj broj je društveno definisan, pa zbog toga nije oduvek bio isti, niti je isti u svim društvima i kulturama u ovom trenutku.

U zapadnom kulturnom krugu poslednjih decenija znatno se produžio očekivani životni vek ljudi, bolja je zdravstvena zaštita, svest o zdravim načinima života i navikama, pa ljudi duže ostaju vitalni. Tako je ustanovljeno da stav Svetske zdravstvene organizacije da starost počinje u 60. treba preispitati. Svetski ekonomski forum je nedavno, na osnovu očekivanog trajanja starosti, tu granicu pomerio na 65 godina.

Granicu pomera očekivani životni vek

Danas je ta granica prihvaćena u većini evropskih država, dok se u Americi o starosti govori tek sa 70 kod muškaraca, a 73 za žene. Promena stava prema starosti nije samo stvar onih koji kreiraju svetsku politiku, već se promenila i percepcija kod ljudi. U Velikoj Britaniji statistika je pokazala da je pre deset godina većina građana smatrala da starost počinje od 59. godine, dok ispitvanja iz 2018. kažu da većina percipira 70. godinu kao početak starosti.

Slična promena desila se i u Turskoj. Pre desetak godina, kad je očekivani životni vek bio 72 godine, većina je smatrala da starost počinje u 55. Danas, kada Turska ima neočekivani bum stanovništva starijeg od 65 godina, starom se smatra osoba od 70 godina.

Da li starost počinje s penzijom

U većini zemalja, naročito u onima u razvoju, doba kad se osoba smatra starom je ono kada odlazi u starosnu penziju. U Kini, na primer, muškarci odlaze u penziju sa 60, a žene sa 50 ili 55 godina. To je među najranijim godinama za penzionisanje u svetu, ali i najveća razlika između muškaraca i žena. Ipak, najnižu granicu za penzionisanje ima Indija sa 58 godina.

U Australiji se trenutno ide u penziju sa 67 godina, ali se očekuje da se to uskoro poveća na 70. Australijska vlada podstiče svoje građane da što duže ostaju u poslu jer ih, očigledno, ne smatra suviše starim za rad ni posle 67. godine.

Definicija starosti zavisi od tačke posmatranja

Ovaj poslednji podatak samo je jedan od mnogih koji potvrđuju da definicija starosti zavsi od tačke posmatranja. Za većinu tinejdžera i 30 godina je već ozbiljna starost. Istraživanje u SAD pokazalo je da žene od 16 do 34 godine smatraju da starost počinje u 61, dok muškarci istih godina smatraju da starost počinje u 56.

Slično istraživanje sprovedeno na studentskoj populaciji pokazalo je da oni smatraju da starost počinje već sa 50, dok su 30-godišnjaci za njih sredovečni. Ispostavilo se da što su ispitanici stariji, to je dalja granica starosti. I ne samo to. Pokazalo se da što je čovek stariji, to optimističnije percipira sopstvene godine.

Što smo stariji, to je veća verovatnoća da ćemo se osećati mlađima nego što stvarno jesmo.

Stigmatizacija i neprihvatanje sopstvenih godina

Analitičari rezultata dobijenih ovom studijom smatraju da verovanje ispitanika da su mlađi nego što govori krštenica dolazi otuda što u američkom društvu, a slično je i drugde u svetu, postoji stigmatizacija starosti. Zato se stariji ljudi distanciraju od svoje starosne grupe, želeći da izbegnu stereotip staraca. Čak i ako možda lično nisu imali loša iskustva, oni se dobro sećaju šta su sami, dok su bili mladi, mislili o starijim ljudima.

Zbog toga ne iznenađuje jedan od rezultata ankete koju je kompanija Ipsos sprovela u 30 zemalja u svetu, po kojoj su ljudi veoma zabrinuti zbog činjenice da se približavaju ili su dostigli granicu starosti. Čak i u zemlji visokog standarda kakva je Australija, 51 odsto ispitanika je zabrinuto zbog dolaska starosti, dok je svega 29 odsto isptanika optimistično po pitanju starosti. Takođe, 61 odsto Australijanaca je reklo da stariji ljudi nisu dovoljno poštovani.

Predrasude prema starosti

To nije situacija samo u Australiji. Poštovanje starijih kao jedan od aksioma u vaspitanju dece odavno se smatra demodiranim. Zato danas mladi ne samo da ne poštuju stare ljude, već imaju mnogo različitih predrasuda u vezi sa starenjem. Između ostalog, mladi misle da su stariji ljudi loši vozači i da se loše snalaze sa novim tehnologijama. Da se radi o čistoj predrasudi govore podaci da oko 36 procenata korisnika Jutjuba spada upravo u grupu starijih ili starih, dok velika većina korisnika Fejsbuka spada u grupu starijih od 50 godina.

I verovanje mladih da su stari usamljeniji od njih tačno je samo donekle. Tačno je da se posle penzionisanja donekle sužava socijalni krug i da su oni tada pretežno usmereni na druženje sa sopstvenom starosnom grupom. Ali zar i kod mladih nije isto?!