Da li je moda umetnost ili biznis
Probajte da pitate nekog iz svoje okoline da li je moda umetnost ili biznis i bićete iznenađeni; odgovori će biti 50 odsto za jednu ili drugu stranu. Zapravo, čini se da će i neki procenat više biti na strani biznisa.
Ipak, ako se vratite stotinak i nešto godina unazad, tamo gde počinje istorija moderne modne proizvodnje, videćete da je moda bila u direktnom dodiru sa umetnošću. Tu se napajala inspiracijom i usko sarađivala, dok je paralelno bivala pokretač promena u savremenoj umetnosti.
Dugo su trajali pokušaji da se modna industrija prihvati kao umetnost. Postoje izuzetni i zamršeni dizajni koji bi očigledno prošli kao umetnost. Mnogi dizajni visoke mode izloženi su u muzejima umetnosti jer oličavaju umetnost pomoću tkanine. Moda može biti jednako izražajna kao i tradicionalne koncepcije umetnosti, poput slika i skulptura. Ali, smatra li se sva moda umetnošću?
Umetnost – veština i emocija
Jedna od definicija umetnosti je da je ona „izraz ili primena ljudske kreativne veštine i mašte, obično u vizuelnom obliku, uz pomoć koje nastaju dela koja se prvenstveno cene zbog njihove lepote ili emocionalne snage”. Mnogo odeće i modnih dodataka koje su dizajnirali poznati kreatori, kao što su Aleksandar Mekvin, Rik Ovens, Iris van Herpen, Vivijen Vestvud, u ovoj kategorizaciji bi svakako bili definisani kao umetnost.
Njihov dizajn zahteva kreativne veštine i maštu. Moda se, takođe, percipira vizuelno i neretko joj se divimo zbog njene lepote. Međutim, rasprava o tome da li je moda umetnost postaje komplikovana kada se razmišljanje prebaci na teren bele majice. Da li se to može podvesti pod okrilje umetnosti? Teško, i tu se javlja ono drugo, suprotno razmišljanje.
Druga odrednica koja delo čini umetnički relevantnim odnosi se na emocionalnu moć. Tu su dizajneri autorske i visoke mode sasvim na svom terenu ili, bolje reći, bez zadrške dele teren sa umetnicima.
Moda – umetnost za poneti
Modu biste mogli nazvati dekorativnom ili primenjenom umetnošću, za razliku od likovne umetnosti. Ali, koja je razlika? Ista količina umetničkog izražaja ide u odeću, komad keramike ili sliku. Jedina razlika je što, kao što ime kaže, odevanje ima svoju primenu, što modu čini primenjenom umetnošću, ali ne manje kreativnom. Uostalom, muzeji i galerije – poput Viktorija i Albert u Londonu i Metropoliten u Njujorku, svojom relevantnošću to i dokazuju.
Moda nam može prikazati šta su ljudi nosili u određenom razdoblju, baš kao što vam keramika može reći kakve su bile njihove čajanke. Ne čini se da se te stvari razlikuju od likovne umetnosti samo zato što su dizajnirane da budu funkcionalne. Mogli biste reći da je slika dizajnirana da stoji na zidu. Ali, da je napravljena kao freska koja postaje deo zida, da li biste rekli da to nije umetnost jer je uključena u enterjer?
Likovna umetnost trenutno se više ne bavi samo lepotom, pa bi se moglo reći da je moda – koja se uvek bavi konceptom lepote, bez obzira na to slažu li se svi oko koncepta ili ne – relevantnija i bliža izvornom tumačenju umetnosti od mnogih savremenih konceptualnih dela.
Ipak, retko ko bi danas tvrdio da je uloga umetnika stvaranje lepote. Umetnici se donekle bave ovim konceptom, ali za većinu njih lepota je obično nusproizvod potrage za istraživanjem složenih dvosmislenosti modernog života.
Potrošač postaje umetnik
U ovom momentu svet je spremniji da nešto prihvati kao umetnost ako je u muzeju ili galeriji. Međutim, iako moda nije uvek prikazivana na ovim mestima, ima brojne tačke u kojima se prepliće sa bilo kojim drugim umetničkim oblastima.
Moda ima svoj stil, zabavna je, ima odlike spektakla i izaziva osećanja i emocije. Poput mode, i umetnost može izazvati osećanja i biti izvor zabave i spektakla.
Isej Mijake kaže: „Moja odeća može postati deo nekoga, čak i fizički. Možda sam napravio alate. Ljudi kupuju odeću i ona postaje alat za kreativnost onoga ko je nosi.”
Na ovaj način, početna dizajnerska ideja prelazi iz mode u umetnost kada se kreira konačni komad, a onda onaj koji ga kupi stvara novi koncept ili ideju. Konzument tada postaje umetnik.
Modni koncept koji je kupac stvorio postaje živa umetnost, jer dobija sledeći umetnički život kroz osobu koja ga je primenila u svom duhu.
Naslovna fotografija, izložba Camp – Notes on fashion u Metropoliten muzeju moderne umetnosti u Njujorku © Edi Chen / Shutterstock.com