Bove – mala oda ljudima koji nikada ne tonu

Gotovo sam sigurna da se uz imenicu „bova” vezuju asocijacije koje vode ka moru, plivanju, zaranjanju u dubine, pa i plićake, rashlađivanju, suncobranima, roditeljima koji viču na decu da se ne udaljavaju od plićaka i momke koji hrabro, ponosno i nepromišljeno idu baš iza bove.

Eto, baš iza bove, jer oni su snažni, neustrašivi i niko im ništa ne može.

Ima bova i na jezerima, ima i na Adi, ali uvek ima i onih koji bi da se kupaju baš iza bove. Nekada to bude i smešno, jer sem roditelja male i malo veće dečice, niko više ne mari za „avanturiste” tipa „ne može mi bova ništa, šta mi može, šta mi sme…”.

Ne pišem zbog tih hrabrih momaka već zbog toga što ima ljudi koji mi liče na bove. Kako? Pa tako što ništa ne može da ih potopi. Kao što se bova ljuljuška na površini bilo koje vode, uprkos vetrovima, buri, talasima od čamaca, brodova, motora, tako se i oni „ljuljuškaju” na površini svojih života.

Akcioni, cool likovi

Naravno, ovo može da bude vrlo značajna i poželjna odlika ličnosti neke osobe. Neki su apsolutno otporni na sve oluje koje život nosi, ili bar deluju tako. Ne postoji događaj koji bi mogao da ih izmesti iz njihove ravnoteže. Mladi bi rekli da su to cool likovi koji mogu da posluže za primer.

Takvih likova, tj. uloga, nagledali smo se u filmovima. Najviše ih ima u onim akcionim ili ondašnjim, tzv. kaubojskim. Nonšalantni u kretanju, potezanju pištolja ili lasa, vođenju ljubavi, deluju tako kontrolisano, smireno, opušteno. Samo još da dunu da sklone čuperak sa čela.

Naravno, pod uslovom da ne nose kaubojski šešir. Ako ga i nose, onda ga nehajno zabace unazad, pa navuku napred i odjezde u daljinu i… the end.

Pravi heroji

Ljudi koji svojim ponašanjem mogu da liče na bove, međutim, mogu da budu ljudi koje život i te kako dotiče sa svim nedaćama koje nosi. Radostima takođe. Međutim, oni nekako plivaju kroz svoje živote, ne dozvoljavaju da potonu i za razliku od onih prvih ulažu veliki napor da u tome opstanu.

Pa kao i bove, kad naiđu veliki talasi uznemirenja, straha, beznadežnosti, kad bovu izgubimo iz vida, jer je voda suviše zatalasana, eto nje opet. Pliva i dalje, ljuljuška se, tone, isplivava, ne da se.

Takvi ljudi-bove su zapravo pravi heroji.

Ovi ljudi ne glume niti svoje živote, niti život. Život može da bude ustalasan, uzburkan, uznemiren, ali to nije razlog da potonu.

Jednostavno se ne daju.

Borbeni stav jeste nešto što pomaže psihološkom preživljavanju. Kad kažem borbeni, ne mislim na agresivni i napadački, već na stav u kome, kao u mačevanju, zauzmete gard, izbrojite do tri i krenete.

Ni prvak drame, ni komedijaš

Lep je to sport, mislim na mačevanje. Viteški. Nije cilj da zaista nekoga probodete već da se borite dostojanstveno, priznate poraz ako ste poraženi i ne pravite cirkus od veselja ako pobedite. Tako je i s ljudima koji me podsećaju na ove. Nema panike, nema prvaka drame, ali ni komedijaša koji će poskakivati i šenlučiti zbog toga što su izvojevali još jednu životnu bitku.

Nisu sve bitke u životu baš velike, niti životno baš toliko važne, ali je bitka ipak bitka. Uostalom, ko smo mi da određujemo veličinu i značaj nečije bitke.

Tek, ako u ovom ostatku leta budete plivali do bove, ili je samo gledali kako se umirujuće ljuljaška pri zalasku sunca, setite se ovih hrabrih ljudi.

Pomislite i na hrabre bove koje odolevaju letnjem suncu, burama, zimama, i čekaju da ih ponovo negde sretnete.

Lepo poznanstvo, složićete se.