Some picture

Čokoladni i drugi demoni – zavisnost od sreće

Vezu čokolade, ljubavi, uživanja i zavisnosti opisuju ne samo književnici već i mnogi stručnjaci. A prepoznaće se i mnoge čitateljke!

Asocijacija na Markesa i njegovu knjigu O ljubavi i drugim demonima ovde je neizbežna. Možda za mnoge neprimetan detalj – glavna junakinja gotovo zavisnički uživa u ispijanju tople čokolade. Tu vezu čokolade, ljubavi, uživanja i zavisnosti opisuju ne samo književnici već i mnogi stručnjaci. A prepoznaće se i mnoge čitateljke!

Šta je od toga tačno i da li je čokolada loša ili dobra?

Sva dobra svojstva čokolade potiču isključivo od kakaoa, divnog, bogatog ploda kakaovca

Sva dobra svojstva čokolade potiču isključivo od kakaoa, divnog, bogatog ploda kakaovca, korišćenog još u pretkolumbovsko vreme u Srednjoj Americi gde je smatrana božanskim napitkom.

Moderna medicina uspela je da pronađe i naučno objasni vezu između sastojaka i pozitivnih zdravstvenih efekata. Trebalo bi nam puno vremena i prostora da ih sve nabrojimo, a osnovni razlog za to su flavonoli i glavni među njima ksantin – teobromin – ime koje potiče od grčkih reči „hrana bogova” i flavodoidi kojih ima više stotina, a koji su uglavnom moćni antioksidansi.

Svima je već poznato da nam oni pomažu u borbi sa slobodnim radikalima i na taj način sprečavaju mnoga neželjena oštećenja ćelija i organizma u celini, sprečavajući pojavu niza bolesti, pa i onih najtežih.

Suptilni efekti stimulansa

Naša današnja tema je nešto mnogo manje merljivo, a suptilnije i možda važnije – osećaj zadovoljstva i sreće koji ljudi opisuju nakon uzimanja čokolade. Medicina to pripisuje upravo teobrominu, alkaloidnoj komponenti unekoliko sličnoj kofeinu. Glavna razlika je u dejstvu na krvne sudove – kofein ih steže, a teobromin opušta.

Direktno dejstvo stimulansa na moždane centre kod mnogih dovodi do poboljšanja raspoloženja

Sličnost je u tome što su oba stimulansi i to direktno dejstvo na moždane centre kod mnogih dovodi do poboljšanja raspoloženja i osećaja povećane spremnosti za mentalne i fizičke napore. I sam šećer, kao glavni izvor energije za mozak, daje taj osećaj objektivno povećane energije i sposobnosti, ali to je za mnoge  razlog da proglašavaju čokoladu hranom koja izaziva zavisnost.

Drugi je smatraju glavnom „utešiteljicom” – pritekne nam u pomoć kada smo nesrećni, pod stresom i slično. U praksi, stvari su nešto drugačije. Većina ljudi u tim situacijama posežu za nekom hranom i to je čak normalna reakcija na stres. Različiti ljudi – različita hrana! Žene, po pravilu, za „nezdravim grickalicama”, a muškarci za kuvanim jelima! Ono što je tu najveći problem jeste velika količina, brzo jedenje da se zatrpa ta rupa koja nam zjapi iznutra! Svaka hrana tako postaje „loša”.

Mala svakodnevna zadovoljstva

Po pitanju zavisnosti, činjenice su tvrdoglave – ni za šećer, ni za čokoladu – još niko nije pronašao one prave znake i posledice koji se javljaju kod upotrebe medicini poznatih supstanci sa tim svojstvom.

Sklona sam da delim mišljenje sa onima koji kažu da je normalno da čovek ima potrebu za srećom i da nju treba zadovoljavati svakodnevno. 

Pri tome, kažu, to je jedan zajednički hedonistički centar koji može da se „nahrani” raznim stvarima u kojima uživamo – sportom, ljubavlju, hranom, spavanjem, kreativnim radom… Kad imamo dovoljno pravog zadovoljstva, nema potrebe za zloupotrebom. Kad nemamo, onda posežemo za onim što nam je pri ruci i uvek dostupno – modernom čoveku to je hrana, najčešće bogata šećerima i mastima.

Normalno je imati potrebu za srećom i nju treba zadovoljavati svakodnevno

Mala svakodnevna zadovoljstva su važna, zato, ako volite čokoladu, jedite je bez osećaja krivice – ovde mislimo na tamnu, crnu, kakaom bogatu poslasticu! Ako je ne volite, ima toliko drugih stvari u kojima je moguće uživati – treba ih prepoznati i upražnjavati.

I naravno, sve umereno! I najbolje stvari dobiju suprotni predznak kada preteramo. Čokolada tu nije izuzetak!

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *