Borovnice – bobice za podmlađivanje

Plave bobice u prečniku imaju od pet do 16 milimetara, a rastu na žbunovima visokim od deset centimetara do četiri metra. Divlje borovnice su sitnije, oporije i bogatije antioksidansima

Borovnice pripadaju rodu Vaccinium i potiču iz Severne Amerike. Rastu na niskim i visokim žbunovima. Na niskim žbunovima rastu divlje, sitnije borovnice, a na visokim kultivisane, krupnije sorte. Visina žbunova može da varira od deset centimetara do četiri metra. Kultivisane borovnice prenete su u Evropu tridesetih godina 20. veka.

Glavni uzgajivač borovnica sa niskih žbunova je Kanada, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama gaji oko 40 odsto svetske proizvodnje kultivisanih sorti borovnice.

Borovnice sadrže 85 odsto vode, zatim vlakna, vitamine C i K i mangan

Popularna superhrana

Borovnice su prirodno slatke, hranljive, vrlo popularne i skupe. Neki ih nazivaju superhranom. U prečniku imaju od pet do 16 milimetara.

Kada se pojave na grančicama, bobice su zelene boje, postepeno postaju ljubičaste i, na kraju, zrele su tamnoplave. Divlje borovnice su sitnije, oporije i bogatije antioksidansima.

Borovnice sadrže 85 odsto vode, zatim vlakna, vitamine C i K, mangan i male količine drugih hranljivih sastojaka. Mogu da se jedu sveže ili kuvane, međutim, sveže su zdravije, jer se kuvanjem uništava vitamin C.

Fitoterapeuti savetuju šolju svežih borovnica ili jednu do dve čaše nezaslađenog soka u slučaju urinarnih infekcija. Borovnice pripadaju istoj familiji kao brusnice – i jedne i druge poseduju supstancu koja sprečava bakterije da se pričvrste za zid mokraćne bešike. One, takođe, utiču da urin postane kisela sredina, što nepovoljno utiče na rast i umnožavanje bakterija.

Borovnice, kao i brusnice, poseduju supstancu koja sprečava bakterije da se pričvrste za zid mokraćne bešike

Borovnice sadrže flavonoid antocijanin koji im daje tamnoplavu boju i snažan je antioksidans. Studije na životinjama su pokazale da mogu uticati na vraćanje pamćenja. Nije identifikovana određena supstanca, ali naučnici smatraju da je za to zaslužno antioksidativno dejstvo koje štiti moždane ćelije od uticaja slobodnih radikala.

Idealna užina

Oksidativna oštećenja DNK su nezaobilazni deo svakodnevnog života. Dešavaju se desetinama hiljada puta dnevno u svakoj ćeliji u našem telu. To, naravno, utiče na proces starenja. Borovnice, koje sadrže visok nivo antioksidanasa, mogu da neutrališu ta oštećenja koja izazivaju slobodni radikali. U jednoj studiji, 168 osoba je svakodnevno pilo jedan litar soka od borovnice, pomešan sa sokom od jabuke, i posle četiri nedelje utvrđeno je da su oštećenja smanjena za 20 odsto.

Brojne studije potvrđuju da borovnice snižavaju krvni pritisak, faktor koji je povezan sa stanjem kardiovaskularnog sistema, tako da konzumiranje borovnica utiče na smanjenje rizika od srčanog udara.

Pola šolje borovnica sadrži 2,5 miligrama vlakana i 250 kilodžula, pa spadaju u vrlo zdravo, niskokalorično voće. Jedna šolja sadrži 15 grama šećera, što odgovara maloj jabuci, te su dobre za dijabetičare.

Kod osetljivih ljudi borovnice mogu da izazovu alergijske reakcije, kao što su svrab i nadute usne.

Antioksidativno dejstvo borovnica je i do pet puta više u odnosu na neko drugo voće i povrće

Iako su slatke i ukusne, borovnice ne sadrže mnogo hranljivih sastojaka, osim vitamina C i antocijanina. Međutim, bitno je da imaju visoko antioksidativno dejstvo koje je i do pet puta više u odnosu na neko drugo voće i povrće.

Idealne su kao užina, ali i kao dodatak jutarnjim žitaricama. Koriste se smrznute, sveže, sušene, kao sok ili džem. Od borovnica mogu da se prave kolači, sosovi i želei.