Cveće nam poručuje da li je zemlja dobra

Ako nismo sigurni da li je našim biljkama potrebna nova zemlja, najbolje je da opušteno sednemo u hlad drveta i pažljivo ih posmatramo – primetićemo sigurno da li je naša bašta srećna ili joj treba dodatna nega

Vreme je da cvećem ukrasimo balkone i bašte, ali kolebamo se, kao i svakog proleća, da li da iskoristimo istu zemlju, dodamo novu ili će biljkama biti „udobnije” ako je potpuno zamenimo.

Pošto nam biljke lišćem šalju poruke, najbolje je da se prisetimo kako su naše lepotice napredovale prethodne godine – da li nam se nekada činilo da je lišće klonulo, da otpada, možda je požutelo ili dobilo svetlozelenu boju. Naravno, na napredovanje cveća utiču sunce i količina vode, ali ako su ova dva zahteva bila optimalno ispunjena, našem cveću očigledno nije odgovarala zemlja.

Koju hranu voli cveće

Većina biljaka/cveća voli plodnu, vlažnu zemlju, bogatu humusom. Često mislimo da kupovinom zemlje u kesama činimo najbolje za naše biljke, međutim, ova zemlja takođe povremeno mora da se đubri ili obogaćuje raznim hranivima. Bitno je ne preterivati u tome, što opet otkrivamo posmatranjem biljaka.

Zemlju treba pomešati sa malo peska, naročito onu koju stavljamo u saksije, da bi drenaža bila bolja i tako se sprečilo suvišno zadržavanje vode i truljenje korena. Pre sađenja, zemlju treba dobro izmešati i usitniti da bi bila rastresita i omogućila korenju da se nesmetano širi.

Sve biljke hranljive materije crpe iz zemlje i tako obezbeđuju 12 elemenata neophodnih za rast. Najvažniji su azot koji je sastavni deo proteina, enzima, DNK i RNK, zatim kalijum koji pomaže fotosintezu i tako sprečava da biljke uvenu i fosfor koji je bitan za zadržavanje i transport energije. Međutim, u manjoj količini bitni su i magnezijum, komponenta hlorofila, sumpor koji se nalazi u amino-kiselinama, gradivnim delovima proteina, gvožđe za otpuštanje energije iz skroba.

Zemlja koju kupujemo u kesi biće hranljiva za biljke, ali ako je toplo i vlažno, one brže rastu i posle izvesnog vremena potrebna im je dodatna hrana

Takođe, kalcijum je sastavni deo čvrstih zidova ćelija, koji utiče na usporavanje starenja. Bor je neophodan za deljenje ćelija i formiranje cvetova, bakar kao komponenta polena i lignina u drvenastim biljkama, cink za izgradnju hlorofila i fotosintezu i mangan koji otpušta kiseonik iz vode u procesu fotosinteze, dok molibden potpomaže apsorpciju azota.

Ko hrani biljke u prirodi

Kako onda uspevaju biljke i cveće u prirodi, koje niko „ne hrani”? Divlje cveće i biljke rastu na zemlji gde se hranljive materije recikliraju. Oko njih su razne životinje, na primer ptice i insekti, čiji ostaci postepeno ulaze u sastav tla. Ono što je zemlja ili tlo dalo biljkama, vremenom se vraća u zemlju i tako materija kruži u prirodi. Sa biljki padaju plodovi, lišće, grančice koje mikroorganizmi postepeno razgrađuju i tako „hrane tlo”, obezbeđujući hranu biljkama.

Sveža kupovna zemlja će biti dovoljno hranljiva za biljke, međutim, ako je toplo i vlažno, biljke će brže rasti i širiti se, pa će posle izvesnog vremena biti potrebno dodati malo potrebnih sastojaka, naravno, manje nego u zemlju koja je korišćena duži niz godina.

Kada odstranjujemo listove sa kupusa ili delove šargarepe, možemo da ih iseckamo i razbacamo po zemlji, i tako joj vratimo ono što nam je dala

Pomoć iz kuhinje

Postoje načini da tlo obogatimo sastojcima iz naše kuhinje koje bismo obično bacili. Kada odstranjujemo listove sa kupusa, duga pera luka, delove šargarepe ili paškanata, možemo sitno da ih iseckamo i razbacamo po zemlji. Tako ćemo i mi zemlji vratiti ono što je dala.

Ko ima kaveze sa pticama, ostatke može da skuplja i time obogati zemlju. Tu je i staro lišće iz bašte od prethodne jeseni.

Naravno, postoji i stajsko đubrivo koje je vrlo dobro, osim što je miris neko vreme vrlo odbojan.

Kada bašta uznapreduje i opušteno sednemo u hlad drveta, među cveće, primetićemo čist vazduh oko nas, videti naše biljke i na neki način osetiti da li je naša bašta srećna ili joj treba dodatna nega.

Zemlju treba hraniti malo i često, ali to ne mora uvek da bude kupovno đubrivo već bilo šta što mislimo da je dobro za naše biljke u saksijama i vrtovima.