Buntovan, anoniman i jedinstven – Banksy je u Beogradu

Umetnost i umetnička dela ne moraju uvek biti samo za one sa dubokim džepom ili za poznavaoce. Najbolji primer za to su grafiti – umetnost koju viđamo na ulicama (street art), koja može da bude i efikasna i uticajna kao i „zvanična” umetnost.

Nelegalni, inspirativni i zanimljivi, grafiti ukazuju na određene društvene probleme i dostupni su apsolutno svima. A zar to i nije poenta? Sa ovim bi se, verovatno, kada bismo samo znali ko je, saglasio i svetski poznati umetnik Benksi (Banksy). Simbol anonimne umetnosti i društvenog otpora, Benksi je uvek nedvosmislen u svojim radovima, koji se mogu videti u raznim delovima sveta.

Više od 100 njegovih dela možete videti u Beogradu, doduše ne na ulicama, već na adresi Dečanska 8, u sklopu izložbe koju organizuje slovenačka Galerija Deva Puri. Zahvaljujući kustosu Davidu Rjazancevu koji je izložbu pripremao više od deset godina, do 6. aprila mogu se videti autentična Benksijeva dela.

Anonimnost kao zaštita

Majstor grafita, slikar, aktivista, filmski stvaralac i provokator za sve prilike, našao se 2010. godine u društvu Baraka Obame, Ilona Maska, Stiva Džobsa, Lejdi Gage i mnogih drugih, kada ga je magazin Tajm uvrstio na svoju listu 100 najuticajnijih ličnosti. Za tu priliku im je, očekivano, poslao svoju fotografiju sa papirnom kesom na glavi.

Lično, ne bih volela ni da saznam ko je on, kao što to ne želi ni većina njegovih fanova. U razgovoru sa Ksenijom Kalezić, istoričarkom umetnosti, koja je bila moj vodič kroz izložbu, saznajem ono što se i pretpostavlja – „prvi razlog zašto ostaje u anonimnosti je da bi zaštitio samog sebe”.

„Banksy ima ideju i nebitno je ko je on likom i imenom – bitne su ideje koje izlaze u svet. Pošto je uvek okrenut humanim ciljevima, smatra da je to moguće uraditi jedino iz nesebičnih razloga. To ne može biti tako ako naplaćuje svoj rad”, kazala je ona za portal To sam ja.

Za njega kažu da je iz Bristola, grada na jugozapadu Engleske, a grafiti su do sada osvanuli u delovima Amerike, Evrope, Palestine, Jerusalima…

Pacovi, šimpanze, policajci…

U njegovim radovima često se mogu videti pacovi i šimpanze. Kako mi je Ksenija pojasnila, prvi predstavljaju narod, dok političare vidi kao majmune. Tu su i poznati „smajliji”, koji su referenca na rejv (rave) kulturu, s obzirom na to da ga zanima i underground svet (alternativni svet, onaj koji je protiv establišmenta).

Interesantno je da on muškarca uvek prikazuje militantno, u vidu policajaca ili vojnika, dok žena nema određenu ulogu, već to zavisi od konteksta. Kada je u njihovim rukama cveće, poručuje da se ljubavlju može pobediti, odnosno aludira na hipi (hippie) kulturu.

Radio je i direktne reference na radove poznatog umetnika Endija Vorhola (Andy Warhol) i njegova kultna dela sa limenkama Kembel (Campbell’s) supe i Merilin Monro. Samo što su to u Benksijevom slučaju Tesco (engleski lanac supermarketa koji nudi robu po pristupačnim cenama) i Kejt Mos (Kate Moss).

„Vorhol je govorio da će svi imati svojih 15 minuta slave, a Benksi ima suprotan stav – da će svi imati svojih 15 minuta anonimnosti. Iako ga stilski prati, Benksi ima potrebu da se nadoveže na Vorholov rad, jer obojica kritikuju potrošačko društvo i konzumerizam, doduše iz potpuno drugačijih pozicija”, pojasnila je Ksenija Kalezić.

Pomoć Simpsonovima i Palestini

Na izložbi ćete videti i makete poznatih junaka TV serije Simpsonovi i špicu za jednu specifičnu epizodu, koju je radio upravo Benksi. Angažovan kako bi pomogao kultnoj porodici iz Springfilda da povrati svoju gledanost, ostavio je svoj upečatljiv trag i u tih par minuta.

