Bulevar kralja Aleksandra – kako smo nekada kupovali
Najduža beogradska ulica uvek je bila tranzitna i živa. Još iz vremena dok je nisu krasili asfalt i platani bila je žila trgovačkog života Beograda
Sećate li se kako je nekad odlazak u nabavku modnih potrepština bio događaj koji je zahtevao vreme, ali i donosio talas uzbuđenja i iščekivanja? Pamtite li kako je jednom, tako davno da se neki tinejdžeri ne sećaju tog doba, odlazak u nabavku bio doživljaj pun neizvesnosti i slatkog nadanja?
U ta vremena niste mogli da znate šta vas očekuje u vašoj omiljenoj radnji te sezone, sve dok u nju ne ukoračite. Išlo se u nabavke za sve što je moglo biti potrebno pred početak novog parčeta godine, koje je počinjalo ili početkom septembra ili sa prvim danima marta.
Trgovci od zanata
U taj pohod uglavnom su bili uključeni svi članovi porodice, ili barem veći deo, a sati hodanja i dobra kondicija su se podrazumevali. U radnjama su vas dočekivali prodavci koji nisu bili samo privremeno tu zarobljeni u iščekivanju nekog boljeg životnog voza koji će ih odvesti na neko srećnije mesto, već trgovci od zanata. Mnogi od njih su zadovoljno u tim radnjama provodili ceo radni vek, odlazeći odatle pravo u penziju. Znali su sve o proizvodima koje su nudili, pa ste od njih mogli mnogo toga da naučite, od sastava materijala artikala koje su nudili do njihovog kombinovanja i održavanja.
Najvažnije od svega, ovi trgovci, skoro uvek i školovani za ovu delatnost, bili su lica koja su vam ulivala poverenje. Bez želje da kreiramo lažnu sliku idealnog sveta minulih vremena, moramo reći da su ti ljudi od krvi i mesa nekada bili i ljuti, nekada nasmejani, ali nikada i nikako nezainteresovani.
Osvajački pohod
U tim osvajačkim pohodima na radnje sa odećom, obućom, šeširima i tašnama (u najvećoj meri domaće proizvodnje), sretali ste prijatelje i rođake i neretko sa njima dugo stajali i pričali dok oko vas veju pahulje snega ili pokušavate da nađete zaklon od sunca ili vetra. Ukratko, bili ste živi i izloženi realnom svetu oko sebe.
Sve do pojave prvih tržnih centara, koji nisu bili ni nalik onome što danas zovemo tim imenom, u Beogradu ste imali dve adrese za trgovinu. Potez od Kalemegdana do hotela Moskva na Terazijama, kroz Knez Mihailovu i Vasinu ulicu i sve bočne poveznice, bio je zona luksuznije kupovine, kao što su takve centralne ulice bivale i u svim većim svetskim gradovima.
Sasvim drugu energiju i način kretanja donosio je Bulevar revolucije, koji danas nosi ime Bulevar kralja Aleksandra . Najduža beogradska ulica, uvek je bila veza sa drugim svetovima. Tranzitna i živa, ona je još iz vremena dok je nisu krasili asfalt i platani bila žila trgovačkog života Beograda.
Sigurno je da svi gradovi u Srbiji, i manji i veći, imaju jednu takvu ulicu koja je okosnica kretanja i trgovine, ali dužina ovog bulevara omogućavala je da se život razvija drugačije na različitim njenim delovima.
Ubrzanje
Tako ste osamdesetih godina prošlog veka, na početku Bulevara, u blizini tadašnje Narodne banke i Crkve Svetog Marka, imali svedenije i skuplje radnje, a život i trgovina su se odvijali poslovno i umerenije. Međutim, dok ste se išli uz Bulevar, život je dobijao na ubrzanju, a trgovina je postajala sve zabavnija, pa ste penjući se od pijace Đeram mogli naići na brojne zabavne zanatske radnje i male proizvođače. Time se u dinamiku trgovine uključivao i prolazak kroz haustore, na male dvorišne trgove koji su svaki za sebe otvarali sasvim nove šarene svetove.
Od kafane Lipov lad ulica je ponovo usporavala i, okružena modernističkom arhitekturom sedamdesetih na osamdesete, dobijala miris dostojanstva i mira, u to vreme rastuće srednje klase. Nakon Cvetkove pijace počinjao je neki sasvim novi svet. Nov samo za nas rođene sedamdesetih i osamdesetih. Zapravo, to je bio svet koji je konzervirao ono što je ova ulica bila i u mnogo nižim delovima pola veka ranije.
Ulica banaka
Ipak, nesreća ili sreća Bulevara je da više nego ijedna tačka Beograda deli sudbinu ekonomije države kojoj u tom trenutku pripada. Tako su devedesete i potreba za preživljavanjem i trgovaca i potrošača izbacili na ulice kartonske kutije i time svedočili opštem siromašenju i propadanju.
Nakon desetak zlatnih godina za ovu ulicu početkom 21. veka, danas svedočimo novom preobražaju ove šoping zone. Brojne se radnje zatvaraju, čak i one koje su svoj dom tu imale tridesetak i više godina. Delimično su za to krive nove navike i prelazak u šoping centre, a delimično finansijska neodrživost cena izdavanja prostora. Danas, dok ovo postaje ulica banaka i kladionica, neke pomalo drugačije radnje, koje imaju šta da ponude jer robu biraju za kupce koje godinama poznaju, mogu biti meka neobičnih detalja. Iako su zanatske radnje skoro sasvim izumrle, oni se trude da ponude nešto što neretko izlazi iz asortimana velikih trgovačkih brendova.
Nadamo se da smo vas zaintrigirali da ove jeseni, ako ste Beograđani ili dolazite u posetu glavnom gradu, prošetate Bulevarom kralja Aleksandra. Šetnja je prijatna u svakom slučaju, vama može biti zabavna, a mogla bi i potpomoći opstanak autentičnog duha trgovačkog Beograda.