Da li i vi manje verujete drugima i osećate ’krizu poverenja’

„Gotovo svaka ekonomska transakcija u sebi ima element poverenja”, napisao je pre pola veka Kenet Arou, ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade (1972). Istina – bilo da kupujete, bilo da ste poslodavac ili zaposleni, bilo da ste kolega jednog tima i bez obzira na to za koji ste posao zaduženi, poverenje je u osnovi svakog segmenta poslovnog života. Ako nema poverenja, teško da može biti i bilo kakvog poslovnog odnosa.

Tako je bilo i pre više vekova, tako je bilo i na samom početku industrijalizacije – moralo je postojati poverenje da će jedan zanatlija napraviti dobre kočije i da će ih isporučiti na vreme, baš kao što je vlasnik jednog krojačkog ateljea morao da veruje da će mu se šegrt pojaviti ujutru na poslu. I danas je ista postavka stvari, iako je digitalizacija uzela dobar deo poslovnog kolača.

Ništa bez poverenja

Ako ne verujete poslodavcu ili on ne veruje vama, a zajedno nemate poverenja u tržište na kom radite, nema ništa od posla. Ako ne verujete da će vam plata ’leći’ na vreme ili ako vlasnik kompanije u kojoj radite ne veruje da ćete posao završiti uredno i kada treba, firme ne bi ni postojale. Na kraju, ako ne verujete u svoje poslovne i druge sposobnosti, ne biste ni ustali iz kreveta i zaputili se u svoju kancelariju.

Pa, iako je nedvosmisleno jasno da od poverenja sve počinje i na njemu se sve završava (baš kao što svako veruje da priroda nikada neće prevariti i pobrkati godišnja doba), analitičari beleže promene i već nekoliko godina primećuju da poverenje ulazi u krizu. Iz podataka velikog broja istraživanja koja su završena kao i onih koja još traju, može se izvesti zaključak da je poverenja sve manje. Ovo jesu sumnje, ali ipak ih potkrepljuju činjenice.

Manje poverenja i softveri za nadzor

Pokazalo se da je izolacija zbog kovid pandemije doprinela da kolege manje veruju jedni drugima. Na samom početku 2020. prosečni zaposleni Evropljanin, Amerikanac ili Australijanac, više je verovao svojim kolegama nego samo sedam meseci kasnije. Stepen poverenja je značajno i zabrinjavajuće opao.

Isto je i iz ugla poslodavaca i vlasnika kompanija. Izgubili su poverenje u zaposlene koji rade iz svojih domova, nisu bili sigurni da dovoljno dobro rade svoj posao kao kada bi tradicionalno sedeli u kancelarijama. Jedan od dokaza je i za 50 odsto povećana prodaja softvera za nadzor zaposlenih.

Na kraju, i nakon pandemije, beleži se do sada nezabeležen broj zaposlenih koji napuštaju svoje poslove.

Mnogo je razloga koji se mogu navesti kao uzroci postojeće ’krize poverenja’. Po nekim anketama, broj Evropljana i Amerikanaca koji žive u uverenju da se većini ljudi može verovati značajno je pao. Osamdesetih godina međuljudsko poverenje bilo je na zavidnom nivou. Čak 45 odsto anketiranih potvrdilo je da se ljudima može verovati. Danas, taj procenat je pao na 30 odsto. Za sada.

Ko je kriv?

Jedni, psiholozi i ekonomisti, tvrde da je fizičko razdvajanje tokom pandemije uzelo svoj danak u gubitku poverenja.

Drugi tvrde da su krive društvene mreže koje su sve dublje u životima većine.

Treći, opet, navode političke razloge kao i manjak poverenja u vlasnike kompanija, koje u većini ne pokreću ljudski mehanizmi napretka već kapital i dobit, što veći.

Prema Pew istraživanjima, s pravom ima razloga za zabrinutost, jer se ’ljudi sve manje smatraju pouzdanim kao što su nekada bili’. Pomenutih osamdesetih, recimo.

Činjenica je da su u prošlom veku velike kompanije nastale upravo na poverenju – spajanju i udruživanju ideja, napora, sredstava. Ekonomija i te kako ima od toga koristi. Danas se takođe svakodnevno spajaju kompanije i nastaju nove, ali poverenje je očigledno u krizi.

Najveći krivac za to je fizička odvojenost, kažu eksperti. Kako to razumeti?

Preko Zoom-a, teško

Fizička prisutnost, druženje, razmena ideja, iskustava, mišljenja, emocija, pa čak i kancelarijskih tračeva, doprinose da čovek dođe do novih informacija o ljudima oko sebe. Što više ima takvih informacija i što se ljudi bolje upoznaju, veće je poverenje. Da biste nekome verovali, potrebni su vam ’signali’ i činjenice o njemu. Nažalost, Zoom i bilo kakva komunikacija ovog tipa neće vas snabdeti kompletnim informacijama na kojima se zida poverenje i stvaraju čvrste veze.

Zanimljivo je da su fizičkim razdvajanjem i radom od kuće najviše stradale one veze koje se nazivaju ’poznanici’ – nešto između stranca i prijatelja. A još je zanimljiviji podatak da je informaciju o otvorenoj novoj poziciji 28 odsto zaposlenih čulo upravo od tih ‛poznanika’, a samo 17 odsto od bliskih prijatelja. To je još jedan argument koji potrvrđuje koliko je važno živeti okružen i poznanicima.

Na kraju, nikako ne treba zaboraviti zašto su se uopšte ljudi u poslu udruživali, jer se to nije promenilo, ma kako digitalizacija bila moćna. Kultura poverenja je temelj, a kada se jednom naruši, teško se vraća na stabilne noge.

Šta savetuju psiholozi u ovom vremenu ’krize poverenja’?

Što više možete, učestvujte u zidanju atmosfere poverenja. Preporuka je:

• Što više možete – koristite humor
• Što više možete – delite sa drugima svoje slabe tačke i ranjivosti
• Podržavajte i druge da budu otvoreni

Preko Zoom-a to neće biti nimalo lako. Za poverenje i čvrste veze, elektronska komunikacija nije dovoljna.