Čuvarkuća kao lek: šta čuvarkuća leči i kako se gaji?

Čuvarkuća u našem narodu ima izuzetno pozitivnu konotaciju.

Već i naziv biljke dosta o tome govori: smatra se da čuva kuću, da štiti vlasnike i donosi sreću kući u kojoj se gaji. Najbolje od svega je što ovakve legende obično možemo da čujemo za neke egzotične biljke ili neke retke artefakte.

Čuvarkuća je, za razliku od njih, izuzetno rasprostranjena kod nas. Osim toga – vrlo, vrlo lako se gaji. Uopšte nije zahtevna.

A šta sve leči čuvarkuća… Iznenadićete se!

Zbog toga, krenućemo na put otkrivanja ovog moćnog leka iz saksije!

U nastavku teksta otkrijte šta sve leči čuvarkuća, zbog čega se u narodnoj medicini smatra lekovitom i kako se od nje može dobiti najviše lekovitih svojstava.

Čuvarkuća: blagotvorna biljka koju svaka kuća treba da ima

Čuvarkuća je biljka poznata i kao Sempervivum sp. To je vrsta sočne biljke koja pripada porodici Crassulaceae. Latinski naziv čuvarkuće Sempervivum, potiče od latinske reči semper što znači uvek i vivus što znači živ. Dakle – „uvek živa” iliti „zauvek živi”, u bukvalnom prevodu sa latinskog.

Ove biljke su poznate po svojoj sposobnosti da prežive u teškim uslovima i veoma su otporne na sušu i toplotu!

Čuvarkuća je toliko otporna da je gotovo nemoguće da je uništite.

Postoje brojna tradicionalna verovanja u vezi sa zaštitnom ulogom čuvarkuće. U nekim kulturama se veruje da ova biljka donosi sreću, štiti kuću od zlih sila i donosi zdravlje i blagostanje svojim vlasnicima.

Kako izgleda čuvarkuća?

Čuvarkuće su male biljke koje obično formiraju rozetu sočnih, mesnatih listova. Listovi su često gusto raspoređeni i dolaze u različitim bojama, uključujući zelenu, crvenu, braon i sivu. Najčešće je čuvarkuća zelena. Njeni listovi formiraju oblik koji liči na zemaljsku kuglu.

Neke vrste čuvarkuće imaju i dlačice na listovima. Biljke često proizvode cvetne stabljike sa cvetovima u obliku zvona ili zvezda u različitim bojama, uključujući belu, ružičastu, crvenu i žutu.

Čuvarkuća u saksiji ili u vrtu?

I jedno i drugo.

Ova biljka je izuzetno otporna i laka za uzgoj i održavanje, a jednako često je možemo videti u saksijama, koliko i u eksterijerima. Vrlo je popularna u dizajnu eksterijera, upravo zato što zbog svoje otpornosti može da preživi surove vremenske uslove. Zbog toga se često koristi za dekoraciju krovova, krovnih terasa i sličnih eksterijera.

Posebnom je čini i to što se može uzgajati na površinama kao što su: drvo, kamenje i stene. Zamislite samo koliko to daje mogućnosti za dekoraciju!

Kao kućna biljka, čuvarkuća je popularna i zbog svoje izdržljivosti i lakoće uzgoja. Često se gaji u saksijama, a uglavnom drži napolju, na terasama ili prozorima. Zimi se premešta unutra, ali blizu svetlosti. Ove biljke mogu da prežive u različitim klimatskim uslovima, ali najviše im prija na suncu ili u delimičnoj senci. Takođe, zahtevaju dobru drenažu zemlje.

Šta leči čuvarkuća i zbog čega se sve koristi čuvarkuća kao lek?

Zbog svojih lekovitih svojstava, čuvarkuća se od davnina koristi u narodnoj medicini.

Smatra se da su je koristili još stari RImljani, kao ljubavni lek koji pruža zaštitu od crne magije. Osim toga, i u našem narodu je takođe dugo prisutna i rado gajena zbog svoje lekovitosti.

Ipak, odmah ćemo naglasiti – nije sprovedeno dovoljno istraživanja koja bi dokazala lekovita dejstva čuvarkuće. Zato preporučujemo da se za bilo koji ozbiljniji zdravstveni problem obavezno konsultujete sa svojim doktorom, te pratite preporučenu terapiju.

Šta to čuvarkuća ima u sebi pa je smatramo lekovitom?

Čuvarkuća (Sempervivum) sadrži različite sastojke koji doprinose njenim lekovitim svojstvima. Evo nekih ključnih sastojaka koji se mogu pronaći u ovoj biljci.

