zivotno-iskustvo
Cveće za učiteljice - Ženska mreža- To sam ja portal
devojka u beloj majici

Cveće za učiteljice

Međunarodni dan žena možda je pomalo potonuo pod tonama cveća, no to jeste praznik posvećen svim našim dostignućima

Danas, uobičajeno – s maskom, ponekim poklončićem za učiteljicu, drugaricu, mamu, baku, svekrvu, ili uz lamentiranje „jedva čekam da prođe ova osmomartovska parada kiča”.

Istina, možda je Međunarodni dan žena pomalo potonuo pod tonama cveća koje se tog dana prodaje širom sveta, no to jeste praznik posvećen našim političkim, društvenim i ekonomskim dostignućima, kao i heroinama koje su se decenijama borile za nas, neke pod sloganom „Hleb i ruže”, druge svrstane u „nerc brigade”.

Danas na mrežama očekujemo zanimljive diskusije o pravima žena i cvetne aranžmane, no verovatno će nas najviše okupirati zdravlje i vakcine

Nezamislivo doba

Može li bilo koja od nas da zamisli da nema biračko pravo, a na ovim prostorima ga žene nisu imale sve do 1945. godine. Katarina Milovuk, upravnica Više ženske škole, školovana u inostranstvu, prva je žena koja je u Srbiji tražila pravo glasa, krajem 19. veka.

Draga Ljočić bila je prva lekarka u Srbiji, a završila je medicinu u Cirihu, 1879. Pošto nije uspela da stekne profesionalnu satisfakciju u državnim ustanovama u Srbiji, otvorila je privatnu praksu. Njen slučaj nije bio usamljen. Nakon povratka sa školovanja iz inostranstva, mnoge talentovane žene su se suočavale sa diskriminacijom.

Da paradoks bude veći, uprkos tome što su se u Švajcarskoj školovale darovite devojke iz celog sveta, ova država je među poslednjima u Evropi dala pravo glasa ženama, a jedan od kantona učinio je to tek 1990. godine.

Da li je bilo kojoj od nas zamislivo da ne može da se školuje, da ima duplo manju platu od muškaraca koji rade isti posao, da platu koju ona zaradi dobije njen muž ili, možda, da za 8. mart mi poklanjamo cveće muškarcima?

Ima li smisla da s lakoćom kažemo kako nismo feministkinje, ako su u borbu za naša prava neke žene uložile život

Najzad, ima li smisla da s lakoćom kažemo kako nismo feministkinje, ako su zbog borbe za naša prava neke žene založile život, a sifražetkinje trpele torturu u zatvorima, štrajkovale glađu i prisilno hranjene.

Spektakularne akcije

Za decenijsko držanje žena u inferiornom položaju bilo je bezbroj argumenata i opravdanja, a borba za ženska prava tumačena je čak i kao posledica histerije. Međutim, promišljene akcije i dobro organizovani pokreti žena bili su sve spektakularniji.

U Velikoj Britaniji sifražetkinje su demonstrirale, upadale na sastanke, vezivale se lancima za ograde palata, razbijale prozore… Nakon tih akcija odvođene su u zatvor gde su štrajkovale glađu. Čuvari su ih prisilno hranili kad bi došle na ivicu života i smrti, ali je to naišlo na neodobravanje javnosti, pa je vlada donela takozvani zakon mačke i miša na osnovu kojeg je zatvorenicama dopušten štrajk glađu.

Kada bi bile toliko slabe da ne mogu da protestuju, bile bi puštene kući, a kad se oporave, ponovo su hapšene.

U Americi je početkom 20. veka obeležen prvi Dan žena, a bio je posvećen, između ostalog, i radnicama fabrike tekstila koje su izgubile život u požaru.

Zbog heroina koje su marširale pod sloganom „Hleb i ruže” ili svrstane u „nerc brigade”, sada niko ne dovodi u pitanje naše pravo da glasamo

U Evropi, nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin uspela je da ustanovi Međunarodni dan žena, sa idejom propagiranja jednakosti, uključujući i pravo glasa za žene, tako da su 1911. žene obeležile ovaj dan demonstracijama u Austrougarskoj, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj.

Nekoliko godina kasnije, vođa Oktobarske revolucije Vladimir Iljič Lenjin odlučio je da 8. mart postane državni praznik u Rusiji, smatra se – zahvaljujući pritisku revolucionarke i feministkinje Aleksandre Kolontaj koja je s vremenom politički marginalizovana.

Nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin uspela je da ustanovi Međunarodni dan žena, sa idejom propagiranja jednakosti

Baš kao i ideja emancipacije koja je suština Međunarodnog dana žena. Dan žena na istoku se pretvorio u veseli praznik proleća, majki, drugarica. Na zapadu, pao je pomalo u senku pod nadolazećim talasima feminizma.

S ozirom na ambivalentne stavove, u pandemijskoj godini na društvenim mrežama možemo da očekujemo zanimljive diskusije o pravima žena, inspirativne cvetne i druge aranžmane, no budimo iskreni, verovatno će nas i danas najviše okupirati dve sasvim drugačije teme – zdravlje i vakcine.