Carbon footprint – šta je karbonski otisak i kako ga izračunati?
Carbon footprint je novi termin sa kojim ćemo neminovno morati da se suočimo. On je u vezi je sa klimatskim promenama i stalnim narušavanjem životne sredine. Svestan sam da, kao i kod pandemije, postoje mnogi koje to ne interesuje i koji smatraju da je to deo svetske zavere vezane za nametanje novih obrazaca ponašanja.
A „carboon footprint” jeste problem svih nas, već sada. Ko ne veruje, neka razmisli kako smo odjedanput dospeli na listu gradova koji su najzagađeniji na zemljinoj kugli.
Šta je carbon footprint i kako nastaje?
Carbon footprint je pojam koji označava količinu ugljen-dioksida (CO2) koja se oslobađa u atmosferu kao rezultat aktivnosti određenog pojedinca, organizacije ili zajednice.
Ne postoji prihvaćen prevod na srpski, ali suštinski bi mogao da se prevede kao karbonski otisak, ugljenični otisak ili ugljenična emisija.
Ovaj koncept se odnosi na sve emisije ugljika koje nastaju kao posledica naših aktivnosti, kao što su putovanja, proizvodnja hrane, korišćenje električne energije i slično. Svaki put kada vozimo automobil ili koristimo klima uređaj, emitujemo ugljen-dioksid u atmosferu. Ove emisije stvaraju efekt staklene bašte koji zagreva planetu i izaziva klimatske promene.
Ugljen-dioksid nastaje najviše sagorevanjem fosilnih goriva i zbog toga i postoji konsenzus svih vlada sveta da se smanji proizvodnja energije iz fosilnih goriva. Postoje i drugi gasovi koji se oslobađaju u atmosferu, kao što je npr. metan, ali zbog jednostavnog pristupa govori se samo o ugljen-dioksidu koji, inače, globalno čini 60 odsto „carbon footprint-a”.
Kako izračunati karbonski otisak?
Izračunavanje karbonskog otiska može se obaviti na nekoliko načina, ali u osnovi to podrazumeva izračunavanje količine CO2 i drugih gasova koji se emituju zbog aktivnosti koje svakodnevno obavljamo.
Postoje mnogi online kalkulatori karbonskog otiska koji mogu pomoći u izračunavanju vašeg karbonskog otiska. Ovi kalkulatori obično traže informacije o vašoj potrošnji energije, transportu, hrani i potrošnim materijalima kako bi izračunali vaš karbonski otisak.
Provereni sajtovi na kojima možete izračunati “carbon footprint” za sebe, određenu kompaniju ili zemlju:
- https://coolclimate.berkeley.edu/calculator
- https://footprint.wwf.org.uk/#/
- https://www.carbonfootprint.com/calculator.aspx
Faktori koji se uzimaju u obzir za izračunavanje karbonskog otiska su:
- Potrošnja energije – uključuje potrošnju energije u vašem domu za zagrijavanje i hlađenje i korišćenje električnih uređaja. U obzir treba uzeti vrstu izvora energije koju koristite (npr. ugalj, prirodni plin, solarna energija) i količinu potrošnje.
- Transport – uključuje količinu goriva koju koristite za vožnju automobila ili let avionom, kao i količinu emisija koje proizvode javni prevoz i druga vozila.
- Hrana – uključuje količinu emisija koje proizvode proizvodnja, transport i priprema hrane. To uključuje i količinu hrane koju bacate, jer proizvodnja hrane zahteva mnogo energije i emisija.
- Potrošni materijali – uključuje količinu emisija koje proizvode proizvodnja i odlaganje potrošnih materijala kao što su plastične kese i ambalaže, papirni ubrusi i slično.
Prosečan karbonski otisak za stanovnike Srbije je 5,28 metričkih tona, dok je prosek u Evropskoj uniji 6,4 metričke tone. Prosečna svetska emisija ugljenika je oko 4,8 metričkih tona. Svetski cilj za borbu protiv klimatskih promena konsenzusom je uspostavljen na 2 metričke tone i to je očigledno nedostižan cilj, ako nešto ne promenimo u ponašanju.
Kako smanjiti carbon footprint?
Šta bi svako od nas mogao da uradi da smanji lično učešće u emisiji ugljen-dioksida?
Na prvi pogled ne mnogo, a suštinski postoji mnogo stvari. Ukoliko želite da smanjite svoj karbonski otisak, nakon izračunavanja možete identifikovati najveće izvore emisija i pronaći načine za smanjenje vaše potrošnje energije, smanjenje korišćenja automobila i javnog prevoza, kupovinu lokalne i sezonske hrane, recikliranje i slično.
Ono što je odmah izvodljivo je da više hodamo i/ili vozimo bicikl, čime rešavamo još jedan veliki problem, vezan za nedovoljnu fizičku aktivnost.
Odluka države da podrži prelazak na električna vozila je važna, jer je očigledno nemoguće, po sadašnjim cenama, poverovati da će klasična vozila biti tek tako zamenjena.
Recikliranje i ponovna upotreba predmeta može značajno smanjiti količinu otpada koji završava na deponijama i smanjiti potrebu za proizvodnjom novih proizvoda. Kupovinom kvalitetnih proizvoda koji su izrađeni od održivih materijala, kao što su drvo, papir, staklo i metal, možemo smanjiti količinu otpada koju proizvodimo i pomoći u očuvanju prirodnih resursa.
Kada je u pitanju pravilna ishrana, možemo da smanjimo meso u ishrani, posebno govedinu, čijom se proizvodnjom emituje najviše ugljen-dioksida. Bilo bi korisno i da kuće u kojima živimo budu dobro izolovane, da bi se smanjilo grejanje i hlađenje.
Mnogi, i u Srbiji, koriste termalno grejanje iz zemlje i energije iz obnovljivih izvora. Još uvek ostaje nepoznanica zašto imamo tako malo solarnih ploča u domaćinstvima.
Da li je moguće da je taj način proizvodnje energije još uvek toliko skup?
Uvođenje godišnje „carbon footprint” takse srazmerno ličnoj emisiji CO2 moglo bi da natera ljude da razmišljaju o promeni i pokušaju da smanje sopstvenu emisiju ugljen-dioksida. Činjenica je da mnogi nemaju ništa protiv da plate, a da ništa ne menjanju u svom ponašanju, smatrajući da su tako dali svoj doprinos.
Međutim, to je pogrešno, isto toliko koliko i da podržavamo fond za zaštitu ajkula, a jedemo supu od ajkulinih peraja.
Čini se da je jedino rešenje da se svi drastično promenimo.
