Some picture

Breskvama nije mogao da odoli ni Renoar

Slatko mirisno voće leti je ukusan desert i ukras na našim trpezama, a zahvaljujući baršunastom izgledu bilo je inspiracija velikim slikarima, na čijim je platnima predstavljeno kao simbol dobrog zdravlja

zagrizena breskva u ruci

Breskva potiče iz severozapadnog dela Kine, a u Evropu je stigla iz Irana, na šta upućuje njen latinski naziv Prunus persica. Slatkom mirisnom voću koje je leti divan ukras na našim trpezama, nisu mogli da odole ni veliki slikari, pa su baršunaste breskve, kao simbol dobrog zdravlja, našle mesto na platnima Renoara, Karavađa, Monea, Manea, Rubensa, Van Goga.

Koštica breskve ima ukus sličan bademu i koristi se za pravljenje jeftine verzije marcipana koji se naziva persipan

Breskve i nektarine su, inače, ista vrsta, s tim što je koža nektarina potpuno glatka i sjajna, a za to je odgovorna mutacija kod samo jednog gena. Ovo voće pripada istoj familiji kao trešnje, kajsije, bademi i šljive. Koštica breskve ima ukus veoma sličan ukusu badema i koristi se za pravljenje jeftine verzije marcipana, koji se naziva persipan.

zena bere breskve

Rezervoar vitamina i minerala

Postoji stotine varijeteta breskve, ali najčešća podela je na one kod kojih se koštica lako odvaja od mesa ploda i koje se uglavnom konzumiraju sveže i one kod kojih se koštica teško odvaja, pa se najčešće koriste za dalju preradu, odnosno konzerviranje.

Breskve imaju vitamin B2 bitan za očuvanje vida, elastičnosti kože i uopšte očuvanje mladalačkog izgleda

Sveže breskve su niskokalorične, a rezervoar su vitamina i minerala. Sadrže beta karoten, proteine, ugljene hidrate, eterična ulja, biotin, vitamine A, C, E i B kompleksa, gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, selen i fosfor. Tako da, reklo bi se, nisu samo osvežavajuće, već i lekovite.

sok od breskve

Breskve imaju diuretička svojstva, pa su pogodne za čišćenje organizma. Snižavaju krvni pritisak, olakšavaju varenje, deluju protiv mučnine. Poseduju vlakna, naročito pektin, rastvorljivo vlakno koje može da pomogne u snižavanju holesterola u krvi. Sadrže antioksidanse: beta karoten, vitamin C i selen, koji deluju protiv slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji nastaju kao nusproizvod oksidacije. Imaju vitamin B2 bitan za očuvanje vida, elastičnosti kože i uopšte očuvanje mladalačkog izgleda.

Za proizvodnju pola kilograma sušenih breskvi potrebno je tri kilograma svežih

Breskva srednje veličine sadrži 150 kilodžula, dok konzervisana breskva u gustom sirupu može imati i do 580 kilodžula. Najviše kilodžula sadrže sušene breskve i to zato što je, na primer, za proizvodnju pola kilograma sušenih breskvi potrebno tri kilograma svežih (tako da one imaju vrlo koncentrisanu količinu esencijalnih hranljivih sastojaka).

Mogu da se peku, griluju, kuvaju…

Posle konzumiranja sušenih breskvi zube treba dobro oprati da bi se uklonili lepljivi delovi, a važno je podsetiti se da sušene breskve često sadrže konzervanse sulfite koji kod osetljivih ljudi mogu da izazovu alergijsku reakciju. Same breskve mogu da izazovu alergijsku reakciju kod osoba koje su osetljive na kajsije, šljive, trešnje, kao i bademe. Takođe, breskve sadrže salicilate koji izazivaju reakciju kod ljudi osetljivih na aspirin.

Za breskve je karakteristično da ne dozrevaju i ne povećavaju slast nakon branja, tako da ne treba kupovati tvrde plodove

grilovane breskve u posudi

Za breskve je karakteristično da ne dozrevaju i ne povećavaju slast nakon branja, tako da ne treba kupovati tvrde plodove. Breskva treba da bude teška, što sugeriše da je sočna, kao i da ima slatkastu aromu. Koža treba da ima toplu boju, od žutih do crvenkastih nijansi. Breskve koje imaju zelenkastu boju ubrane su suviše rano.Treba izbegavati breskve koje su „ugruvane”, imaju smežuranu pokožicu ili tamne mrlje, što često znači da su počele da trule. Ako se ne konzumiraju odmah, breskve mogu da se održe u frižideru od tri do pet dana.

Breskve su voće koje u vrelim letnjim danima osvežava i rashlađuje. Hranljive i različitih boja, ukusa, teksture, pa i mirisa, mogu da se jedu sveže, u salatama, kuvane sa mesom i piletinom. Takođe, mogu da se peku, griluju ili kuvaju, od njih se prave ukusne pite i deserti, džemovi, osvežavajući sokovi i smutiji.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *