Da li je pronađen jednostavan test za zaboravnost

Koliko puta nisam mogao da se setim najbanalnijih stvari, ali važnih za mene. Poslednji put morao sam da guglam ime pevačice koju volim. Jednostavnim upitom „jazz singer piano player” pojavilo se ime Dajane Krol

Pismo Umberta Eka svom unuku, u kome ga moli da manje koristi mobilni, a više čita knjige ili jednostavno uči pesmice da ne bi zaboravljao, podsetilo me je na problem koji i sam imam.

Koliko puta nisam mogao da se setim najbanalnijih stvari, ali važnih za mene.

Poslednji put morao sam da guglam ime pevačice koju volim. Jednostavnim upitom „jazz singer piano player” pojavilo se ime Dajane Krol. Ali, šta će biti sutra kada se ne budem setio ni da je džez pevačica ni da je pijanistkinja?

Očigledno da je Alchajmer tu negde, što kod mnogih izaziva strah i neizvesnu starost.

Svaka neurološka bolest proizvodi jedinstvene promene u govoru koje se verovatno javljaju mnogo pre vremena dijagnoze, kaže dr Mari Grosman, profesor neurologije na Univerzitetu u Pensilvaniji

Rani znaci upozorenja

Nemogućnost da se na vreme dijagnostikuju Alchajmerova bolest i demencija naterala je naučnike iz svih oblasti, a ne samo medicine, da istražuju. Tako su istraživači iz IBM-a proučavali pisanje i izražavanje ljudi. Zaključili su da ljudi sa širokim spektrom neuroloških bolesti imaju prepoznatljive jezičke obrasce koji mogu poslužiti kao rani znaci upozorenja na njihove bolesti.

Za Alchajmerovu studiju, istraživači su pregledali grupu od 80 muškaraca i žena u osamdesetim godinama i – polovina ih je imala Alchajmer. Kuriozitet je da su sedam i po godina ranije svi bili kognitivno normalni. Svi oni bili su deo Framingamske kardiološke studije, koja dugotrajno sprovodi fizičke i kognitivne testove na istoj populaciji ljudi.

Jedan od testova bio je test pisanja, u kome se traži od ispitanika da opišu crtež dečaka koji nesigurno stoji na stolici i poseže za teglom sa kolačićima na visokoj polici, dok mu mama, okrenuta leđima, radi oko prepune sudopere.

Istraživači su ispitivali upotrebu reči pomoću programa veštačke inteligencije koji je tražio suptilne razlike u jeziku. Identifikovana je grupa ispitanika koji su više ponavljali reči, koji su pravili greške, poput pogrešnog ili neadekvatnog pisanja velikih slova, a koristili su i telegrafski jezik, što znači jezik koji ima jednostavnu gramatičku strukturu i nedostajali su im članovi poput the, is i are.

Ispostavilo se da su ti ispitanici razvili Alchajmerovu bolest. Kompjuterski program je sa tačnošću od 75 procenata predvideo ko će dobiti Alchajmerovu bolest. Rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet EClinicalMedicine, 2020.

Nemogućnost da se na vreme dijagnostikuju Alchajmerova bolest i demencija naterala je naučnike iz svih oblasti, a ne samo medicine, da istražuju

Iako istraživači nisu pretpostavljali da će analiza reči pokazati bilo šta, na kraju studije su bili izuzetno zadovoljni, jer su jednostavnim testom mogli da otkriju one koji će razviti progresivnu bolest mozga.

Godinama su istraživači analizirali promene u govoru i glasu kod ljudi koji imaju simptome neuroloških bolesti – Alchajmerove, ALS, Parkinsonove, frontotemporalne demencije, bipolarne bolesti i šizofrenije i ostalih. Međutim, izveštaj IBM-a otvorio je sasvim novi teren jer je, sa određenom tačnošću, kod potpuno zdravih ljudi ukazao na one koji će sa godinama imati probleme.

Postoji nada da se rad na dijagnostikovanju Alchajmerove bolesti proširi, kako bi se pronašle suptilne promene u upotrebi jezika kod ljudi bez očiglednih simptoma, a koji će razviti druge neurološke bolesti.

Izveštaj IBM-a otvorio je sasvim novi teren, jer je kod potpuno zdravih ljudi sa određenom tačnošću ukazao na one koji će sa godinama imati probleme

Slika iz Framingamske studije koja prikazuje pisanje ispitanika koji: (a) nemaju oštećenje, (b) imaju oštećenje (telegrafski govor i nedostatak interpunkcije) i (c) imaju značajno oštećenje (značajne pravopisne greške i minimalna gramatička složenost). Elif Ejigoz i sar., The Lancet 2020.

Promene se mogu meriti

„Svaka neurološka bolest proizvodi jedinstvene promene u govoru, koje se verovatno javljaju mnogo pre vremena dijagnoze”, rekao je za Njujork tajms dr Mari Grosman, profesor neurologije na Univerzitetu u Pensilvaniji i direktor univerzitetskog centra za frontotemporalnu demenciju.

Proučavao je govor kod pacijenata sa bihejvioralnim oblikom frontotemporalne demencije, poremećaja izazvanog progresivnim gubitkom živaca u frontalnim režnjevima mozga.

Ovi pacijenti pokazuju apatiju i pad u prosuđivanju, samokontroli i empatiji, što se pokazalo teškim za objektivno prepoznavanje.

Kompjuterski program koji je ispitivao suptilne razlike u jeziku ispitanika sa tačnošću od 75 procenata predvideo je ko će od njih dobiti Alchajmerovu bolest

„Govor je drugačiji”, rekao je dr Grosman, „jer se promene mogu meriti.” Rano tokom te bolesti dolazi do promena u tempu govora pacijenata, pri čemu se pauze naizgled nasumično raspoređuju.

I upotreba reči se menja – pacijenti koriste manje apstraktnih reči. Ove promene direktno su povezane s promenama u frontotemporalnim delovima mozga i izgleda da su univerzalne, a ne jedinstvene za engleski jezik.

Za one slične meni, koji zaboravljaju, pišu sa dosta grešaka, gutaju slova ili ne primećuju da su slova u reči ispreturana, ostaje nada da će kompjuterski stručnjaci naći program koji će nam pomoći i onda kada sve zaboravimo. Za sada je dovoljan Google.