Bundeva – inspiracija za bajke, festivale, zdravlje i lepotu

Bundeva se gaji hiljadama godina, a možda je zbog važne uloge koju ima u ishrani ljudi našla mesto u bajkama i raznim ritualima. Plod biljke, čiji je latinski naziv Cucurbita pepo, najčešće dostiže težinu od tri do osam kilograma, ali poznato je, na primer, da šampionski primerci, poput onih koji se prikazuju na festivalu Dani ludaje u Kikindi, dostižu i više stotina kilograma.

Postojbina bundeve su južni delovi Sjedinjenih Američkih Država i severoistočnog Meksika, a danas su u proizvodnji vodeće države Kina, Indija, Rusija, Ukrajina i SAD. Inače, smatra se da se bundeva na američkom kontinentu gajila još 7.500 godina pre naše ere.

Bundeva kao ukrasni predmet

Bundeva se danas koristi za ljudsku ishranu, kao hrana za životinje, ali i za izradu ukrasnih predmeta. Narandžasti plod ove biljke koristi se za lanterne koje se prave uoči anglosaksonskog praznika Noć veštica (Helloween). U prošlosti, keltski narodi su se povodom tog praznika maskirali i okupljali oko vatri da bi rasterali duhove. Našla je mesto i u bajci o Pepeljugi, čija se kočija tačno u ponoć pretvara u bundevu.

Bundeva – zdravlje

Bundeva sadrži 92 odsto vode, 6,5 odsto ugljenih hidrata, 0,1 odsto masti i 1 odsto proteina. Boja bundevine kore varira od bele, preko žute do narandžaste, a može biti glatka ili naborana, u zavisnosti od sorte.

Šolja kuvane bundeve sadrži oko 50 kcal, četiri grama vlakana (kao dva parčeta integralnog hleba). Semenke (100 g) sadrže 467 kcal, dok 100 ml ulja od bundeve ima 879 kcal. 

Prosečna porcija bundeve ima vrlo visok nivo vlakana.

Bundeva – vitamini 

Meso bundeve uglavnom je narandžaste boje. Ova boja potiče od karotenoida, pigmenta koji je provitamin A i koji se u telu pretvara u vitamin A. Bundeva ima ovog pigmenta više čak i od šargarepe. Vitamin A, inače, štiti od astme i srčanih oboljenja, oboljenja očiju, dijabetesa, kontroliše nivo šećera u krvi, utiče na zdravlje kože i kose, povećava nivo energije.

Dobar je izvor i vitamina C. Na primer, šolja bundeve sadrži oko 24 miligrama vitamina C, što predstavlja 55 odsto preporučene dnevne doze.

Bundeva sadrži i vitamine B1, B6, kao i folat, koji su bitni za zdravo funkcionisanje kardiovaskularnog i nervnog sistema.

Bundeva – minerali

Bundeva je dobar izvor kalijuma, bez koga nisu mogući mnogi metabolički procesi u organizmu, vrlo je važan i za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog, mišićnog i nervnog sistema. Od minerala, prisutni su i mangan, kalcijum i magnezijum, bitan za ujednačen rad srca, normalan krvni pritisak, koštani sistem.

Bundeva – glikemijski indeks

Glikemijski indeks bundeve iznosi 75, što znači ako se pojede mnogo bundeve, to će sigurno uticati na znatno povišen nivo šećera u krvi. 

Međutim, bitno je znati – kada jedemo bundevu glikemijsko opterećenje je nisko, tako da se može pojesti jedna porcija bundeve – do jedne šolje, što neće znatno poremetiti nivo šećera u krvi. 

Znači, bitno je obratiti pažnju na količinu koja se konzumira.

Vrste bundeve

Bundeva ima raznih vrsta i među njima su najpoznatije:

Ibica koja potiče iz Španije, ali se danas odomaćila po celom svetu. Okrugla je i ima rebrastu koru. Meso joj je žuto-narandžasto, vrlo je slatka i ukusna. Može dostići težinu do 3,5 kg. Ovo je bundeva koja se najčešće koristi za ukrašavanje povodom Noći veštica.

