Brda stvari u kućama 21. veka – soba depresije i proklete gomile

Domovi pretrpani predmetima i bezoblična brda stvari koje se gomilaju na naslonima, u kuhinjama, po radnim stolovima, postali su globalni problem. Nezaustavljivo gomilanje stvari za koje nemamo dovoljno mesta u kući već je dobilo medicinsku šifru, ali i u blažim slučajevima jasna je veza između depresivnih stanja i zakrčenog životnog prostora. 

Mada još nije utvrđeno šta dolazi prvo – gomilanje ili depresija – sa različitih nivoa nude se strategije borbe sa ovim problemom. Lična iskustva osoba koje su javno, na mrežama, opisale svoju borbu sa „depresivnim sobama” i „prokletim brdima stvari” dobijaju milione lajkova jer daju korisne i primenjive savete. 

U borbi sa predmetima nismo usamljeni 

Čak i kad smatramo sebe urednom osobom, u pravilnim intervalima naš dom počne da liči na poprište bitke koju smo izgubili od brojčano nadmoćnijih predmeta.

Iz dana u dan sve više rastu planine odeće po foteljama, brda sudova, gomile prljavih i čistih peškira, simbioza naočara, papira i šolja na stolu. Zaričemo se da ćemo sve vratiti na svoje mesto, ali vreme prolazi i mi počinjemo da osećamo krivicu, stid i bespomoćnost, a ta osećanja nas dodatno parališu. 

Ipak, u tom začaranom krugu nismo sami. Od kad je kuća u haosu iz domena porodične tajne izašla na društvene mreže, uviđamo da se radi o globalnom problemu.

Da ogroman broj ljudi ne vapi za savetima o tome kako da se izbori sa previše predmeta u svom okruženju, ne bi Japanka Mari Kondo zgrnula milione bestselerom Magija pospremanja koja će vam promeniti život, po kome je snimljena i Netfliksova edukativna serija Sređivanje (Tidying up).

A Mari Kondo odavno nije jedini profesionalni savetnik onima koji se osećaju bespomoćno u svom prenatrpanom prostoru.

Zašto gomilamo stvari? 

Postoje sociološki, ali i psihološki uzroci zbog kojih se pretrpavamo stvarima, iako nas one guše. 

Sociološki razlozi

Sociološki gledano, gomilanje stvari u domovima srednje klase je proizvod potrošačkog društva. Ono je u 21. veku dostiglo neverovatne razmere zbog brzih modnih promena, olakšane kupovine sa odloženim plaćanjem, intenzivnog reklamiranja ili lakog naručivanja proizvoda. 

Kupovina novih stvari donosi zadovoljstvo, ali od trenutka kad nagomilane količine premaše kapacitet našeg doma, zadovoljstvo dolazi na naplatu.

Psihološki razlozi

Pretrpano okruženje čest je simptom depresivnog stanja ili kliničke depresije, poremećaja pažnje, hiperaktivnosti, nedostatka ličnih granica ili niskog samopouzdanja.

Kad nije posledica psiholoških problema, ali ni lenjosti, gomilanje predmeta je posledica ekstremne iscrpljenosti. Profesor Bred Šmit sa Državnog univerziteta Florida kaže: „Ljudi su najveći deo vremena toliko mentalno i fizički iscrpljeni da osećaju kako nemaju energije da brinu o sebi i svom okruženju.”

Posledice boravka u pretrpanom okruženju

Premor nas sprečava da održavamo red, a onda nas boravak u pretrpanom prostoru dodatno opterećuje. Čini nas anksioznim zbog stresa koji izazva previše vizuelnih stimulusa, piše Psychology Today.

Nije ni čudo, s obzirom na podatak koji daju autori antropološke studije Život u domu u 21. veku (Life at Home in the Twenty-First Century) – da prosečna prostorija američkog doma ima 2000 vidljivih predmeta.

Autori ove studije ustanovili su i vezu između količine kućnih predmeta i zdravlja ukućana, naročito žena, kod kojih depresivno raspoloženje vidno raste tokom dana provedenog u pretrpanom domu, zbog čega se takav ambijent tretira kao stresno okruženje.

Zadržimo samo ono što nas raduje

I bez studije, mi osećamo da nas zakrčen ambijent guši, da smo zaglavljeni. Pa zašto onda ništa ne preduzimamo? 

Da bismo uneli makar prihvatljiv red u pretrpani dom, moramo da počnemo od bacanja. Upravo na savetima šta i kako da bacamo Mari Kondo i njen konmari metod postali su svetski poznati. 

