Some picture

Ćaskanje s ljubimcima preko aplikacije možda neće biti fantastika

Ako budemo mogli da prevodimo jezik životinja pomoću mobilnog telefona, promenićemo odnos prema prirodi, smatraju autori projekta Zemaljske vrste

Sudeći po brzini kojom nauka napreduje, Autobiografija jedne pudle već za neku deceniju mogla bi da postane realnost. Naravno, i danas svi vlasnici pasa tvrde da se sa svojim štićenicima sasvim dobro razumeju, ali mi ipak ne znamo šta bi ljubimci imali o tome da kažu.

Doduše, od davnina je poznato da neke životinje mogu da izgovaraju reči ljudskog jezika. Gavran koji govori ovekovečen je u pesmi Edgara Alana Poa, ali ljudski jezici ipak najbolje idu papagajima. Na samom vrhu te liste je afrički sivi papagaj.

papagaj na ramenu devojke

Ljudski jezici najbolje idu papagajima, a šampion među njima je afrički sivi papagaj

Samouki slon Košik i kit Nok

Nedavno, u 31. godini života, preminuo je čuveni Aleks, koga je trenirala i proučavala Ajrin Peperberg sa univerziteta Harvard. Aleks je za života naučio da izgovori gotovo hiljadu reči engleskog jezika, a redovno je Ajrin govorio volim te i uredno bi joj poželeo laku noć pred spavanje. Sivi afrički papagaj koji danas raspolaže najvećim fondom reči zove se – Ajnštajn.

Poslednji od koga bi se očekivalo da progovori ljudski jezik je slon, a ipak Košik se pročuo po tome što zna da izgovori nekoliko reči na korejskom, kojim govori njegovo okruženje. Košik je gotovo samouk, a njegovo dostignuće na mreže je postavio čuvar u zoološkom vrtu. Tada je Košikovo ponašanje počela da proučava Angela Steger Horvat sa Bečkog univerziteta i ustanovila da on vrh surle stavi u usta da bi mogao da proizvede potrebne glasove. Ustanovljeno je da je slon, koji je po prirodi društvena životinja, u zatočeništvu, bez drugih primeraka svoje vrste, počeo da izgovara ljudske reči da bi uspostavio socijalnu interakciju.

Iz istih pobuda, i kit beluga po imenu Nok, koji od malena živi u Vankuverskom akvarijumu u Kanadi, naučio je da suzi svoje nosne šupljine kako bi proizveo glasove nalik na ljudske.

Slon Košik se pročuo po tome što zna da izgovori nekoliko reči na korejskom, kojim govori njegovo okruženje

Razočarani u sopstvene tehnološke izume

pudla cita knjigu

Za razliku od naučnika koji ispituju mogućnost životinja da nauče naš jezik, dvojica neobičnih entuzijasta krenuli su drugim putem. Oni smatraju da je potrebno dešifrovati jezik kojim životinje komuniciraju među sobom, mapirati ga i prevesti na neki od ljudskih jezika. Brit Selvitel i Aza Raskin smatraju da samo tako možemo stvarno razumeti životinje. Iako nisu ni biolozi ni lingvisti, već vrhunski stručnjaci kompjuterskih nauka, Brit i Aza smatraju da je razumevanje prvi korak da bismo mogli da promenimo način na koji se odnosimo prema životinjama, a time i prema celokupnoj prirodi. Ovoj ideji oni su se predali sa strašću sa kojom su pre toga ostvarili blistave karijere.

Brit Selvitel bio je deo tima koji je osnovao Tviter i značajno je doprineo globalnom uspehu te kompanije. S početka je verovao da radi dobru stvar, koja će omogućiti da se ljudi širom sveta povezuju i razmenjuju ideje. Ali, vremenom, počeo je da uviđa i lošu stranu. U znak protesta, razočaran, Brit je dao otkaz.

Kit beluga po imenu Nok naučio je da suzi nosne šupljine kako bi proizveo glasove nalik na ljudske

Aza Raskin je programer zaslužan što danas na Fejsbuku možemo beskrajno da skrolujemo unazad. To do 2006. nije bilo moguće, već je Fejsbuk strana izgledala kao stranica knjige oivičena na vrhu i na dnu. Beskrajno skrolovanje smatra se revolucionarnim izumom, ali Aza ipak nije ponosan na svoj pronalazak. Smatrao je da nam takva tehnologija „krade pažnju” i izračunao da to što sad možemo beskrajno da skrolujemo na društvenim mrežama rasipa vreme u tačnom iznosu od 200.000 ljudskih života svakog dana.

Projekat mapiranja životinjskih jezika

Razočarani u svoje prethodne izume, Brit i Aza čuli su za projekat koji je podrazumevao mapiranje engleskog jezika. Radi se o projektu koji leži u osnovi Google prevodioca. Dva prijatelja su se zapitala da li je takvo mapiranje moguće i kod ne-ljudske komunikacije.

macka gleda u telefon

Dvojica entuzijasta smatraju da je potrebno dešifrovati jezik kojim životinje komuniciraju, mapirati ga i prevesti na neki od ljudskih jezika

Osmislili su projekat pod imenom Zemaljske vrste i počeli sa snimanjem glasova kitova i delfina, potom primata, pa vrana i gavrana. Povezali su se sa timovima zoologa i lingvista da bi otkrili imaju li životinje jezik i ako imaju, da li će se njegova geometrijska struktura poklopiti sa strukturom ljudskog jezika. Mnogi smatraju da je to traćenje vremena i resursa, ali Brit i Aza veruju da ako ljudi budu mogli da komuniciraju ne samo sa svojim ljubimcima, već i sa svim drugim životinjama, kao što danas mogu među sobom putem prevodioca na mobilnom telefonu, oni će biti podstaknuti da čuvaju planetu koja je dom svima, a ne samo ljudima.

Naravno, još je daleko aplikacija koja bi nam omogućila da ćaskamo sa svojim ljubimcem, a autobiografija jedne pudle i dalje je u domenu futurizma, ali svaki korak prema boljem međusobnom razumevanju živih bića na planeti jača nadu u njen opstanak.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *