Cveće za borbu protiv komaraca

Mreže na prozorima najbolja su barijera između komaraca i naše spavaće sobe, ali ima još mnogo strategija kojima ove napasnike možemo da držimo na pristojnoj udaljenosti od naše kože

Sa komarcima nemamo svi ista iskustva. Da ne rizikujemo crvene pečate i neprospavane noći, često se odlučujemo za komercijalne proizvode koji sadrže repelente. Međutim, postoje i prirodna sredstva koja, navodno, efikasno odbijaju ove napasnike.

Ako leti, posle dnevne žege, oklevamo da otvorimo prozore, jer nas podilazi jeza od lepršanja krilima i tihog zujanja, možda bi trebalo na njih da postavimo mreže. Za miran san dobro dođu i baldahini u spavaćoj sobi, makar bili improvizovani. Pošto s ovim insektima ne želimo da delimo terase i vrtove, trebalo bi pre svega da eliminišemo mesta sa ustajalom vodom na kojima se okupljaju i da zasadimo mirisne biljke koje oni, navodno, ne vole. Nikako bambus, koji obožavaju.

Naši saveznici za držanje komaraca na odstojanju navodno su rozetla, matičnjak i bosiljak, biljke koje inače mogu da se iskoriste i za kuvanje

Ventilator kao prva pomoć

Čak i ako na eko-obračun s komarcima gledamo podozrivo, nije loše da znamo da smo za njihove ženke potpuno neodoljivi kad smo znojavi, a kažu i da ih više privlačimo dok obavljamo teške poslove i teško dišemo, odnosno emitujemo mnogo ugljen-dioksida.

One nas vrebaju izdaleka, s nekoliko desetina metara, a mi njih izbliza, i to uglavnom nevešto, tako da nam nakon bliskog susreta ostanu pečati i od ujeda, i od pljuske.

Kad na prozorima nemamo mreže ili smo ih loše postavili, pa komarci s večernjom svežinom neometano uđu u naš dom, možda može da pomogne uključivanje ventilatora, pošto komarci ne vole „vetar” koji on stvara. Osim toga, protiv najezde ovih napasnika pomažu specijalne električne lampe, kao i mirisne lampe u kojima sagoreva voda začinjena sa nekoliko kapi etarskih ulja, na primer od limunske trave, geranijuma ili eukaliptusa. Etarska ulja mogu da se raspršuju i iz difuzera ili se jednostavno nakapaju na komad tkanine kako bi se prostorijom širio nežni miris koji komarci, navodno, ne vole.

Komarci izgleda ne vole ni limunovu travu, lavandu, mačju travu, ruzmarin, nanu, neven, hrizanteme i neke vrste verbena

Na otvorenom prostoru odećom možemo da pokrijemo veći deo kože, ali kad je napolju temperatura oko 30 stepeni, ima li nekog ko želi da sedi na terasi ili u vrtu u čarapama i pripijenoj, debeloj odeći, otpornoj na ubode? Zar nije jednostavnije da najzad isprobamo razne predloge sa interneta i saznamo mogu li cveće i druge mirisne biljke zaista da nas zaštite od komaraca? Čak i ako rezultat ne bude na očekivanom nivou, zahvaljujući ovom eksperimentu uživaćemo celog leta na balkonima i u baštama kojima se šire čarobni mirisi.

Mirisna bašta kao saveznik

Naši saveznici za držanje komaraca na odstojanju navodno su rozetla, matičnjak i bosiljak, biljke koje inače mogu da se iskoriste i za kuvanje. Ove mirisne i višestruko korisne biljke možemo da stavimo u saksije i rasporedimo ih na prozorima, terasama ili da ih zasadimo u baštama.

Za ublažavanje svraba izgleda mogu da posluže i zvezde naših ostava, poput sode bikarbone, jabukovog sirćeta ili meda

Internetom kruže brojni saveti za borbu s komarcima, zasnovani na iskustvima, među kojima je onaj da komarci mrze sve citrusne mirise. Bolje rečeno, kad sadimo bosiljak trebalo bi da to bude limun bosiljak koji može da se kupi i kod nas. Komarci izgleda ne vole ni limunovu travu, lavandu, mačju travu, ruzmarin, nanu, neven, hrizanteme i neke vrste verbena. I da magija bude potpuna – insekte koje ne želimo u svojoj blizini oteraće i beli luk.

Ukoliko se ove strategije pretvore u fijasko, na internetu je među brojnim savetim iz iskustva i onaj da pola čena belog luka utrljamo na mesto uboda kako bismo smanjili neprijatan svrab, a pomaže i sok od nekoliko listića nane, bosiljka, pa čak i maslačka.

Za ublažavanje svraba izgleda mogu da posluže i zvezde naših ostava, poput sode bikarbone, jabukovog sirćeta ili meda.

Na primer, pasta od tri četvrtine sode bikarbone i jedne četvrtine vode nanosi se na mesto ujeda i nakon desetak minuta ispere. Mesto ujeda može blago da se tapka peškirićem natopljenim jabukovim sirćetom. Druga metoda je da se od jabukovog sirćeta i ovsenog brašna napravi kaša, koja se nanese na mesto uboda i ispere mlakom vodom kad svrab prestane. Poznato je da lavanda ima umirujuće dejstvo, kao i med kojim se jednostavno namaže crveni pečat koji ostaje nakon što komarac pikira naše ruke, prste ili uši.