Čičoka – od jerusalimske artičoke do kanadskog tartufa

U evropskim domovima čičoka se jede od novembra do aprila, zahvaljujući Francuzima koji su ovu biljku doneli u 16. veku iz Amerike na stari kontinent

Čičoka, koja se još naziva jerusalimska artičoka, iako nema veze s Jerusalimom, na latinskom se zove Helianthus tuberosus i pripada familiji glavočika. Naziv artičoka potiče otuda što je Francuze podsetila na ukus artičoke.

U narodu je poznata kao divlji krompir. Slatkasto, orašastog je ukusa, koji nekima liči na kesten, pa se u Vojvodini naziva i slatki krompir. Zove se još i zimska artičoka, zemljana kruška ili kanadski tartuf.

Čičoka je veoma zdrava, može da se jede sirova, ali i da se kuva, peče, prži

Rođaka suncokreta

Čičoka pripada istom rodu kao suncokret, a slast potiče od fruktoze koja je jedan i po put slađa od saharoze.

Ova biljka lako se prepoznaje po visokoj stabljici, koja može da naraste do tri metra u visinu, i po velikim žutim cvetovima. Koristi se koren biljke koji je relativno mali, neugledan, nepravilnog oblika i veoma podseća na đumbir.

Krtole su obično duge sedam i po do 10 centimetara i široke tri do pet centimetara. Imaju hrskavu strukturu i mogu da se jedu žive, za razliku od krompira. Mogu biti braon, bele, crvene i ljubičaste boje.

Čičoka potiče iz Amerike, odakle su je Francuzi preneli u Evropu u 16. veku. Gaji se u kontinentalnim klimatskim pojasevima. Zanimljivo je da se do korišćenja ostavlja u zemlji, jer se nakon vađenja koren brzo suši. Da bi se zaštitio od hladnoće, pokriva se zemljom.

U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i istočnoj Evropi čičoka se jede od novembra do aprila. U kuhinju su je uvrstili i stanovnici hladnijih delova Indije, Indonezije, Malezije i Kenije.

Koren ove dragocene biljke pomalo liči na đumbir, dok slatkasti, orašasti ukus podseća na kesten

Kvalitetna hrana

Zbog niskog glikemijskog indeksa (100 grama ima kalorijsku vrednost 79 kcal), pogodna je u ishrani kod dijabetesa. Ne sadrži skrob, a inulin koji sadrži pri razgradnji ne utiče na porast glukoze u krvi. Inulin je vlakno poznato kao fruktan, polisaharid fruktoze.

Ne razgrađuje se u želucu i odlazi u creva, gde pogoduje dobrim bakterijama, a sprečava rast loših (smatra se prebiotskom hranom, utičući na razvoj probiotskih bakterija). Osim toga, smatra se da normalizuje nivo triglicerida u krvi i snižava loš holesterol. Pominje se u lečenju reumatskih bolesti i artritisa.

Ima antibakterijsko i antioksidativno delovanje. Poznata je i kao afrodizijak, jer se smatra da pomaže u jačanju libida i plodnosti. Zahvaljujući kalijumu koji sadrži, utiče na regulaciju krvnog pritiska. Pored kalijuma, sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, vitamin C, D, beta karoten i vitamine B grupe.

Čičoka može da se nabavi u većim supermarketima i specijalizovanim prodavnicama povrća i voća.

Na različitim meridijanima čičoka je poznata kao divlji krompir, zimska artičoka, zemljana kruška, a u Vojvodini se naziva slatki krompir

Jede se sirova, na primer, rendana u salatama. Može da se kuva, prži i peče, isto kao krompir. Odlična je u supama i varivima, kao pire ili potaž, a od nje može da se napravi i pomfrit. Zbog nepravilnog oblika, lakše se ljušti čičoka kuvana u kori, nego sirova.

PROBAJTE RECEPTE

---

Pire od čičoke

 

---

Salata od čičoke