Hokaido je vrlo popularna sorta i s obzirom da je poreklom iz Japana, neko je naziva i japanska tikva. Kora joj je vrlo tvrda, crvenkasta ili narandžasta. Uglavnom je sitna i može težiti do dva kilograma. Smatra se najboljom i najukusnijom. Ova sorta bundeve je aromatična, a ukus je slatkasto kestenjast. Od nje se pripremaju odlična, kako slana tako i slatka jela.

U toku zime može se dugo čuvati i vlada mišljenje da stajanjem postaje još ukusnija.

Kobača bundeva potiče iz Kambodže. Veličina joj varira, ima ih i veličine pomorandže, a i lopte za fudbal. Meso joj je suvo, blagog ukusa i mirisa koji podsećaju na lubenicu. Nalazi razne primene u kulinarstvu i vrlo često se koristi umesto krompira.

Muskat bundeva potiče iz Francuske i može biti težine od tri do sedam kilograma. Ima karakterističan izgled, malo je duguljasta i zakrivljena, i ima rebrasta udubljenja. Kora joj je glatka i uglavnom blagosmeđa, a meso je narandžasto, prijatnog ukusa i uglavnom se koristi za jela od testa, jer je to dobra kombinacija.

Turban bundeve su neobičnog izgleda, podsećaju na turbane, po čemu su i dobile ime. Vrlo često se koriste u dekorativne svrhe. Kora im je tanka i tvrda i može biti prošarana žutom, narandžastom, zelenom bojom. Ako se koristi u kulinarstvu, onda se uglavnom peče, a kada se skuva, onda ima penušavu teksturu i dobra je za potaže.

Semenke bundeve

Semenke bundeve bogate su proteinima – 30 grama semenki obezbeđuje sedam grama proteina (slično kao kikiriki), tri miligrama gvožđa, kao i cink. Bogate su nezasićenim masnim kiselinama, kao i vlaknima, izvor su vitamina E i B kompleksa. Lako ih je pripremiti: izvade se iz bundeve, operu i osuše, rasporede na podmazan papir za pečenje i peku jedan sat na 120 stepeni Celzijusa. Semenke se dodaju u musli ili koriste kao užina.

Ulje bundeve

Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).

Sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa (potenciju) i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema.

Ulje bundeve je gusto, pravi se od pečenih semenki, a boja može da varira od crvene do zelene. Kada se koristi za kuvanje ili salatu dobro ga je razblažiti nekim drugim uljem, zbog jakog ukusa. Ovo ulje sadrži oleinsku i alfa linoleinsku kiselinu.

 

Puter od bundeve

Bezbrojni su načini da se bundeva uključi u deserte, supe, salate, pa čak iskoristi i kao zamena za puter.

Ovaj divni premaz pravi se od semenki bundeve i ne treba ga mešati sa puterom od mesa ovog povrća koji pre označavamo kao pire.

Mnogo je zdraviji i ukusniji od, na primer, putera od kikirikija i lakše se razmazuje.

Osim što se može mazati na hleb, ako se doda u čorbu, salatu ili jelo, daje prefinjen ukus. Koristi se i kao umak za štapiće od povrća.

Vrlo je bogat hranljivim sastojcima, jača imunitet, čuva zdravlje prostate, bogat je proteinima i dugo nas drži sitim.

Sadrži amino-kiselinu triptofan koja utiče na kvalitetan san, na smanjenje stresa, ublažava artritis, povoljno utiče na kožu i kvalitet kose.

A ono što je bitno, naročito za one koji žele da smršaju, ima jako malo kalorija (jedna kašika sadrži oko 80 kalorija).

Bundeva – domaći recepti za lepotu

Bundeva, bogata beta karotenom i vitaminom C, sigurno će u nekoj kremi, masci za lice ili piling kombinaciji uticati da se ublaže fine linije, izjednači boja tena, uopšte – da koža zablista.

