Cvetanje trešanja

Kada smo i kako spremni za promene godišnjih doba? Već minimum tri decenije nespremno dočekujem proleće. Sa viškom ideja, blagim viškom kilograma, tromim raspoloženjem. Rešila sam da lagano promenim ono što se može promeniti.

Uverenje da je sve uvek isto, uverenje da je sever razvijen a jug nerazvijen, da povećanje BDP-a utiče na boljitak uslova života.

Glasam za prolećno raspremanje na vreme, posaditi lukovice bilo koje biljke, ne bacati pikavce kroz prozor automobila, zasaditi začinsko bilje u sopstvenoj režiji.

Posvetiti se čišćenju izmeta iza sopsvetnog kućnog ljubimca, iako ste izašli rano i niko vas ne vidi, razumem, nije vam ni do života a kamoli do kućnog ljubimca koji je i ovako dečji a ne vaš, i što je ostavljanje izmeta građanska neposlušnost, a ne pokazatelj vaše infantilne ličnosti, nesposobne da preuzme bilo kakvu odgovornost.

Mali koraci su ispred nas. Menjam karmin iz neprimetno rozikaste u koralno narandžastu.

Brzo dođe cvetanje trešanja, ponovo, da se obronci Beograda bele od behara. Da pokaže ko je gazda i ko će sigurno cvetati kakvi god uslovi bili i kakvi god mrazevi da su mrzli.

Srce na oltar, predaj srce onom ko ljubi savršeno. Bože, predajem ti svoje ruke, usta, misli.

Isus nas poziva da ne budemo zabrinuti ni za šta, jer Bog zna naše potrebe. Matej 6/25-34.

Blago svakom ko ima roditelje da ima sa kim da se posvađa na miru. Mnogo je lekovitije kad ti roditelji zameraju nego kad sam sebi zameraš.

Poslednja guska danas iz friza u rernu. Pomorandžin sok ukuvan u sos, gratinirani krompir, blanširan brokoli i zelena salata.

Samo svečano uz Vivaldija i Četiri godišnja doba.

Ljubim te danas u pametno čelo.