Brak u dva stana – odvojeno zajedno

Brak odavno više nije „dok nas smrt ne rastavi”, a ni pravna definicija braka kao zajednice života više nije jedina moguća i raspoloživa forma. Novi trendovi u ovoj oblasti, kao i u većini drugih stvari, nastaju i šire se iz Holivuda, pa su tako holivudske zvezde prve promovisale takozvani LAT (living apart together) brak. Iako na prvi pogled izgleda kao idealno rešenje, i ovaj oblik partnerskih odnosa ima svoje prednosti i nedostatke.

Sopstveni prostor čuva misteriju

Još 2019. Gvinet Paltrou ispričala je u intervjuu da ona i njen muž Bred Falčak žive zajedno a razdvojeno. Taj način života living apart together – LAT znači da su dvoje ljudi u braku, da imaju jedan zajednički stan, ali da pored toga svako od njih ima i svoj stan.

Oni deo vremena provode zajedno, kao i svi bračni parovi, ali deo vremena imaju samo za sebe, i to vreme svako provodi u svom ličnom prostoru.

Na pitanje da li takav način života smanjuje intimnost među supružnicima, Gvinet je odgovorila: „Naprotiv. Mislim da zaista pomaže da se sačuva misterija i da svako sačuva osećaj da ima svoj život.”

Na sličan način su živeli Helena Bonam Parker i njen dugogodišnji partner Tim Barton, koji su tokom te veze dobili dvoje dece, a Helena je tvrdila da se deca u obe kuće osećaju kao kod kuće. Ta se veza dosta burno raspala posle 13 godina, što dokazuje da LAT nije čarobni štapić koji će spasiti ljubav.

Sve više LAT veza posle pandemije

Po sličnom sistemu danas žive i mnoge druge slavne ličnosti, među kojima Dejvid i Viktorija Bekam ili Džulija Roberts i njen muž. Ipak, to nije baš neka nova navika bogatih ljudi. Oduvek je aristokratija i bogata buržoazija živela tako što su supružnici imali odvojene spavaće sobe, odvojena krila kuća i palata, pa i odvojene kuće.

Da bi se par odlučio da živi u dva ili tri stana, mora prvo da ih ima.

Statistike pokazuju da je poslednjih godina odvojeni brak sve manje ekscentričnost bogatih zvezda, a sve više za tim oblikom zajednice posežu i smrtnici. Čak 10 odsto odraslih u Americi i zapadnoj Evropi prihvata ovaj oblik veze. U Britaniji, studija je pokazala da jedna četvrtina onih koje definišemo kao singl, zapravo ima intimnog partnera koji živi negde drugde, dok u Americi jedna trećina onih koji nisu u braku ili vanbračnoj zajednici imaju neki oblik LAT veze.

Ovakav tip romantičnog partnerstva porastao je za trećinu tokom i posle pandemije, kada su ljudi masovnije počeli da rade od kuće, zbog čega im je više odgovaralo da ne žive sa svojim emotivnim partnerom u istom stanu, već da dele samo kvalitetno zajedničko vreme.

Veza koja ne remeti životnu strukturu

Pokazalo se i da brak ili veza s partnerom s kojim se ne deli zajednički krov nad glavom posebno odgovara zrelijim ljudima, koji u ozbiljnu vezu ulaze u petoj ili nekoj kasnijoj deceniji života, kada već imaju utvrđene navike, prostor u kome žive i za koji su vezani, bilo emotivno, bilo iz nekih praktičnih razloga.

Istraživanje iz Viskonsina, još iz 2011, pokazalo je da među ljudima starijim od 50 godina koji nisu u braku, ali su u ozbiljnoj vezi, čak 39 odsto ne živi zajedno.

Takvi partneri vrlo su povezani i brižni jedno prema drugom, provode kvalitetno zajedničko vreme, ali ne remete prethodno uspostavljenu životnu strukturu.

S obzirom da LAT postaje sve češći izbor, postavilo se pitanje „da li je ovakav oblik zajednice zdrav”. „Ako su oboje zaista srećni, ispunjeni i zadovoljni, onda drugi nemaju prava da sude o LAT pristupu”, kaže Džošua Klapou, klinički psiholog i domaćin popularnog šou-programa. On dodaje da odvojen život dozvoljava partnerima da imaju prostor i priliku da maksimalno iskoriste individualno vreme za rast i razvoj.