Uloga bundeve u nezi kože

 Hidratantna krema

 Bundeva je prirodni izvor voćnih kiselina i vitamina A koji imaju efekat posvetljivanja kože, a bundeva takođe omogućava da se svi sastojci bolje apsorbuju, pa je dobar primer hidratacije kože. Limun će dodati još vitamina C, bitnog u sintezi kolagena, a bademovo ulje vitamin E koji potpomaže da se zadrži vlaga, omekšaju grubi delove kože i hidriraju suvi. U principu, sve su to bitni antioksidansi.

Šta vam treba:

• 1 bundeva – manja
• 1 kašika ulja slatkog badema
• voda
• 1 kašičica soka od limuna
• 225 ml običnog jogurta

Procedura:

Oljuštite bundevu, odrežite vrh, isecite na polovine i izvadite semenke i vlakna, a meso bundeve narežite na komade. Stavite u lončić s malo vode i sve to prokuvajte, a zatim napravite pire.

Kad je smesa još topla, ali ne i vruća, dodajte joj bademovo ulje, jogurt i limunov sok. Nakon što se sve ohladilo, ovu smesu nanesite na celo telo i pričekajte 10 minuta. Zatim sve temeljno isperite mlakom vodom. Osušite kožu pamučnim peškirom, ali ne trljajte već tapkajte. Bićete iznenađeni kako će vam posle toga koža biti glatka i baršunasta.

Pilinzi od bundeve

Bundeva, kao što smo već napisali, odlična je za kožu zbog količine anitoksidanasa i alfa- hidroksi kiseline koje poseduje i koje potpomažu nežno uklanjanje mrtvih ćelija s kože i uopšte poboljšavaju teksturu kože, a ako se još pomeša s jabukom koja sadrži voćne kiseline, efekat je još blagotvorniji.

Sastojci:

•  1/2 zelene jabuke
• ¼ šolje pirea od bundeve
• 1 kašičica meda
• 1 kašika mleka
•  malo cimeta

Priprema:

1. Oljuštiti i iseckati jabuku. 

2. Staviti u blender sa pečenom bundevom i izblendirati.

3. Dodati med i mleko.

4. Staviti na lice i vrat, ali izbeći zonu oko očiju.

5. Maska se drži 15 minuta.

6. Ostatak maske može se držati u poklopljenoj posudi, u frižideru, do dve nedelje, ili iskoristiti kao fini dodatak za kafelate.

Maska za kožu od bundeve i braon šećera

Vitamin C, naročito iz limuna koji se dodaje ovoj maski, kao i beta karoten, zajedno pospešuju sintezu kolagena, koji utiče da se eliminišu bore, jer zateže kožu, potpomaže strukturu. Šećer se dodaje da bi pospešio eksfolijaciju, tako da koža posle ovog tretmana postaje glatka, meka i sveža.

Bundeva za negu kose

Vitamini iz bundeve pospešuju cirkulaciju i time utiču da kiseonik i hranljivi sastojci stignu do folikula dlake i tako utiču na bolji rast kose. Ako se doda i kokosovo ulje, 

uticaće dodatno na kvalitet dlake i uopšte lepši izgled kose.

Maska za kosu od pirea bundeve

Pomešati kašiku pirea od bundeve i dve kašike kokosovog ulja i utrljati prstima u teme. Maska se drži dvadesetak minuta i potom ispere mlakom vodom i kosa opere šamponom. Najbolji rezultati se postižu ako se tretman ponavlja jednom nedeljno.

Nadamo se da smo u našem tekstu uspeli da vas upoznamo sa raznim mogućnostima korišćenja bundeve, njenim zdravstvenim dobrobitima, kako se uz neku poslasticu, ostatak bundeve prilikom pripreme hrane može iskoristiti i za blistavu kožu ili kao dodatak za masku za kosu.