Čipovi rešavaju i zdravstvene probleme
„Link”, čip na kojem radi Neuralink, firma koju je osnovao Ilon Mask sa saradnicima, primenjivaće se prvenstveno kod osoba koje imaju teške povrede kičmene moždine i druge neurološke smetnje
Neuralink, firma koju je osnovao Ilon Mask sa saradnicima, razvila je čip koji će se ugrađivati ljudima iz medicinskih razloga, a smatra se da će se to dogoditi već sledeće godine. Ovaj čip primenjivaće se prvenstveno kod osoba koje imaju teške povrede kičmene moždine i druge neurološke smetnje.
Iako ceo projekat zvuči pomalo kao naučna fantastika, naročito imajući u vidu da je do pre nekoliko decenija čak i telefon bio misaona imenica, u Maska ne treba sumnjati, pošto je suosnivač kompanije Tesla i osnivač kompanije Space X već pokazao da za njega ništa nije neizvodivo i nezamislivo. Uostalom, nije ga Tajm bez razloga proglasio za ličnost godine.
Veliki izazov
Ovaj čip ima mogućnost da simultano snima i stimuliše aktivnosti mozga, a razvili su ga eksperti iz oblasti neuronauke, biohemije i robotike.
Molekularna medicina bavi se pronalaženjem ciljeva u mozgu, dok neuronauka mora da razume puteve prenosa signala, način na koji oni kontrolišu ciljeve, kao i kako se ostvaruje veza sa samim uređajem. Čip koji se ugrađuje u mozak ima direktnu, bežičnu vezu sa kompjuterom ili mobilnim telefonom koji ga kontrolišu. Veličine je novčića i nazvali su ga „link”. Implantaciju će izvoditi hirurg-robot i kažu da će koštati nekoliko hiljada dolara. Finalni testovi, koji se sada rade, trebalo bi dodatno da potvrde da su čipovi bezbedni i pouzdani, kao i da mogu bezbedno da se uklone, ako se ukaže potreba.
Odobrenje američke Uprave za hranu i lekove, sa kojom naučni tim tesno sarađuje od početka razvoja čipa, uskoro se očekuje
Odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (USA Food and Drug Administration – FDA), sa kojom naučni tim usko sarađuje od početka razvoja čipa, uskoro se očekuje.
Ovakvi pristupi razvijaju se galopirajućom brzinom, ali predstavljaju veliki izazov, jer se ponekad čini kao da naš um gubi trku. Takođe, postoji mnogo medicinskih i etičkih dilema o kojima mora da se razmišlja i nađe rešenje kao, na primer, da li će na sličan način moći da se pristupi mozgu drugih ljudi.
Tim stručnjaka iz kompanije Neuralink u budućnosti vidi primenu čipova u medicini, kao pomoć kod raznih zdravstvenih problema, na primer, sa vidom, sluhom, Parkinsonovom bolešću, demencijom, depresijom, anksioznošću…
Budućnost se ne može zaustaviti
Prema ovoj viziji, ljudi treba da budu kompetitivni u igri sa veštačkom inteligencijom (engl. artificial intelligence – AI) koja se vrlo brzo razvija. Smatra se da bi čipovi mogli da omoguće prenos misli, poboljšanje memorije, uopšte rad sa veštačkom inteligencijom koja bi omogućila brže usvajanje informacija.
I Fejsbuk je radio na neinvazivnim uređajima koji bi omogućili slanje poruka procesom mišljenja, ali je taj projekat za sada zaustavljen, jer je bio veoma skup i komplikovan, pošto je način na koji su oni radili zahtevao trening i kompjutera i korisnika.
Tim stručnjaka iz kompanije Neuralink u budućnosti vidi primenu čipova u medicini, kao pomoć kod raznih zdravstvenih problema, na primer, sa vidom, sluhom, demencijom, depresijom
llon Mask već duže radi na proizvodnji čipova od kojih je jedan AI čip nazvan D1. On bi trebalo da „istrenira” mašinu, kao što je automobil, da nauči algoritam koji bi omogućio da auto ima sopstvenog, tzv. autopilota, koji ga vozi. Takva kola bi imala osam kamera, sama bi se kretala i imala mogućnost da predvide situacije iz spoljašnje sredine. Projekat je vrlo skup, ali i izuzetno izazovan. Tesla već ima automobile koji imaju ugrađenog autopilota, međutim kola kojima ćemo potpuno moći da se prepustimo ne treba očekivati pre 2023.
Budućnost će biti puna tehnoloških novina zahvaljujući pasioniranim stručnjacima, preduzetnicima, investitorima koji žude za boljitkom. Mladi to bolje prate i prihvataju, ali zar i mi ne držimo korak, pošto, očigledno, bez mobilnog telefona i raznih aplikacija ne možemo, iako su nas u početku plašili i nervirali.