inspiracija

Crna magija

Rijaliti programi, kad se bolje pogleda, jedina su crna magija koja „radi”, ne samo vinovnike ove priče, ne samo manipulatora i žrtvu, nego i gledaoce

U moru užasa sa kojima smo suočeni svakoga dana u medijima i na društvenim mrežama, jedna tema posebno mi je skrenula pažnju. Novine su ovih dana preplavljene pričama o crnoj magiji. Navodno su nekom učesniku rijalitija, koji ne može da se iskobelja iz kandži toksične veze – neki zli ljudi bacili magiju, zamrsili konce, nečija majka je crnu vunu prela, a zle čini bačene na njega učinile su ga nesposobnim da se uzme u pamet i donese odluku da sa poniženjima, užasima i ulogom žrtve – prekine jednom zasvagda.

Zapanjena sam sa koliko strasti i praznoverja novine pišu o tome, uvaljujući nam, na sve strahove kojima smo zaraženi, i strah od demonskih sila koje nam uništavaju živote, a kojima rukovodi tuđe zlo. Pominju se islamska, vlaška, vudu magija. Hodže i vračevi. Nesreće, prokletstva, „vezivanje”, ludilo. Ovakav primitivizam i praznoverje, uvek ide ruku podruku sa očajem, bedom i razvaljenim sistemom vrednosti – za naše padove nismo krivi mi, nego nečastive sile.

U suštini, tamo gde nema stida, ima samo mraka

Za sve one sluđene duše koje veruju u ovakve gluposti, moram da javim – nema nikakve magije, ali ima nečeg drugog. Ima bolesti savremene civilizacije koja se zove manipulacija, sebičnost, beskrupuloznost, lažljivost. Savremena psihijatrija to zove patološikim narcisizmom, i ta zaraza se širi poput požara.

Logično, u eri koja je relativizovala sve pod kapom nebeskom, i koja toliko slavi samoljublje, samodovoljnost, telo i novac, svet je podeljen na bezobzirne i uništene. Na one koji manipulišu i na one koji su manipulisani.

Sve „nečastive sile” o kojima se govori proizlaze iz satanskog kreda: „Čini sve što ti je volja”, i za taj osećaj svemoći i beskrupuloznosti koji manipulator ima dok obrađuje svoju žrtvu, nije potreban nikakav „nagaz”, magijske šifre, salivanje olova, niti crna vuna.

Nema magije, ima samo gubitka vere i vrednosnog sistema. U suštini, tamo gde nema stida, ima samo mraka.

Ako je maksima današnjice „čini sve što ti je volja”, i ako nema posrnuća tamo gde ima novca, ako cilj opravdava sredstvo, a korist opravdava svaki cilj, onda su užasi kojima smo svedoci, sasvim logični. Drugim rečima, radi se o paklu.

A pakao se može gledati na televiziji, svakog dana, u rijalitiju.

Rijaliti programi, kad se bolje pogleda, jedina su crna magija koja „radi”, ne samo vinovnike ove priče, ne samo manipulatora i žrtvu, nego i gledaoce.