Buka i bes

Paradoksalno, slika moralnog stanja sveta vidi se u najgledanijem „zabavnom” programu na televiziji, i u medijima koji sa oduševljenjem skupljaju „lajkove” i preglede, do tančina opisujući ovu vrhunsku zabavu.

A vrhunski provod sastoji se u tome da neki lik slabih živaca i još slabijeg moralnog sastava lomi, urla, preti i zavodi strah svojim saučesnicima u vrhunskoj televizijskoj zabavi. Dakle, ako je do pre nekoliko godina nacija bila više nego zabavljena idejom prevare, rušenja braka i seksom na javnoj sceni, sada se otišlo korak dalje.

Nasilje, i to nekažnjeno nasilje, u kombinaciji sa uterivanjem straha u kosti i pretnjama, postaje „šifra” za televizijski uspeh.

Ali, nije paradoks u tome – što je neko nasilnik bez mozga, pa čak ni u tome što to nikako nije sankcionisano – paradoks leži u direktnom prenosu straha, u promociji straha kao nove norme. U teroru, u opipljivom teroru koji se emituje na nacionalnoj televiziji i u kome, ne bez sladostrašća uživaju i mediji koji o tome svemu izveštavaju narod, podvodeći ovaj užas današnjice pod rubriku zabava ili zvezde.

Zapravo, drama ove najnovije televizijske i medijske zabave ne leži samo u napetosti oko toga kada će i kako će razularena zver da poludi, i šta će i koga će da polomi – drama leži u direktnom prenosu ćutanja svih ostalih učesnika ove „regionalne žurke” koja se strimuje dvadeset četiri časa dnevno. Jedan nasilnik, uz očiglednu podršku onih koje zanima samo rejting, teroriše sve oko sebe – i, nijedan muškarac ne usuđuje se da mu se suprotstavi! Čovek da zanemi kad čuje kako tom ludaku svi redom iskazuju poštovanje, kako ga nazivaju dobrim drugom i kako okreću glavu na drugu stranu.

Ova sramota i ovaj užas, međutim, prelivaju se, i bukvalno, ali i kao metafora na sve sfere. Neodoljivo me ovo okretanje glave na drugu stranu asocira na stanje svesti – svejedno da li kad je u pitanju odnos prema manijacima globalizma, ili bilo kom drugom političkom sejanju straha. Kad pobesneli opali pesnicom na milimetar pored glave svoje žene, i niko od prisutnih muškaraca ne reaguje, ni u tom trenutku, niti bilo kada – budućnost ne samo nacije, nego čitave planete izgleda grozno. Ućutkani i uplašeni.

Uzgred, direktan prenos nasilja i profitiranje na njemu, na kraju, završava se u stvarnosti jezivim vestima poput one da je čuveni hirurg polomio svoju ženu, pošto se prethodno iživljavao nad njom, kao da je glavna zvezda najzabavnijeg programa u regionu.

Hoće li više neko da ustane i da urlikne:„JA SE TVOGA BESA NE PLAŠIM”!

Ili je strah već postao naše prirodno stanje?