Čitate li Francuze – Romen Gari
Na našem jeziku sada su dostupna dva romana jedinog dvostrukog dobitnika Gonkurove nagrade, koji govore o snazi majčine volje i izlečivosti mržnje
Sreća je što dobre knjige žive i kad njihovi autori napuste ovaj svet, pa možemo da ih pročitamo, čak i ako su nam promakle kad su bile objavljene. Bogata i suptilno nijnsirana francuska književnost krije mnogo takvih bisera, a dva su sada dostupna i našoj publici. Radi se o romanima Romena Garija, jedinog pisca koji je dva puta dobio Gonkurovu nagradu.
Njegov roman Obećanje u zoru najlepša je književna pohvala majci, obojena finom autoironijom. To je autobiografska priča o odrastanju u Rusiji, Poljskoj, Nici, u siromaštvu i blagostanju, o dečačkim i mladićkim inicijacijama, napornoj obuci za avijatičara, ratnim dešavanjima u Africi i Evropi, uz dirljiv omaž svojim saborcima. Kroz sve te nedaće, glavnog junaka održava lik stotinama kilometara udaljene majke, o čemu piše: „Tokom tri i po godine, podržavali su me dah i volja veći od moje, a ta pupčana vrpca prenosila je u moju krv odvažnost srca čvršćeg od onoga koje je mene pokretalo.”
Ova pripovest zasnovana je na iskustvima samog Garija, koji je rođen kao Roman Kacev u Litvaniji, u Viljnusu, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata. Detinjstvo je proveo u Rusiji i Poljskoj, uz majku koja je obožavala Francusku. Kad je dečaku bilo 14 godina, nastanjuju se u Nici. Kasnije, on u Francuskoj studira prava, a 1940. pridružuje se De Golovom Pokretu otpora. Posle rata dobija Legiju časti i visoka vojna odlikovanja.
Gari se oženio američkom glumicom Džin Siberg, ali to je već ambijent koji on opisuje u drugom romanu pod naslovom Pas belac. Naime, pisac se u Americi suočio sa rasizmom i ispričao priču o „izlečivosti mržnje”. Događaji su smešteni u 1968. godinu, posle ubistva Martina Lutera Kinga, kad se u Americi razbuktavaju rasni nemiri, dok u Evropi demonstriraju studenti, a na Dalekom istoku bukti Vijetnamski rat.
Ova dva bisera francuske književnosti na srpski je prevela Jelena Mitrović, a izdao je Službeni glasnik.