Prema ugovoru, nije bilo dozvoljeno mešanje u njegov rad, pa je tako sve na špici crno-belo, osim glavnih aktera. U nekoliko stotina sekundi uspeo je da iskritikuje velike kompanije i zapostavljanje uslova u kojima ljudi rade. Plan je, na kraju, uspeo – gledanost se povećala.

U Palestini, u Vitlejemu, na Zapadnoj obali, 2017. godine otvorio je hotel The Walled Off (u prevodu, hotel ograđen zidom ili zazidani hotel) pod sloganom „Najgori pogled na svetu” (The worst view in the world). Hotel je zatvoren u oktobru 2023, a 10 soba u tom kompleksu su gledale na izraelski posed. Zarađeni novac ostao je lokalnoj zajednici, pa je to bio vid njegove podrške.

„Kod njega nikada nije status quo, uvek je vrlo jasan u tome na čijoj je strani i šta misli o kome. Uvek je nedvosmislen”, naglašava Ksenija.

Njegov rad je evoluirao od grafita na urbanim zidovima do slika na platnu, konceptualne skulpture, pa čak i filma, poput lukavog dokumentarca Exit Through the Gift Shop, koji je bio nominovan za Oskara.

Neobične izložbe i potezi

Banksy je oduvek izazivao kontroverze i fascinaciju, posebno svojim autentičnim izložbama i potezima. Prekretnica u njegovoj karijeri se desila 2003. godine sa izložbom Turf War u napuštenom skladištu u Hekniju (Hackney). Londonska umetnička scena bila je oduševljena karnevalskom atmosferom, posebno živim govečetom čija je koža bila ukrašena portretom Endija Vorhola i prikazom kraljice Elizabete II u ulozi šimpanze.

Holivud je očarao 2006. kada je oko 30.000 posetilaca, među kojima i Bred Pit, došlo na izložbu Barely Legal. Nju je obeležio živ slon težak više od 3,5 tone, prekriven crvenom bojom i šarom fleur-de-lis (stilizovani ljiljan, čest heraldički simbol). Na flajerima je pisalo: „Postoji slon u prostoriji… 20 milijardi ljudi živi ispod granice siromaštva.”

Dolazak u Los Anđeles je za Benksija bio očekivan sled događaja, što potvrđuju i njegove reči da je „Holivud mesto gde heroje slave tako što njihova imena ispisuju na trotoarima po kojima gaze debeli ljudi i uriniraju psi. Delovalo je kao savršeno mesto za velike ambicije”.

Anonimni Englez je jednom prerušen ušetao u galeriju Tate Britain i dodao nepotpisanu uljanu sliku ruralnog pejzaža koju je našao na pijaci. Nazvao je Crimewatch UK Has Ruined the Countryside for All of Us i dodao plavo-belu policijsku traku za obeležavanje mesta zločina.

U Luvru je uspeo da postavi sliku Mona Lize kojoj je lice bilo prekriveno nalepnicom sa smeškom, dok je na zid Muzeja umetnosti Metropoliten krišom pričvrstio mali portret žene i modifikovao ga tako da nosi gas-masku.

Umetnost na osnovu siromaštva i novac ne idu zajedno

Banksy je prešao dug put od buntovnika koji je devedesetih u Bristolu ulepšavao zidove grafitima, do umetnika čiji radovi dostižu stotine hiljada dolara na aukcijama u Britaniji i Americi.

Kako bi ukazao na taj apsurd, pre aukcije 2018. godine je u ram slike instalirao seckalicu, koja je bila programirana da njegovu sliku Devojčica sa balonom uništi ako dođe do njene prodaje. Onog trenutka kada je proglašena prodaja, slika je započela „samouništenje”. Još veća je ironija što je ta ista slika 2021. godine, pod nazivom Ljubav je u kanti, prodata za skoro 22 miliona evra!

Na optužbe o komercijalizaciji svog rada, ranije je za magazin Njujorker odgovorio da daje hiljade slika besplatno.

„Mislim da nije moguće praviti umetnost o svetskom siromaštvu i pritom strpati sav novac u džep.”

Svestan ironije da njegova umetnost dostiže astronomske vrednosti na tržištu, poručuje da „obožava kako kapitalizam pronalazi mesto čak i za svoje neprijatelje”.

Ipak, mnogi njegovi murali postoje samo u sećanjima i fotografijama, jer su doživeli sudbinu prekrečenog ili uništenog zida. Ova prolaznost Benksijeve umetnosti paradoksalno naglašava njen značaj i kompleksnost.