Cimet kao lek – lekovita svojstva cimeta

Cimet, jedan od najstarijih začina na svetu, oduvek je bio više od običnog dodatka jelima.

Njegova bogata aroma i slatko-topli ukus fascinirali su ljude hiljadama godina, od drevnog Egipta do modernih kafea. Ovaj začin, izvučen iz unutrašnje kore drveta iz roda Cinnamomum, ne samo da pojačava ukuse naših omiljenih slatkiša, već je cimet kao lek kroz vekove bio izuzetno cenjen u narodnoj medicini.

Danas, dok stojimo na raskršću tradicije i savremene nauke, cimet i dalje jednako intrigira naučnike i gurmane, a njegovi neverovatni zdravstveni benefiti i dalje su tema naučnih istraživanja.

Cimet – istorija i poreklo

Cimet, začin koji je od davnina obavijen velom mistike i luksuza, ima istoriju koja se proteže kroz hiljade godina. Poreklo cimeta vezuje se za drevne civilizacije, a njegova popularnost bila je tolika da su mnoge kulture smatrale cimet skoro svetim.

U drevnom Egiptu, cimet se koristio ne samo u kuhinji, već i u procesu balzamovanja. Zbog svoje retkosti, bio je luksuzan i dostupan samo najbogatijem sloju društva. Takođe, bio je deo trgovine začinima, koja je povezivala Daleki istok sa Mediteranom, stvarajući rute koje su kasnije postale poznate kao Put svile.

Ne može se sa preciznošću odrediti odakle je cimet stigao na Mediteran, ali sigurno je da svoje korene ima u dalekim krajevima Azije, i to u Šri Lanki, Indiji, Bangladešu, Mjanmaru i Indoneziji.

Legende o poreklu cimeta obavijene su tajanstvenošću. Grčki pisci, poput Herodota, pisali su o fantastičnim legendama vezanim za njegovo poreklo, uključujući orlove koji donose štapiće cimeta u kljunu iz nepoznatih predela i grade svoja gnezda od njih. Ovakve priče, iako samo mitovi, zaslužne su za povećanje vrednosti cimeta među trgovcima i potrošačima.

Cimet je stigao na Mediteran i u Evropu putem poznatih trgovačkih ruta, uključujući legendarni Put svile. Put svile nije bio samo jedna ruta, već mreža karavanskih puteva koji su povezivali Daleki istok sa Mediteranom i Evropom. Ove rute su omogućile trgovinu začinima, svilom, dragocenostima i drugim luksuznim dobrima.

Ipak, istorijski zapisi ukazuju da je cimet bio poznat u starom Egiptu već 2000. godine pre nove ere, gde se koristio u procesima balzamovanja i kao mirisni dodatak. Stari Grci i Rimljani takođe su cenili cimet, koristeći ga u gastronomiji i kao lek. Cimet je bio toliko cenjen da je, prema biblijskim zapisima, bio jedan od poklona za rođenje Isusa Hrista.

Ipak, tek tokom 15. i 16. veka, sa početkom ere istraživanja, Evropljani su počeli da traže direktne trgovačke puteve do izvora začina, uključujući i cimet. Tek tada on postaje široko rasprostranjen u Evropi.

Portugalci su prvi došli do Šri Lanke, tada poznate kao Cejlon, i uspostavili kontrolu nad trgovinom cimetom u 16. veku, što je kasnije preuzela Holandska istočnoindijska kompanija.

Danas se cimet kao lek i kao začin uzgaja u mnogim tropskim regionima sveta, ali Šri Lanka i dalje ostaje jedan od glavnih proizvođača cejlonskog cimeta, koji se smatra autentičnim i visokokvalitetnim, a o kome će biti više reči u nastavku ovog članka.

Vrste cimeta: cejlonski vs. kineski cimet

Cimet je dostupan u različitim varijetetima, ali dve najpoznatije vrste su cejlonski cimet (Cinnamomum verum) i kasija cimet (Cinnamomum cassia). Ove dve vrste cimeta se razlikuju po poreklu, ukusu, teksturi i, što je najvažnije, po svojim zdravstvenim svojstvima.

Cejlonski cimet kao lek

Poznat i kao „pravi cimet”, cejlonski cimet potiče iz Šri Lanke. Ovaj cimet je blaži, slađi i ima finiju teksturu u poređenju sa kasija cimetom. Njegove tanke korice, nalik papiru, lako se melju i imaju delikatan, skoro cvetni ukus.

Cejlonski cimet je cenjen zbog nižeg sadržaja kumarina, prirodnog jedinjenja koje se nalazi u cimetu. Kumarin u većim količinama može biti štetan za jetru i bubrege, što čini cejlonski cimet prihvatljivijom i sigurnijom opcijom za redovnu upotrebu, posebno za one koji konzumiraju cimet u terapeutske svrhe.

Kasija cimet – „lažni cimet”

Kasija (cassia) cimet, često nazivan i kineski cimet zbog svog porekla, najčešće se nalazi u prodavnicama i obično je jeftiniji. Ovaj cimet je robusniji, oštriji i ima jači ukus u poređenju sa cejlonskim cimetom.

