Da li je hemija neophodan sastojak trajne veze

„Nema hemije!“, đaci bi bili oduševljeni. A vi? Šta vam padne na pamet kada kažete „hemija“? Formule, epruvete, procesi, eksperimenti…ili ono mnogo izazovnije – hemija između dvoje ljudi.

Hemije takve da nije… ne bi bilo ni nas, zar ne? Pa, koliko je onda ona bitna?

Pre svega, hemija je najčešće razlog zbog koga jesmo na ovoj planeti. Reklo bi se – čista biologija. Hemija ove vrste poznata je još po nekim sinonimima, recimo – leptirići u stomaku. Ovu frazu koriste podjednako i muškarci i žene. Neverovatno, zar ne?

Pa onda: odsecanje nogu, klecanje kolena, ispadanje tašne iz ruku, podrhtavanje ruku, prosipanje kafe u elitnom kafiću, otkrivanje nebeskog svoda pod sjajem zvezda, čista astronomija, i slično.

To baš i objašnjava univerzalnost ove pojave, treperenje, ustreptalost, osećanje da samo što ne poletimo, nemogućnost dočekivanja susreta, vulkansku erupciju strasti, potrebu da smo stalno uz nekog, da ga dodirujemo, gledamo. Liči na zaljubljenost, ali zaljubljenost ne mora da bude sastavni deo ovog hemijskog procesa.

„Hemija“ između dvoje ljudi je reakcija koja je vezana za seksualnu privlačnost, lučenje hormona, osećanje mirisa, buđenje jedinstvene fantazije, erotiku.

Ostanak u vezi bez hemije

Koliko puta ste bili svedok tvrdnje da je neko idealan partner za nekog, ali nažalost, „nema hemije“. Neki ljudi, istini za volju malo ih je, mogu bez ovog  osećanja. Mladi ljudi su sasvim sigurni u to da veza ne može da počne, još manje da opstane, ako nema hemije. Svesni važnosti ovog fenomena, retko se upuštaju u veze bez ovog sastojka. Pre uđu u odnos samo zbog toga što postoji hemija, a nema drugih bitnih preduslova za vezu. Nema, doduše, tada ni veze, ali ne ostaju imuni na zov seksualnosti. Znamo da postoje parovi koji naizgled imaju savršen odnos, podudarnost u mnogim životnim aspektima, ali jedno od njih nekada će reći drugome da nema „hemije“.

To onda može da bude povod da  se ipak odvoje. Znate sigurno i za neke koji su pokušavali u više navrata da uspostave neku vrstu bliskosti, ali nije išlo. Motivi za ulazak i ostanak u vezi bez „hemije“ su različiti. Variraju od bežanja od usamljenosti tipa „daj šta daš“, do ponekad čisto praktičnih razloga, materijalnog ili nekog drugog porekla.

Nekada brakovi nisu bili zasnovani hemiji

Prepoznavanje značaja ovog aspekta za vezu skorašnjeg je datuma i vezano je  za pokret seksualnog oslobođenja, žena pre svega. Da li su baš svi brakovi naših ne tako dalekih predaka bili zasnovani na seksualnoj privlačnosti ili na ugovoru napravljenom bez pristanka ijednog od učesnika u doživotnoj vezi? Ne baš tako davno, posezanje za nekim prema kome postoje takva osećanja smatralo se  stravičnim grehom, naročito žena.

Kao da su onda oboje bili gotovo osuđeni  da provedu život više u seksualnim  fantazijama, pod uslovom da su i to smeli, nego u realizaciji odnosa koji je mogao da obogati i unapredi vezu.

Prihvatanje sopstvene seksualnosti tako je bilo jedno od „onih“ pitanja o kojima se ni u jednoj poštenoj kući nikada nije govorilo.

„No coment“ nit koja povezuje

Vreme čini čuda, a tek tehnologija?! Uvođenjem novih saznajnih mogućnosti koje prevazilaze samo porodičnu tradiciju, spoznaja nečega na šta kao ljudsko biće imate pravo, donela  je i oslobođenje ove vrste. Daleko od toga da je ova sloboda uslovila bezbrojno menjanje partnera, dozvolu za preljubu ili prevaru. Ne! Ona je samo dozvolila da svako može da prepozna nekog ko može da bude sjajan seksualni partner, zato što postoji ta tanana, „no coment“ nit koja ih povezuje.

Strast se nekada zadovolji odjednom, kao kada je neko silno žedan, pa se napije vode. Ne treba mu više. Neki pak ostanu u tom posebnom zanosu dugo, neki doveka.

Ovi prvi ponekad prođu kao Majkl Daglas čijeg zeca je vrlo vešto skuvala Glen Klouz. Fatalna privlačnost.

Nekada se iz ovakvih sudara dva sveta naprave i bebe.

Dakle, budimo oprezni!

Tajna zlatnih svadbi

Seksualna privlačnost je osećanje koje traži negu. Osetljiva je poput svilene bube, baš tako. Često se ljudi pitaju šta biva s njom u kilometarski dugim vezama ili brakovima koji su na pragu zlatnih svadbi. Pitaju se i kako ljudi koji toliko dugo žive zajedno mogu da podnesu gubitak strasti, gde ona ode, šta biva sa njom i njima. Komplikovana pitanja, priznaćete. Sigurno je da je strast nešto što ne može da ima isti intenzitet tokom celog života prema istom partneru.

Zajednički život nekako blago poravna sve što je imalo šiljke, od strasti do svađa. Umesto ekstremnog uzbuđenja, razviju se druga čulna zadovoljstva, poput beskrajne nežnosti, drugog doživljaja sopstvene i partnerove seksualnosti, prihvatanja činjenice da ni jedno od dva tela više nije tako atraktivno ni samoj osobi ni partneru, da postoje drugi koji mogu da privuku pogled, ali ne moraju da nas odvoje jedno od drugog, da smo delili i podelili druge, ne manje značajne stvari, gradili i izgradili svoj svet i svet oko nas. Čak i onda ponekad zaiskri ona stara hemija kroz pogled, osmeh, sećanje, miris, spavaćicu.

Obostrana privlačnost je najlepši susret na svetu

Ali, nije uvek tako. Neki ljudi prosto ne mogu da opstanu bez ovog osećanja, bili u partnerskom odnosu ili ne. To osećanje je kao pogonsko gorivo za njih,  smisao života, nešto čijem zadovoljenju teže. Ne prezaju od izlaganja riziku da time povrede partnera ili uslove odvajanje. Sve drugo pada u drugi plan. Ostaje onda pitanje na šta drugi partner pristaje. Ali, to je već pitanje suštine svakog pojedinačnog partnerskog odnosa.

          Svako od nas može da se ogluši o fenomen zvan „hemija“. Pitanje je koliko je to mudro i čemu to vodi.

Nije dovoljna za opstanak veze, ako nema i onih drugih komponenti, ali ni veza bez ovoga nije u potpunosti zadovoljavajuća.

Sjajno je što živimo u vreme kada možemo da se oslonimo i na ovu reakciju našeg tela, birajući sebi partnera. Tako postajemo svesniji sebe, govora i šifri svog tela, ali i odgovorniji prema nekome ko nam uzvraća istom merom. Obostrana privlačnost je najlepši susret na svetu. Nema uvek „happy end“, nekad se završi i brojanjem zvezda. Na nama je da hemiju zanemarimo, negujemo, odgovorimo i sačuvamo. Mala stvar za veliki život.