Čarape – od muških nogu do puta u slobodu
Kada je fabrika Dipon (Dupont) napravila prvi par najlon čarapa i pustila u prodaju za javnost, maja 1940, hiljade žena pohrlilo je u radnje, a četiri miliona pari rasprodato je u četiri dana
Trendovi dolaze i odlaze, ali kao modni dodatak, čarape su, ako ne omiljene, onda svakako nezaobilazne i kod mlađe i kod starije populacije. Ipak, nije uvek bilo tako. Zapravo, pre 1800-ih i mode dugih pantalona, vidljive čarape bile su rezervisane pretežno za muške noge.
Čarape, ili nešto najbliže onome što danas poznajemo pod tim imenom, iznikle su iz svojih starijih srodnica – sokni, koje su pak u nekom sasvim drugačijem obliku bile prisutne i kod pećinskih ljudi. Te drevne čarape bile su ručno izrađene od životinjskog krzna i kože i nekako bi danas pre mogli da ih svrstamo među obuću. Ipak, funkcija im je odredila fioku u polici istorije odevanja. U 16. veku veliku popularnost steći će među renesansnim plemstvom, pogotovo na engleskom dvoru.
Da li je uzrok bio uobičajen tok istorije, ili je zaista ovakav razvoj usledio zbog posebne naklonosti kraljice Elizabete I prema muškim listovima, kao što tvrde zli jezici, nikada nećemo saznati. U svakom slučaju, ovo je bio momenat kada su stvari za čarape počele da se kreću putem glamura.
Predmet luksuza
Tokom 18. i 19. veka čarape su postale stvar kako muškaraca tako i žena, ali ste ovaj komad odeće u svom punom sjaju ipak lakše mogli poneti ako je vaše poreklo bilo plemenitog roda. Presudni faktor koji je tvorio razliku između sokne i čarape bila je, pre svega, dužina. Čarape su bile dosta duže i dosezale su do iznad kolena.
Pre 1800-ih i mode dugih pantalona, vidljive čarape bile su rezervisane pretežno za muške noge
U našem jeziku, zapravo, podela ovog komada odeće svodila bi se na dokolenice i natkolenice, dok su u engleskom ove dve dužine objedinjenje u jedinstveni naziv stockings.
Kako se tokom devetnaestog veka upotreba i popularnost ovog aksesoara širila na sve slojeve stanovništva, razliku će zapravo činiti materijal od kojeg su izrađene, pa će finije biti od svile, sa ručno rađenim vezom, a jeftinija varijanta će podrazumevati pre svega pamuk ili, u ređim slučajevima, vunu.
Prevashodna funkcija čarapa – da greju i čuvaju čednost nogu, ostala je i u ranim 1900-im, posebno u momentu kada su se haljine naglo skratile nakon Prvog svetskog rata. Međutim, u to vreme čarape su još uvek izrađivane prvenstveno od svile, koja je bila skupa i nije dobro podnosila habanje, pa su i dalje bile često predmet želje i luksuza.
Najlon revolucija
Carstvo čarapa zauvek se promenilo kada je fabrika Dipon napravila prvi par najlon čarapa. One se nisu borale na prevojima i bile su značajno otpornije od svojih svilenih kolega.
Navodno, naklonost kraljice Elizabete I prema muškim listovima, uticala je na porast popularnosti čarapa među renesansnim plemstvom
Sve do kasnih četrdesetih, čarape su se izrađivale sa šavom koji je išao uz list, pa celom dužinom zadnje strane noge, i proizvodile su se samo u nekoliko nijansi boje kože, a da bi stajale na svom mestu bili su i dalje potrebni halteri, odnosno pojas sa podvezicama. Svoj nezaboravni debi imale su na Svetskom sajmu 1939. u Njujorku. Do trenutka kada su puštene u prodaju za javnost, 15. maja 1940, potražnja je bila toliko velika da su žene u hiljadama hrlile u radnje. Četiri miliona pari rasprodato je u četiri dana, a do kraja godine prodaja je narasla na 64 miliona.
Sistem racionisanja tokom i nakon Drugog svetskog rata učinio je čarape, još jednom, skupim i nedostupnim. Najlon je u periodu trajanja ratnog stanja bio potreban za proizvodnju padobrana, užadi i guma. Ipak, glad za ovim komadom odeće bila je toliko jaka da su žene samopotamnjivale noge i krejonom crtale liniju na nozi koja je simulirala šav na čarapi, kako bi se stekao utisak da ih nose.
Tokom nestašice najlon čarapa za vreme Drugog svetskog rata, glad za ovim komadom odeće bila je toliko jaka da su žene samopotamnjivale noge i krejonom crtale liniju na nozi
Divan omaž želji za komadima luksuza, u koji su spadale i najlon čarape, može se videti i u domaćem filmu Bal na vodi, koji na sentimentalan način donosi sliku posleratnog Beograda u kojem grupa mladih ljudi, u atmosferi racionisanja i nemaštine, pokušava da otrgne deo sećanja na predratna vremena i nastoji da dođe do predmeta želje, trgujući na sve načine.
Čarobna jednostavnost hulahopki
Konačno, šezdesetih, cele noge bile su najzad prekrivene, zahvaljujući otkriću hulahopki. Ideju o kombinovanju donjeg veša i čarapa u jedno, dugujemo Etel Gant. Svoju viziju ostvarila je uz pomoć supruga koji je bio vlasnik fabrike za proizvodnju tekstila Glen Rejven (Glen Raven). Čarape su još neko vreme bile prisutne, ali njihova popularnost naglo opada zbog jednostavnosti upotrebe hulahopki. One koje su se i tada, a i danas, zadržale u opticaju, samo retko će, i to iz dizajnerskih razloga, imati tako dugo željeni šav, a halteri će ostati samo dekorativni element, jer će čarape dobiti svoju nezavisnost kroz samodržeći gumirani sloj u predelu butina.
Od tih davnih šezdesetih godina one se nisu drastično menjale, sem napretka u tehnologiji materijala i finalne dorade, koja je omogućila igru sa vezovima, štampom, dezenima i ukrasima. Možda je najveća promena novog doba što ih zapravo ne morate ni nositi.
Danas je na vama da li ćete izabrati neke vesele ili možda seksi čarape, ili ćete odlučiti da pokažete preplanule noge bez ikakvih čarapa
Na vama je da li ćete izabrati neke vesele ili možda seksi čarape, ili ćete se odlučiti da pokažete preplanule noge bez ikakvih čarapa.
Nakon puta od skoro pet vekova, noge su osvojile slobodu izbora. Čini se da to nije malo.