Čudesna Botanička bašta u Plavu – raskošni spomenik prirode
Svaka zemlja se trudi da ima botaničku baštu, jer biljne vrste koje uspevaju poput životinja, nestaju klimatskom i ljudskom aktivnošću.
Neke zemlje su ponosne jer u turističkoj ponudi botaničke bašte predstavljaju kao najbolje što imaju. Tako, retko ko dođe na Sejšele ili Bali, a da ne poseti botaničku baštu, dok se u velikim gradovima, poput Njujorka, Londona ili Montreala, time bave prave institucije.
Možda bismo mogli nešto slično da kažemo i za beogradsku Botaničku baštu „Jevremovac”, koja čuva tradiciju dugu više od 170 godina i neguje preko 1.000 biljnih vrsta. Institut za botaniku i Botanička bašta opravdavaju poklon Miloša Obrenovića i ime njegovog dede Jevrema. Upravo zbog svega toga,
Vlada Republike Srbije 1995. proglasila je Spomenikom prirode od velikog značaja.
Botanička bašta Velemun
Retke i lekovite biljke
Možda bi i Plav bio ponosan na rad profesora Milutina Miće Praščevića, samo da su prepoznali značaj njegovog rada i svrstali botaničku baštu u turističku ponudu.
Ovako, samo malobrojni turisti koji „izgugluju” informaciju o bašti dođu da je posete. Iako na skromnom prostoru od svega 500 m2, sada dodatno narušenom građevinama koje zaklanjaju svetlost, botanička bašta profesora Praščevića ima preko 350 biljnih vrsta s Prokletija, posebno onih endemičnih i zaštićenih, a i mnogih koji se koriste u narodnoj medicini za lečenje.
Kostolom, endemska biljka
Neke od biljaka u bašti tek treba naučno da se obrade i dobiju mesto koje im pripada. Bašta je dobila ime Velemun, po istoimenom cvetu tamnoplave ili ljubičaste boje (Gentiana Kochiana).
Lekovita, crna kopriva
Ko je Danijel Vincek i šta je Vincekova rosa
Bašta je autentična i po vilinoj ili Vincekovoj rosi, vrsti koja je dobila ime po Danijelu Vinceku, čuvenom botaničaru koji je osnovao najstariju botaničku baštu u Crnoj Gori, u Dulovinama kod Kolašina. Inače, i ostale biljne vrste predstavljaju prave raritete, jer opstaju na velikoj visini od preko 2.000 m i niskoj temperaturi koja ide i do minus 40 stepeni Celzijusa. Poznato je da se one na poseban način adaptiraju i da se razlikuju od onih koje rastu u niziji.
Vincekova rosa
Jubilej profesora Praščevića
Profesor Praščević ove godine beleži trideset godina postojanja botaničke bašte, kojoj se u potpunosti posvetio, toliko da je i ostavio fudbal u kome je bio jako dobar i verovatno imao karijeru.
Profesor Milutin Praščević
Danas je Milutin pre svega dobar u objašnjavanju porekla vrsta, jer svaka biljka ima svoju priču, a profesor je posebno ponosan na primerak Pančićeve omorike i ginko bilobe koji su gosti u bašti.
Prva u spomen na čuvenog naučnika, a druga na biljku koja je preživela i udar nuklearne bombe u Hirošimi.
Molika, bodljičin bor
Pored njih, tu je podjednako lep petobodljični bor Molika, zatim lincura, petoprsta crnogorska, runolist snežni, planinski stolisnik i još 500 drugih vrsta. Ipak, meni je najinteresantnija prokletijska vučica (Wulfenia blecicii).
Prokletijska vučica
Pored botaničke bašte, profesor Praščević napravio je mali muzej s predmetima iz planine, ali iz prošlosti. Objektivno, poseta ovom jedinstvenom mestu daje mogućnost da razumete mnogo stvari iz prošlosti i prirode.
Muzejski eksponati
Ako je tačna vest da je zemljište Vincekove botaničke bašte na licitaciji, onda je pitanje opstanka Mićine bašte još značajnije, ne samo za Plav i region već za celu Crnu Goru i region.
Evropsko prvenstvo u Skyrunning-u, održano u julu 2023, kada su u Gusinju, Plavu i okolini bili trkači iz preko 20 država, uključujući i Vijetnam i Hong Kong, nije doprinelo drugačijem tretmanu botaničke bašte. Možda bi poziv planinarima da je posete mogao da pomogne da i lokalna zajednica shvati kakvo blago ima. A za one s najviše avanturističkog duha, predlažem da se popnu na planinu Visitor, s najvišim vrhom Plana (2.211 m) koji se ogleda u vodi Plavskog jezera.
Prirodu volimo kad je razumemo
Ostaje nada da će inicijativa različitih ljudi, grupa, pa možda i ovakvi članci, naterati nekog da razmisli o baštini sopstvenog naroda, sačuvanoj mukotrpnim radom retkih entuzijasta i poznavalaca prirode.
Možda ne možemo s razvijenim zemljama da se poredimo po mnogo čemu, ali treba da budemo ponosni na ono što imamo.
Treba da učinimo sve da sačuvamo prirodu, ali i u onom najmanjem obliku kao što su botaničke bašte, jer jedini način da zavolimo prirodu jeste onda kada je razumemo.
Zamislite samo da sutra neko pokuša da sruši „Jevremovac”.
Nerealno, zar ne!?
Profersor Milutin Praščević u razgovoru sa dr Nenadom Dikićem
Fotografije u tekstu © Prof. dr Nenad Dikić