Recept za brak koji ne guši

Psihoterapeut Toni Kolman napominje da je ovaj oblik veze prikladan samo za osobe koje su zaista vrlo nezavisne i imaju aktivan lični život, za osobe koje bi ful-tajm zajednički život brzo počeo da guši.

On ističe da je život u različitim kućama idealan za partnere koji imaju različite tipove ličnosti.

Ako je jedan partner fokusiran na urednost, a drugi je po tom pitanju nemaran, bolje je da žive svako u svom domu. Isto važi i za par u kome je jedan partner samotnjak, a drugi voli da poziva društvo.

Ma kako bila jaka njihova ljubav, život u istom stanu dovešće ih do stalnih rasprava, prigovaranja, zvocanja, opšteg nezadovoljstva i uzaludnog truda.

Opcija – svako u svom stanu – ovakav par spasava brojnih kompromisa koje bi morali da prave u zajedničkom stanu. Ali da život u dva stana ni najzaljubljeniji par ne može da sačuva od svađa, mogli smo da vidimo i u filmu o Fridi Kalo i Dijegu Riveri. Dve susedne kuće, povezane „mostićem”, nisu spasle ovaj par temperamentnih umetnika od ljubomore i preljube, od stalnih svađa i pomirenja.

Da bi život po LAT sistemu dobro funkcionisao, baš kao i onaj pod istim krovom, zahteva da se utvrde jasna i za oba partnera prihvatljiva pravila.

Izbegavanje ili rešavanje problema

Slika bračne postelje kao pozornice za sva bračna pomirenja, prilično je stereotipna. Ako u paru jedna osoba ima lak san ili problem da zaspi, a druga osoba se vrti u snu ili glasno hrče, bračna postelja će pre ili kasnije postati jabuka razdora. Za ovakve parove život po principu „odvojeno a zajedno” je opcija koja omogućava paru da izbegne probleme.

Međutim, mnogi psiholozi ukazuju da izbegavanje problema nije dugoročno rešenje. Bliskost se stvara, a odnos izgrađuje tako što se problemi zajednički rešavaju, a ne tako što se izbegavaju. Doktor Klapou kaže da upravo ta sposobnost da se zajednički rešavaju problemi pojačava povezanost među partnerima i stvara osnovu za dugotrajnu vezu.

Psiholozi kažu da u LAT brakovima često jedan ili oba partnera imaju problem da zadovolje potrebu za emotivnom podrškom.

Doktor Klapou kaže da fizička razdvojenost stvara podlogu za nepoverenje i prostor za nesporazume. U takvoj vezi veća je mogućnost da se osećate usamljeno ili ranjivo. Par koji ne živi zajedno ima manje vremena i prilike da stvara zajedničke uspomene.

Poverenjem protiv emotivne distance

I organizovanje zajedničkog vremena traži kompromise i usglašavanje među partnerima. Idealan je odnos od 70 odsto zajedničkog vremena i 30 odsto vremena za sebe. Ali, to je lakše reći nego organizovati. Upravo tu nastaju nesporazumi koji pokažu takve razlike u vrednostima i prioritetima u vezi, da u pitanje dovedu i sam smisao veze. Tako, umesto da sačuva ljubav od pogubnog uticaja monotone svakodnevice, LAT samo razotkrije i proširi emicionalnu distancu.

Zato je kod LAT veza važno da se više pažnje posveti stvaranju poverenja među partnerima. Vernost i iskrenost su neophodni da bi partneri koji ne žive zajedno sačuvali i jačali svoju vezu.

Činjenica da nije malo onih koji LAT vezu koriste za komfornije varanje svog partnera i za traženje novih partnera, jedan je od glavnih argumenata onih koji ostaju čvrsti zagovornici braka kao zajedničkog života pod istim krovom.

Kao i svi drugi važni međuljudski odnosi, i brak u dva stana skopčan je s mnogo truda, kompromisa i tolerancije. Ima mnogo dobrih strana, ali i brojne izazove. Možda omogućava da se izbegnu razmirice oko uređenja kuće, oko toga šta ćemo za večeru, a šta se gleda na televiziji, ali i dalje traži posvećenost bez koje dvoje ljudi neće postati životni partneri, ni sa dve ni sa deset kuća.