• Organske kiseline. Čuvarkuća sadrži malu količinu organskih kiselina poput jabučne kiseline i mravlje kiseline. Ove kiseline su odgovorne za njen umirujući i antiinflamatorni efekat. Inače, ove kiseline se često koriste u nezi, pa nije ni čudo što čuvarkuća može da posluži i kao sastojak za prirodne maske za lice. 
• Flavonoidi. Flavonoidi su prisutni u čuvarkući i poznati su po svojim antioksidativnim svojstvima. Oni pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih delovanjem slobodnih radikala.
• Fitosteroli. Čuvarkuća sadrži fitosterole – biljne sterole koji su slični holesterolu. Oni utiču na nivo holesterola u krvi, inhibirajući apsorpciju holesterola u crevima – na taj način pomažu da se smanji nivo ukupnog holesterola.
• Tanini. Tanini su prisutni u čuvarkući i imaju adstrigentno dejstvo, što znači da pomažu u zatezanju kože i suzbijanju upalnih procesa.

• Vitamin C. Čuvarkuća je izvor vitamina C, koji je poznat po svom antioksidativnom dejstvu i podršci imunosistemu.
• Minerali. Ova biljka takođe sadrži minerale poput kalcijuma, kalijuma, gvožđa i magnezijuma, koji su važni za održavanje zdravlja kostiju, mišića i drugih funkcija organizma.

Važno je napomenuti da su ovi sastojci samo neki od mnogih koji se nalaze u čuvarkući, a da su istraživanja o njihovim tačnim dejstvima i benefitima i dalje u toku.

Čuvarkuća kao lek za uho

Verovatno ste i vi za ovu biljku mogli da čujete od malih nogu, od bake ili mame, i to uvek kada vas boli uvo, kada imate upalu i slično.

Čuvarkuća se koristi kao prirodni lek za bolesti uha stotinama godina, a naše mame i bake su to odlično znale, i u ovu svrhu je rado primenjivale.

Ona pomaže u ublažavanju upala ili kod oštećenja bubne opne. Sok koji se dobija iz listova ove biljke ima sposobnost da rastvori višak prljave smole, poznate kao cerumen, koja se nakuplja u uhu, smanjujući pritom bol.

Utvrđeno je da sok iz lista čuvarkuće ima antibakterijsko dejstvo: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26551879, što doprinosi verovanju da je čuvarkuća efektivan lek za uvo.

Čuvarkuća za kurje oko i druge kožne probleme

Sledeći put kada vas ujede komarac, pažljivo uberite listić čuvarkuće i utrljajte ga na mesto uboda. Verovatno ćete osetiti veliko olakšanje! Čuvarkuća pomaže kod iritacija, smanjenja upala na koži, kurjih očiju i sličnih kožnih tegoba.

Probajte!

Čuvarkuća za masno tkivo

Čuvarkuća nije poznata kao efikasan lek za masno tkivo (lipome), pa savetujemo da se ne oslanjate na njena lekovita dejstva ukoliko imate masno tkivo. Lipomi su benigni tumori koji se formiraju ispod kože i sastoje se od masnog tkiva. U većini slučajeva, lipomi nisu opasni po zdravlje i ne zahtevaju lečenje, osim ako ne uzrokuju estetske ili funkcionalne probleme.

Ako imate lipome i želite ih ukloniti, najbolje je da se posavetujete sa dermatologom ili hirurgom. Oni će moći da vam pruže adekvatne savete i opcije za uklanjanje lipoma, uključujući hirurško uklanjanje, liposukciju ili druge metode, u zavisnosti od veličine i lokacije lipoma.

Napominjemo da se samolečenje ili korišćenje biljnih preparata poput čuvarkuće za uklanjanje masnog tkiva može pokazati kao nepouzdano i potencijalno opasno. Uvek je najbolje da se obratite lekaru kako biste dobili pravilnu dijagnozu i preporuke za tretman lipoma.

Kako se koristi čuvarkuća: maske i melemi od čuvarkuće

Sada kada znamo za šta je sve možemo koristiti – ostaje da vidimo i kako! 

Za kožne probleme, preporučuje se topikalna primena čuvarkuće.

Melem od čuvarkuće

Možete ga koristiti za umirivanje manjih kožnih iritacija, opekotina ili suve kože.

Za pripremu melema od čuvarkuće, sledite ove korake:

Sastojci:

• sveža čuvarkuća (oko 50 grama)
• biljno ulje po izboru (npr. maslinovo ulje, bademovo ulje)
• pčelinji vosak (oko 20 grama)
• eterično ulje po izboru (opciono)

Postupak pripreme:

1. Operite i osušite svežu čuvarkuću.
2. Izgnječite ili sitno iseckajte čuvarkuću.
3. U posudi zagrejte biljno ulje na laganoj vatri.
4. Dodajte izgnječenu čuvarkuću u zagrejano ulje i ostavite da se lagano kuva 1-2 sata na veoma niskoj temperaturi. Pazite da ulje ne postane previše vruće.
5. Nakon što se ulje infuzira čuvarkućom, procedite ga kroz gazu ili cediljku kako biste uklonili čvrste delove biljke.
6. Vratite infuzirano ulje nazad u posudu i na laganu vatru i dodajte pčelinji vosak.
7. Mešajte dok se vosak potpuno ne rastopi u ulju.
8. Ako želite da dodate miris, možete dodati nekoliko kapi eteričnog ulja po želji.
9. Uklonite posudu sa vatre i ostavite smesu da se malo ohladi, ali ne i da se stvrdne.
10. Pažljivo prelijte melem u sterilisane posude ili tegle dok je još tečan.
11. Ostavite melem da se potpuno ohladi i stvrdne pre nego što zatvorite posude.
12. Vaš melem od čuvarkuće je sada spreman za upotrebu. Čuvajte ga na hladnom i suvom mestu.

