Četvrti put mediteranska ishrana izabrana kao najbolja na svetu

U pitanju je način ishrane koji je više od dijete. To je stil zdravog života – podrazumeva obroke s prijateljima i porodicom, druženje tokom obroka, kulturu ishrane, igru, kretanje i vežbanje

Na predavanjima koje držim studentima redovno se postavlja pitanje o dijetama. Suštinski, kod nas je reč dijeta dobila značenje drugačije nego što ima u engleskom jeziku, iz koga i potiče. Kod nas se tumači kao lišavanje određene hrane, odnosno redukciona ishrana.

U originalu, prema Meriam Vebster rečniku, reč diet znači „hrana i piće koji se redovno konzumiraju” ili „uobičajena ishrana”, a tek četvrto značenje se odnosi na režim ishrane sa ciljem smanjenja telesne težine. U prevodu, dijeta je sastavni deo nečijeg načina života i bitno određuje njegovo zdravlje i kvalitet života.

Razumem da postoje ljudi koji vole da porede različite dijete, uglavnom radi sagledavanja efikasnosti u gubitku kilograma. S druge strane, kao pobornika zdrave ishrane, pre svega me interesuje način ishrane koji može da postane deo nečijeg životnog stila na takav način da otkloni različite probleme, pre svega, zdravstvene.

Iako priznajem da nisam stručnjak za „dijete”, nekako mi uvek smeta poređenje mediteranske dijete sa različitim dijetama koje su prvenstveno smišljene da bi se smanjila telesna težina.

Ideja je da uvodite jedno po jedno od jela koja objektivno i nisu nepoznata na našem prostoru, jer se umnogome preklapamo sa grčkom ili italijanskom kuhinjom

Četiri tanjira

Upravo je ovo dobar trenutak da se kaže da mediteranska dijeta nije nikakva dijeta, već način ishrane, tačnije življenja. Ne znam ni kako bi se mogao uporediti način ishrane koji postoji vekovima sa dijetom koju je neki nutricionistički znalac instant smislio. Verovatno je to i razlog zašto je mediteranska dijeta po četvrti put izbrana kao najbolja na svetu po izboru U.S. News & World Report.

Jednostavno, hrana spremljena na mediteranski način doprinosi jačim kostima, zdravijem srcu i dužem životu. Ona smanjuje rizik od dijabetesa, visokog holesterola, demencije, gubitka pamćenja, depresije i raka dojke, što je naučno dokazano.

Dijeta sadrži jednostavno kuvanje na biljnoj bazi, pri čemu je većina svakog obroka upućena na voće i povrće, cela zrna, pasulj i seme, s nekoliko orašastih plodova i velikim naglaskom na ekstradevičanskom maslinovom ulju. Retko se koristi rafinirani šećer i brašno. Masti koje nisu maslinovo ulje, poput putera, takođe se retko koriste. Riba i plodovi mora su osnova.

Međutim, to je više od dijete, to je stil zdravog života – podrazumeva obroke s prijateljima i porodicom, druženje tokom obroka, kulturu ishrane, kao i igru, kretanje i vežbanje. Setite se samo italijanskih filmova kada cela porodica sedi za stolom, u hladu velikog drveta, i standardno jedu četiri različita tanjira hrane zaredom.

Dijeta sadrži jednostavno kuvanje na biljnoj bazi, većina obroka upućena je na voće i povrće, cela zrna, pasulj i seme, s nekoliko orašastih plodova i na ekstradevičansko maslinovo ulje

Otkrivanje drevnih zrna

Ako želite da pređete na mediteransku dijetu, najbolje je da nađete odgovarajući kuvar i čitate recepte. Ideja je da uvodite jedno po jedno od jela, koja objektivno i nisu nepoznata na našem prostoru, jer se umnogome preklapamo sa grčkom ili italijanskom kuhinjom.

Treba smanjiti meso, a više kuvati obroke od integralnih žitarica i povrća, pasulja i mahunarki, koristeći začinsko bilje i začine. Biće tu i nekih novina i otkrivanja namirnica kao što su „drevna zrna”: kinoa, amarant, proso, ječam, spelta, kamut (zrno pšenice koje je navodno otkriveno u egipatskoj grobnici) i tef (etiopsko zrno slično makovom, koje čini osnovu nacionalnog jela injera).

Eksperimentišite s morskim plodovima i trudite se da ribu imate bar jednom nedeljno na stolu. Umesto slatkiša, pokušajte više s voćem. Ako se umorite od sirovog svežeg voća, budite kreativni. Poširajte kruške u soku od nara s malo meda, i poslužite uz grčki jogurt. Ananas ili drugo voće pecite na žaru i zalijte medom. Napravite sorbet od voća.

Smokvu ili urmu nadenite kozjim sirom i pospite preko nekoliko oraha. Vino konzumirajte umereno, i slobodno neka bude sastavni deo obroka. Jedite sa članovima porodice ili prijateljima, i tada nemojte da gledate TV i koristite mobilni telefon.

S druge strane, „mediteranska dijeta” suštinski ne postoji. Grci jedu drugačije od Italijana, koji se hrane drugačije od Francuza i Španaca, a tek narodi Severne Afrike jedu potpuno drugačije.

Na grčkom sirtaki i buzuki, na italijanskom dolče vita, na španskom tapas, i sve, naravno, polako, polako uz obaveznu sijestu

Ali, svi oni dele mnoge iste principe, koji su objedinjeni posebnom piramidom ishrane, koja naglašava jedenje svega već pomenutog: voća, povrća, integralnih žitarica, pasulja, oraha, mahunarki, maslinovog ulja i začinskih biljaka i začina, riba i morskih plodova najmanje nekoliko puta nedeljno. Meso živine, jaja, sir i jogurt konzumiraju se u umerenim količinama, dok slatkiše i crveno meso treba štedeti za posebne prilike.

Suštinska sreća

Opšte je poznato i dokazano da ljudi u zemljama koje se graniče sa Sredozemnim morem žive duže i manje od većine zapadnjaka pate od karcinoma i kardiovaskularnih bolesti. A suština je toliko jednostavna i nema tajne.

Aktivan životni stil, kontrola težine, ishrana s malo crvenog mesa, proizvodima sa šećerima i zasićenim mastima, a s druge strane sva već navedena hrana. Prateći mediteransku dijetu, sigurno ćete smanjiti i težinu, ali istovremeno izbeći mnoge hronične bolesti.

Jednom rečju, na grčkom sirtaki i buzuki, na italijanskom dolče vita, na španskom tapas, i sve, naravno, polako, polako uz obaveznu sijestu.

A suštinska sreća je plivanje u moru, obedovanje na peščanoj plaži ili kupanje na mesečini.