Kasija cimet dolazi uglavnom iz Kine, ali i Indonezije, i karakteriše ga deblja, grublja kora. Glavna briga kod kasija cimeta je visok sadržaj kumarina, što može predstavljati zdravstveni rizik ako se konzumira u velikim količinama.

Izbor između cejlonskog i kasija cimeta često zavisi od ličnih preferencija i upotrebe. Cejlonski cimet se preporučuje onima koji traže manji unos kumarina i generalno žele da konzumiraju ovaj začin zbog zdravlja, dok kasija može biti prihvatljivija opcija za kulinarsku upotrebu u kojoj se cimet koristi u manjim količinama zbog jačeg ukusa.

Razumevanje ove razlike je ključno za pravilno uključivanje cimeta u ishranu, posebno kada je u pitanju njegova upotreba kao potencijalnog lekovitog sredstva.

Cejlonski cimet, poznat kao „pravi cimet”, privlači pažnju naučne zajednice zbog svojih potencijalnih lekovitih svojstava. Istraživanja su pokazala da cejlonski cimet može imati brojne koristi za zdravlje, uključujući snižavanje holesterola, borbu protiv mikroorganizama i podršku u lečenju neurodegenerativnih bolesti.

Cimet kao lek za holesterol i druge bolesti

Još pre više hiljada godina, drevni narodi su prepoznali cimet kao lek izuzetno moćnih svojstava. Danas je dokazano da on može biti koristan saveznik u borbi protiv povišenog holesterola, ali i poslužiti kao prirodno antimikrobno i antibakterijsko sredstvo.

Pročitajte koja su ostala lekovita svojstva cimeta (pre svega cejlonskog).

Cimet i holesterol

Studije ukazuju da cimet može blagotvorno da deluje na snižavanje holesterola. Jedno istraživanje je pokazalo da redovna konzumacija cimeta može dovesti do smanjenja ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola, triglicerida, dok istovremeno povećava nivo HDL (dobrog) holesterola.

Ovo svojstvo čini cimet korisnim za osobe sa povišenim holesterolom, pod uslovom da se koristi kao dopuna uz redovnu medicinsku terapiju i zdrav način života.

Cimet kao lek za šećernu bolest

Kod pacijenata obolelih od dijabetesa tipa 2, dokazano je da jedan gram cimeta u prahu može regulisati povišen šećer. Stručnjaci savetuju upotrebu ovog lekovitog začina, ali ističu da on, naravno, ne može zameniti terapiju prepisanu od strane lekara.

Čaj od cimeta za dijabetes može neke niže vrednosti šećera u krvi, na primer 7 ili 8, da spusti i drži ih pod kontrolom u kombinaciji sa zdravim načinom života i kontrolisanom ishranom. Ovaj čaj možete čak i preventivno uključiti u svoju dnevnu rutinu zbog njegovih antioksidativnih svojstava i prijatnog „prazničnog” ukusa.

Antimikrobna svojstva cimeta

Cejlonski cimet je poznat po svojim antimikrobnim svojstvima.

Istraživanja su pokazala da esencijalno ulje cimeta poseduje snažnu aktivnost protiv bakterija, gljivica i nekih virusa. Ova svojstva čine cimet korisnim u borbi protiv različitih infekcija, kao i u konzervaciji hrane.

Potencijal u lečenju neurodegenerativnih bolesti

Postoje dokazi da cimet u kombinaciji sa uravnoteženom ishranom i zdravim načinom života može smanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Neka istraživanja sugerišu da određeni sastojci u cimetu mogu inhibirati abnormalno nakupljanje proteina u mozgu, što je ključni faktor u razvoju ovih bolesti. Iako su potrebna dodatna istraživanja, preliminarni rezultati ukazuju na potencijal cimeta kao podrške u lečenju neurodegenerativnih stanja.

Koliko cimeta dnevno je preporučljivo konzumirati i na koje načine?

Kao što vidite, cimet je ne samo ukusan začin, već i sastojak sa mnogobrojnim lekovitim svojstvima.

Da bi se maksimalno iskoristile njegove prednosti, važno je razumeti kako ga praktično koristiti i u kojim količinama. Ovde ćemo istražiti različite načine upotrebe cejlonskog cimeta i otkriti vam kako ga kombinovati sa drugim sastojcima za postizanje optimalnih rezultata.

Cimet i med kao lek

Cimet i med su jedna od najpopularnijih kombinacija za zdravlje. Oba sastojka su poznata po svojim antimikrobnim i antiinflamatornim svojstvima.

Mešavina jedne kašičice cimeta sa dve kašike meda može biti korisna kod prehlade, kašlja ili čak kao podrška u smanjenju simptoma artritisa. Takođe, ova kombinacija može pomoći u regulaciji šećera u krvi i poboljšanju digestivnog zdravlja.

