Da li je Marija Antoaneta osedela zbog stresa?

Tim istraživača sa Harvard univerziteta objavio je rezultate studije koji na osnovu eksperimenata na miševima pokazuju da kosa može prerano da osedi usled stresa

Dugo postoje pretpostavke zašto kosa sedi posle stresa i stresnih situacija. Nedavno je tim istraživača sa Harvard univerziteta, predvođen naučnicom Ya-Chieh Hsu, u časopisu Nature objavio studiju koja to i potvrđuje eksperimentima na miševima.

Po pričama, kosa Marije Antoanete osedela je preko noći, dan pre njenog pogubljenja tokom Francuske revolucije. Samo je pretpostavka da je to bio rezultat stresa. Kada će neko osedeti, zavisi od genetike, ali stres može dovesti do preranog gubitka boje kose.

Naučnici su koristili eksperimente da bi uvideli kako stres utiče na matične ćelije u folikulima dlake koji su odgovorni za stvaranje melanocita, ćelija u kojima se stvaraju pigmenti koji dlaci daju boju. Ustanovljeno je da posle izlaganja miševa bolu ili stresu, u laboratorijskim uslovima, njihovo krzno gubi boju. Ako se ustanovi tačan razlog, onda se može delovati na taj mehanizam, i u tom slučaju ne bi došlo do gubljenja boje dlake.

Stres koji utiče na otpuštanje adrenalina i kortizola, na porast pritiska i na nervni sistem – izaziva gubljenje matičnih ćelija koje luče pigment melanina

Stres koji utiče na otpuštanje adrenalina i kortizola, na porast pritiska i na nervni sistem – izaziva gubljenje matičnih ćelija koje luče pigment melanina. Eksperimenti su utvrdili da davanjem leka za sniženje krvnog pritiska miševima, on blokira te promene i oni tada ne gube boju krzna. Takođe, kod miševa su pronašli protein koji se luči u stresnim situacijama i ustanovili da zaustavljanjem njegovog dejstva sprečavaju procese koji dovode do gubitka boje dlake.

S obzirom na ove rezultate, u budućnosti bi trebalo sprovesti eksperimente na ljudima. Ako bi se ustanovio tačan razlog, moglo bi se delovati na taj mehanizam, te ne bi došlo do gubljenja boje kose i ne bi nam prerano bila potrebna boja za kosu. Pomenuti eksperimenti dobar su putokaz.

Sličan pristup mogao bi da se primeni i na druga tkiva u organizmu, na koja stres negativno utiče.