Čekanje prvog unučeta u doba pandemije

Kad mi je stigla srećna vest da ću postati baka, zbog korone nisam smela ćerku ni da zagrlim, ni da poljubim

Tu vest smo čekali od kad se udala. Pošto moja devojčica nije neko kome se važne stvari dešavaju slučajno, ponekad bih je, onako uzgred, pitala „kad planirate”, ali je ona samo odmahivala glavom. A onda je jednog dana, početkom marta, pozvala da kaže da „izgleda jeste”. Htela je da sutra ode kod doktora, da bude sigurna. Ali, već sutra dom zdravlja bio je zatvoren zbog pandemije korona virusa. I važan porodični događaj, očekivanje prvog unučeta, postao je neočekivano komplikovana stvar.

Malo biće usred velike opasnosti

Najteže od svega bilo je što nisam smela da zagrlim i poljubim ćerku kad sam saznala da je trudna. Bili su to prvi dani kad još nismo najbolje znali ni šta su mere zaštite, ni kako da se ponašamo, čime da se dezinfikujemo, da li da nosimo maske, koliko da se distanciramo.

Pretraživala sam sajtove do duboko u noć, tragajući za uputstvima za trudnice u doba pandemije

Priznajem, uspaničila sam se. Pretraživala sam sajtove do duboko u noć, tragajući za uputstvima za trudnice u doba pandemije. Jedni su tvrdili da su one posebno zaštićene hormonima, drugi da su posebno osetljive. Znala sam da i običan grip može biti opasan u ranoj trudnoći, a korona je bila čudo o kome se suviše malo znalo. Užasavala me je činjenica da naše malo, tek začeto biće mora da se suočava sa tako velikom pretnjom, pred kojom smo se i mi odrasli osećali bespomoćno. Pokušavala sam da pred ćerkom ne pokazujem svoju uznemirenost, ali mi nije najbolje išlo.

Postala sam ljuta na virus

Kad je postalo jasno da treba što manje izlaziti iz kuće i obustaviti kontakte, a ćerka počela da radi od kuće, malo sam se umirila. Nećemo se viđati dok ovo čudo ne prođe, rekla sam joj i toga se pridržavala nekoliko nedelja. Paralisala me pomisao da bih kontaktom mogla da joj prenesem infekciju koju sam, i ne znajući, pokupila u samoposluzi. Postala sam neopisivo ljuta na taj virus. Još kad mi je ćerka javila da su joj počele mučnine, a ja nisam mogla ni pet minuta da provedem pored nje, šetala sam po stanu razjarena kao lav u kavezu. Nisam ni primetila da sam, umesto da budem od pomoći, postala deo problema.

Mama, nemoj još i ti da me nerviraš. Neću da moje dete raste u strahu

Još odranije smišljala sam koji su to praktični saveti koje ću joj dati, a koje važne poruke. Ali, to kao da je palo u vodu. Odakle god da smo počinjale razgovor, ja bih se vratila na koronu i po sto puta sam ponavljala: čuvaj se, molim te. I ko zna dokle bi to stiglo tokom dva meseca ludila, da se jednog dana moja ćerka nije pojavila na mojim vratima. Otrčala sam po masku pre nego što sam joj otvorila. Izmicala sam se i udaljavala koliko god su to veličine prostorija omogućavale. Ali, ona je bila sasvim staložena, oprala je i dezinfikovala ruke i podsetila me da stavim kafu. Dok sam tražila alkohol da dezinfikujem šolje i grozničavo prebirala po glavi s kim sam se srela tog i prethodnih dana, gde sam i kako mogla da pokupim virus, ćerka mi je rekla: „Mama, nemoj još i ti da me nerviraš. Neću da moje dete raste u strahu.”

Biti baka je velika titula

Tada mi je u trenutku postalo jasno šta radim i moram priznati da sam se postidela. Zbog svog straha i svoje brige, kao da sam izgubila iz vida njena osećanja. Naravno da je i ona osećala strah, ali se s njim nosila hrabro i racionalno. Svi ljudi koji se bave opasnim zanimanjima ili oni koji su učinili neka herojska dela svedočili su o tome da je strah uvek prisutan, ali da oni nisu dozvolili da ih parališe ili natera na nerazumno ponašanje. Često nas i ljubav, na sličan način kao strah, navodi na ponašanja koja su štetna za one koje volimo.

Zbog svog straha i svoje brige, kao da sam izgubila iz vida njena osećanja

Možda je ispalo dobro što sam se sa svojim „dobrim namerama” opekla tu, na početku ćerkine trudnoće, pa sam izvukla pouke za naredne mesece i za period kad beba dođe na svet. Naučila sam da ne dajem nepotrebne savete, već da razgovaram. Želim da budem prisutna u životu svog unučeta i od pomoći svojoj ćerki, ali ne želim da kao mnoge bake koje znam, postanem velika fotelja nasred njihovih života o koju se svi sapliću. A malo je falilo da baš to postanem. Biti baka je velika titula, ali za nju mora mnogo da se uči, baš kao i za roditeljstvo i sve druge važne stvari u životu.