Cimet u ishrani

Cimet se lako može uključiti u svakodnevnu ishranu. Dodavanje pola kašičice cimeta u jutarnju kafu, čaj ili smuti ne samo da poboljšava ukus, već i doprinosi zdravlju. Takođe, cimet se može koristiti u pripremi raznih jela, od ovsene kaše, preko voćnih salata, do raznih poslastica i peciva. Jogurt i cimet kao lek takođe su odlična kombinacija i mogu dobro poslužiti za digestivne probleme.

U istočnjačkim kuhinjama, često ćete naići na cimet i u slanim jelima, kao dodatak mesu i povrću.

Cimet u toplim napicima

Topla voda sa cimetom i limunom je još jedan način da se uživa u blagodatima cimeta. Ovaj napitak je posebno popularan za čišćenje organizma i može se piti ujutru na prazan stomak.

Doziranje cimeta

Što se tiče doziranja, generalno se preporučuje oko pola do jedne kašičice cimeta dnevno. Važno je ne preterivati jer, kao i kod svakog suplementa ili lekovite hrane, i kod cimeta je moguće predoziranje.

Cimet u terapeutske svrhe

Kada se koristi u terapeutske svrhe, poput regulacije šećera u krvi, važno je konsultovati se sa lekarom. Oni mogu dati preporuke o doziranju i pratiti da li cimet deluje na druge lekove (odnosno, da li pojačava ili ometa njihovo dejstvo), ali i preporučiti vam posebne suplemente i lekove koji u sebi sadrže cimet.

Cimet u kozmetici

Cimet, poznat po svojim antibakterijskim i antioksidativnim svojstvima, odavno je zastupljen u svetu kozmetike. Njegova upotreba u kozmetičkim proizvodima datira još iz drevnih civilizacija; Egipćani su ga, na primer, koristili u procesima balzamovanja, ali i kao sastojak u različitim kozmetičkim preparatima.

U savremenoj kozmetici, cimet se često koristi u proizvodima namenjenim za negu kože, uključujući maske za lice, pilinge, kreme i losione.

Zahvaljujući svojim antibakterijskim svojstvima, cimet može biti koristan u tretmanima protiv akni, jer pomaže u smanjenju upala i borbi protiv bakterija koje izazivaju akne. Takođe, kao prirodni antioksidans, cimet pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, čime doprinosi očuvanju mladalačkog izgleda kože.

Cimet se ističe i u preparatima za piling. Njegova blago abrazivna priroda pomaže u uklanjanju mrtvih ćelija kože, ostavljajući kožu glatkom i osveženom. Osim toga, cimet može stimulisati cirkulaciju krvi u koži, što dovodi do boljeg hranjenja ćelija i zdravijeg izgleda kože.

Međutim, važno je biti oprezan pri upotrebi cimeta u kozmetici. Zbog svoje potentne prirode, cimet može izazvati iritaciju, posebno kod osoba sa osetljivom ili oštećenom kožom. Osobe sa ekcemom, rozaceom ili drugim kožnim oboljenjima trebalo bi da izbegavaju proizvode sa visokim koncentracijama cimeta. Uvek je preporučljivo testirati proizvod na manjoj površini kože pre šire upotrebe, kako bi se sprečila pojava neželjenih reakcija.

Ko ne sme da uzima cimet?

Kada se koristi u umerenim količinama, cimet je generalno siguran za većinu ljudi. Međutim, postoje određeni slučajevi kada se mora postupati s oprezom, a ponekad i izbegavati njegova upotreba zbog mogućih neželjenih efekata.

Preosetljivost ili alergija na cimet

Neki ljudi mogu biti alergični na cimet ili neke sastojke prisutne u cimetu, posebno u eteričnim uljima cimeta. Simptomi alergije mogu uključivati kožne reakcije, kao što su osip i svrab, ili teže reakcije poput otežanog disanja.

Osobe sa poznatim alergijama trebalo bi da budu oprezne i konsultuju se sa lekarom pre upotrebe cimeta u bilo kojem obliku.

Rizik od toksičnosti

Već smo ovo naveli, ali još jednom treba istaći da kasija cimet, koji sadrži veće količine kumarina, može biti toksičan ako se konzumira u velikim količinama, stoga ako želite lekovitost na delu, čitajte etikete na ambalaži i tražite cejlonski cimet pri kupovini.

Interakcije sa lekovima

Cimet može intereagovati sa određenim lekovima, uključujući one za dijabetes i srčane probleme. Pošto cimet može uticati na nivo šećera u krvi, osobe koje uzimaju lekove za dijabetes trebalo bi da budu posebno oprezne.

Trudnoća i dojenje

Iako nema dovoljno istraživanja o upotrebi cimeta tokom trudnoće i dojenja, preporučuje se oprez. Trudnice i dojilje trebalo bi da izbegavaju visoke doze cimeta i konsultuju se sa lekarom pre upotrebe.

Cimet nastavlja da bude jedan od omiljenih i najsvestranijih začina na svetu. On je mnogo više od ukusnog dodatka jelima – predstavlja začin sa značajnim potencijalom, koji nas i danas fascinira svojim bogatim nasleđem i lekovitim svojstvima.