Da bismo se preporodili potrebno je da se okrenemo sebi
Promena je često praćena strahom od novog, ali nam nada u povoljan ishod pomaže da prevaziđemo taj strah i ipak se prepustimo promeni
Proces promene može biti i težak i bolan, jer godinama nosimo usađene obrasce, počevši od detinjstva pa sve do starosti, a prate ga i razni usponi i padovi. Taj proces podrazumeva i da osetimo „bol”, jer je rađanje nečeg novog uvek bolno, kao što je i rađanje života, i često podrazumeva svesni, ne mali napor.
Naime, većina ljudi teži doživljajima koji nam pričinjavaju zadovoljstvo i uživanje, a izbegavaju suočavanje sa situacijama i osećanjima koja nam nanose bol. Želja da izbegnemo bol je jedna od najtežih prepreka na putu ka promeni. Da bi se promena desila potrebno je da budemo „otvoreni” za promenu, kao i da posmatramo stvari i razmišljamo o njima na drugačiji način. Da bismo se preporodili i počeli kao novi, potrebno je da se okrenemo sebi i posvetimo određeni vremenski period samo sebi.
Na putu promene svako od nas ima svoju „zamku”
Da bismo to uspeli, neophodno je bezuslovno prihvatanje sebe, kao odnos prema sebi i drugima. To podrazumeva da, u konkretnoj situaciji, osoba ima ili pozitivno ili negativno mišljenje o svojim postupcima, mislima, osećanjima i iskustvima sa drugim ljudima, o samom sebi i svetu oko sebe, ali da se nikako globalno ne procenjuje, samo na osnovu nekih pojedinačnih ličnih aspekata, jer su ljudska bića previše kompleksna da bi se ocenjivala samo na osnovu jedne karakteristike…
Na primer, kada klijent sebe obezvređuje na osnovu toga što se nekome ne dopada, pitamo ga da nam kaže koju hranu ne voli da jede? On odgovori, grašak. I onda ga pitamo – da li to znači da je grašak loša hrana samo zato što se njemu ne dopada?!
Ljudska bića su u suštini pogrešiva i zato prihvatimo sebe kao nesavršene i pogrešive osobe!
Tokom promene, bezuslovno prihvatanje sebe je navika koju postepeno stičemo!
Na putu promene svako od nas ima svoje „zamke”. One mogu biti različite i zato je važno da znate šta je to što vas sputava tj. da prepoznate svoje „zamke” – nesigurnost, zavisnost, napuštanje, nezadovoljstvo, tugu, ljutnju, stid…
Posebno mesto u vremenu promene zauzima NADA! Nada je iskonska čovekova potreba i bez nje kao da nismo živi. Ona je u osnovi želje za promenom; nada da ćemo biti bolji, uspešniji i srećniji.
Tokom promene, bezuslovno prihvatanje sebe je navika koju postepeno stičemo
Kada se dešava želja za promenom
Kod nekih ljudi se dešava u trenucima krize, jer se to vidi kao način izlaska iz nje. Kod drugih je to način prevazilaženja nezadovoljstva postojećim ličnim stanjem!
I upravo je nada prirodni urođeni mehanizam kojim rešavamo krizu i prevazilazimo nezadovoljstvo.
Da bismo se osetili kao preporođeni, neophodno je da postoji „osećaj” da smo se promenili nabolje, da smo rešili neki problem i da smo, pre svega, postali bliži „slici” nečega što svako nosi kao ideal u sebi.
Ponekad mogu uticati i „spoljni događaji”, ono što nam se desi, kao što je nova ljubav, promena posla (prelazak na onaj koji nam više odgovara), putovanje u zemlju koja nas je uvek fascinirala, poboljšanje finansijske situacije, neka ideja za koju se vežemo i nastojimo da je realizujemo…
Da bismo se preporodili i počeli kao novi, potrebno je da se okrenemo sebi i posvetimo određeni vremenski period samo sebi
Duhovni preporod
Nekada promene mogu dolaziti „iznutra”, same od sebe, tako što shvatamo neke stvari, odnosno postajemo svesni šta je to važno u našem životu, a šta nije!
Neki put su to spoljašnji događaji, a nekad je to kao „duhovni” preporod koji naizgled nije podstaknut ničim spolja. Svakako, promena je jedan „nestalni proces” na čijem su putu razne prepreke. Promena je često praćena strahom od novog, ali nam nada u povoljan ishod pomaže da prevaziđemo taj strah i ipak se prepustimo promeni.
Napor je takođe nešto što se podrazumeva u procesu promene, kao što je, recimo, prokrastinacija (odlaganje rešenja nekog problema). Lenjost takođe može biti prepreka na tom putu. Svi pokazujemo snažne tendencije da se opiremo promenama, jer se teško odričemo ustaljenih obrazaca prema drugima, ali i načinu na koji razmišljamo.
Napor je, takođe, nešto što se podrazumeva u procesu promene, kao što je, recimo, prokrastinacija (odlaganje rešenja nekog problema)
Saveti psihologa
Važno je da osluškujemo svoje istinske potrebe i živimo u skladu sa njima.
Ako shvatimo da to nije put kojim treba da idemo, tada je potrebno da zastanemo, kao na raskrsnici, i da dobro razmislimo o svim putokazima, jer oni su uvek tu, samo je potrebno da ih pažljivo pregledamo i odaberemo onaj pravi, bez straha i sa nadom da odabrani putokaz vodi u pravom smeru.