Maska za lice od čuvarkuće

Čuvarkuća može da smanji upalne procese na licu, te pomaže u borbi protiv akni, a zbog kiselina kojima obiluje smatra se da može da smanji hiperpigmentacije. Ljudi sa masnom kožom koji su probali maske za lice od čuvarkuće tvrde da im je pomogla da se reše viška masnoće i sebuma, pa se preporučuje i za masnu kožu.

Evo kako da napravite masku za lice od čuvarkuće.

Sastojci:

• 2-3 sveža lista čuvarkuće
• 1 kašika meda
• 1 kašika jogurta (opciono, za hidrataciju kože)
• 1 kašika aloe vera gela (opciono, za umirujući efekat)
• 1-2 kapi ulja čajevca (opciono, za antibakterijsko dejstvo)

Priprema:

1. Operite sveže listove čuvarkuće kako biste uklonili nečistoće.
2. Izmrvite ili usitnite listove čuvarkuće dok ne dobijete pastu.
3. U maloj posudi, pomešajte pastu od čuvarkuće sa medom. Dodajte jogurt, aloe vera gel i ulje čajevca (ako koristite) i dobro promešajte sve sastojke.
4. Ako je maska previše gusta, možete dodati malo vode kako biste je razredili.
5. Očistite lice i vrat pre nego što nanesete masku.
6. Nanesite masku ravnomerno na lice izbegavajući područje oko očiju i usana.
7. Ostavite masku da deluje 10-15 minuta.
8. Nakon toga, isperite masku toplom vodom i nežno masirajte lice kružnim pokretima kako biste dodatno očistili kožu.
9. Osušite lice tapkanjem mekim peškirom.
10. Nanesite hidratantnu kremu ili serum po želji.

Kako se gaji čuvarkuća – nega i održavanje

Zbog brojnih lekovitih svojstava čuvarkuće, njenog blagotvornog, pozitivnog uticaja, ali i lepog dekorativnog izgleda, ona je izuzetno privlačna i primamljiva biljka. Ko ne bi želeo da ima barem jednu u svom domu?

Ovde možete da vidite uputstvo, korak po korak, o tome kako se sadi i gaji čuvarkuća: 

1. Odabir saksije. Čuvarkuću može posaditi u saksije, žardinjere ili čak direktno u vrt. Važno je da saksija ima dobru drenažu kako bi se sprečilo zadržavanje viška vode, jer prekomerna vlažnost može dovesti do truljenja biljke. To je otprilike jedino što je može ubiti – previše vode.
2. Pripremite supstrat. Koristite dobro drenirajući supstrat koji ima blago alkalni ili neutralni pH. Možete koristiti mešavinu peska i vrtne zemlje ili specijalni supstrat za sukulente. Ovo će pomoći u sprečavanju zadržavanja vlage i truljenja korena.
3. Razmnožite čuvarkuću. Čuvarkuća se može razmnožiti iz lista ili rozete. Ako koristite list, jednostavno odvojite zdrav list od matične biljke i ostavite ga da se osuši jedan do dva dana. Zatim položite list na supstrat ili ga lagano pritisnite u supstrat, ali ne previše duboko. Ako koristite rozetu, pažljivo je odvojite od matične biljke i postavite je na supstrat.
4. Čuvarkuću držite na svetlom mestu. Čuvarkuća voli svetlo, ali je takođe možete držati u polusenci. Izaberite mesto koje će imati dobru količinu sunčeve svetlosti tokom dana. Držite biljku dalje od snažnih izvora direktnog sunca, jer previše izloženosti suncu može izazvati opekotine na lišću.
5. Zalivanje čuvarkuće. Čuvarkuća je biljka koja podnosi sušu i preferira suvlje uslove. Zato je važno da je ne zalivate prečesto. Dopustite da se supstrat osuši između zalivanja. U proleće i leto, zalivajte je jednom nedeljno ili kada primetite da je supstrat potpuno suv. U zimskim mesecima, kada biljka ulazi u period mirovanja, zalivajte je ređe.
6. Održavajte temperaturu. Čuvarkuća je otporna biljka i može podneti širok spektar temperatura. Međutim, najbolje uspeva na temperaturama između 18 i 24 stepena. Za vreme zime, biljka može preživeti i na nižim temperaturama, ali izbegavajte izloženost dugotrajnom mrazu, radije je unesite unutra.
7. Đubrenje čuvarkuće. Čuvarkuća nije zahtevna po pitanju ishrane, ali možete je povremeno prehranjivati da bi održala zdrav rast. Koristite uravnoteženo tečno đubrivo za zemlju, ali pazite da ne preterujete. Preporučuje se da se đubrenje vrši samo jednom ili dva puta godišnje.