Crvena i zelena hrana – najbolja za mozak
Da bi se obezbedila optimalna ishrana za dobro moždano zdravlje, neophodne su namirnice biljnog, ali i životinjskog porekla
Mnogi postavljaju pitanje – da li postoji neka posebna hrana za dobro mentalno zdravlje i sprečavanje demencije i sličnih neželjenih promena?
Kratak odgovor je – da, ali nije baš tako jednostavno. Mnogo studija urađeno je na tu temu, dosta toga je još uvek tajna, posebno na ćelijskom nivou, ali ima i ozbiljnih dokaza da nije sve prepušteno genima već zavisi i od naših navika!
Najdalje u tome otišli su autori studije i dijete čija skraćenica mind na engleskom jeziku, u prevodu – pamet – ukazuje na njihov glavni cilj, a to je utvrditi sve elemente ishrane kojima se sprečava gubitak mentalnih funkcija, uključujući pamćenje, zaključivanje, što bi rekli, zdravu pamet.
Kada bismo njihove glavne preporuke predstavili bojama, ova dijeta bila bi crveno-zelena!
Bez šećera i prerađene hrane
Pamet čuvaju crveno voće – maline, jagode, borovnice, kupine, i tamnozeleno povrće – spanać, blitva, kelj, prokelj, brokoli…
Svaki dan bar šaka bobičavog, crvenog voća – maline, jagode, borovnice, kupine i obavezno neko tamnozeleno povrće – spanać, blitva, kelj, prokelj, brokoli… Uz to ide i povrće i voće drugih boja, ali ove dve su neizostavne. Pri tome, da naglasimo, to crveno i zeleno nikako ne podrazumeva sokove – pa ni sveže ceđene!
Ima u toj dijeti i ribe, piletine, nešto mlečnih proizvoda i naravno žitarica. Osnovna masnoća je po njima maslinovo ulje uz dodatak čaše crvenog vina. Ako vas ovo podseća na mediteran, u pravu ste, ali pored toga u ovoj dijeti prisutno je još nešto jako važno – a to je odsustvo slobodnih šećera i visokoprerađene hrane. I manje je bolje – kada su u pitanju ukupne kalorije i dodata so!
I nešto što će mnoge iznenaditi, za dobro zdravlje mozga od izuzetne važnosti su masnoće, i to razne!
U odnosu na težinu tela, naš mozak je proporcionalno najveći od svih životinja, i kopnenih i vodenih, i iznosi dva odsto ukupne težine standardnog čoveka.
Prednosti skuše i sardine
Za zdravlje mozga, od izuzetne važnosti su masnoće, i to razne
Čovekovo mladunče i mladunče šimpanze rode se s jednakim mozgom, teškim oko 400 grama. Mozak čoveka dostigne težinu od 1 200 do 2 000 grama, mozak šimpanze ostane na 400 grama, a smatra se da su za to najodgovornije masti. Što masti u rezervama, to i masti u ishrani. Drugim rečima, bitne su sve masti, uključujući zasićene, ali su nezaobilazne masne kiseline iz grupe omega 3.
Jedna od njih je esencijalna. Zove se linoleinska i dobijamo je iz različitih biljnih namirnica – najbogatiji su orasi, laneno seme, bundevino seme. Druge su omega 3 dugačkih lanaca – nalaze se samo u ribama i to posebno masnim kao skuša, sardina, sardela, losos. I ne samo da su bitne za razvoj mozga kod beba, već su neophodne i kod odraslih. Dovoljan unos omega 3 kod odraslih dovodi do ugrađivanja ovih masnih kiselina u membrane moždanih ćelija umesto manje poželjnih omega 6. A to je proces kojim se osigurava optimalno odvijanje moždanih funkcija.
Skandinavci kažu da je njihova ishrana najbolja jer koriste ulje repice, a njega može zameniti 20 do 30 grama oraha ili semenki bundeve
Ovih navedenih masnih kiselina i nema baš preterano u maslinovom ulju. To u prilog priče da nije baš sve tako jednostavno kako izgleda na prvi pogled. Zato i skandinavci kažu da je njihova ishrana najbolja, jer između ostalog koriste ulje iz repice! Kod nas ga nema, ali možete to nadoknaditi sa 20–30 grama oraha ili semenki bundeve.
Da skratimo dugačku priču – da bi se obezbedila optimalna ishrana za dobro moždano zdravlje, neophodne su namirnice biljnog, ali i životinjskog porekla, balansirana, raznovrsna ishrana sa naglašenim crveno-zelenim tonovima!