Jedno od njenih pravila, kad je sređivanje garderobe u pitanju, traži da svu svoju odeću prvo donesemo na jednu gomilu. Onda treba da vršimo selekciju po tome da li određena stvar u nama izaziva radost ili ne. Sve što ne izaziva radost, treba da odbacimo. Na isti način treba da proberemo knjige, šminku, porcelan, kuhinjske predmete:

„Kad tako, na gomili, vidimo koliko imamo bluza ili šolja za kafu, moći ćemo da odbacujemo bez griže svesti.”

Prvo raščišćavamo površine

Na Jutjubu su popularni i saveti Rejčel Džons, majke četvorice dečaka, koja je do odgovora došla tako što je lično prošla kroz proces zakrčivanja i raskrčivanja svog doma. Kad smo u depresiji, kaže ona, prvo moramo da sredimo površine: „Ono što izaziva stres su površine koje se ne vide od stvari. Nije najbolji metod, ali ako ste zaglavljeni, prvo olabavite stres.”

Neki od praktičnih saveta Rejčel Džons:

• Ne gledajte po celoj kući, već svakog dana izaberite jednu površinu koju ćete raskrčiti; ostalo ignorišite.
• Raskrčivanje kuće najbolje je početi od kuhinje; kad nju pojednostavimo i učinimo lakom za održavanje, ostajaće nam više vremena.
•  Ako smo posebno bezvoljni, korisna je tehnika „pet minuta svakog sata”; iznenadićete se šta sve može da se uradi za pet minuta.

Rejčel je početkom 2021. godine odlučila da se oslobodi 2021 stvari iz kuće. To uopšte nije bilo teško jer, kako kaže, mi i ne shvatamo koliko je broj stvari koje imamo.

Emocije su ono što nas sprečava da se oslobodimo viškova, bilo zato što smo sentimentalno vezani za predmete, bilo zbog griže savesti, jer smo na njih potrošili novac.

Kako savladati emotivnu vezu sa stvarima

„Savladavanje emotivne veze sa stvarima zapravo traži od nas da se odreknemo fantazija o sebi”, tvrdi Rejčel. To je u njenom slučaju izgledalo ovako:

• Tokom godina nakupila je 20 kuvara, sa fantazijom da će isprobati različite egzotične kuhinje i recepte. Bacila je sve osim dva.
• Nagomilala je hrpe materijala, konaca, vunice i sličnog pribora, gajeći fantaziju da će šiti i štrikati kad bude imala vremena; realnost je da vremena nema, a i ona i deca nose džins, pa je sve pobacala i dobila dodatni prostor za pakovanje onoga što koristi.
• Realan život traži realnu hranu, pa je Rejčel iz kuhinje izbacila sve one sudove koje nije upotrebila u poslednjih godinu dana.
•  Čestitke, ukrasne koverte, 20 starih beležnica, poluispisani blokčići, sve je to bilo deo fantazije sa kojom je Rejčel odlučila da raskrsti.
•  Jedan od njenih nezavršenih projekata, koji je više od deset godina ostajao samo u njenoj fantaziji, bila je ideja da će uzgajati svoje povrće i gajiti kokoške. Zbog toga je tokom vremena nagomilavala baštenski alat i osećala grižu savesti što za taj projekat nema vremena. Osetila je veliko olakšanje kad se zajedno sa viškom alata pozdravila sa tom fantazijom.

U većini ženskih ormana, nesesera i polica ima više fantazije nego realne odeće, obuće i šminke. Smemo li da priznamo koliko odevnih predmeta čuvamo da obučemo kad smršamo 10 kilograma? Ili koliko smo stvari kupile i odložile u orman – za kad se ukaže prilika, koja je u našem konkretnom životu ravna fantaziji? U svakom slučaju, da bismo redukovali količinu odeće na ono što nosimo, potrebno je da donesemo teške odluke, jer, kako kaže Barbara Hemfil, zakrčenja su odložene odluke. 

Raskrčivanje i depresija 

Blogerka koja se potpisuje kao KC Dejvis posle drugog porođaja našla se u ozbiljnoj depresiji i u kući totalno zakrčenoj stvarima. Danas je licencirana savetnica za sređivanje kuća i autorka knjge Kako da održavate kuću dok se davite. 

„Raskrčivanje kuće ne može da izleči depresiju, ali može da vam popravi raspoloženje”, kaže Dejvis i predlaže strategije malih koraka. I u najzajkrčenijoj sobi postoji samo pet stvari: đubre, veš, sudovi, stvari koje imaju mesto i stvari koje nemaju mesto. Ona je birala da u jednom navratu sredi samo jednu kategoriju stvari, kako je razbacane gomile ne bi obeshrabrile. Dejvis je prva upotrebila termine „soba depresije” i „proklete gomile”, koji su ubrzo postali popularni na mrežama.