Bitno je jesti sve boje biljne duge

Ako jedemo raznovrsnu i svežu hranu, voće i povrće, novonastale ćelije će biti jače i zdravije od starih koje zamenjuju

Svaka biljka može biti korisna na svoj način. Poznato je oko 300.000 viših biljnih vrsta. Sve zelene biljke su korisne, pa i one koje se ne koriste u ishrani, medicini ili trgovini. One vrše foto-sintezu, kombinuju sunčevu svetlost, vodu, ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik, koji nam je svima neophodan u procesu disanja.

Sve zelene biljke su korisne, pa i one koje se ne koriste u ishrani, medicini ili trgovini

Biljke su rasprostranjene svuda po svetu u raznim klimatskim pojasevima, mogu biti drvenaste ili nedrvenaste, divlje ili pitome, korovi, začini, voće, povrće. Od biljaka koristimo razne delove – semenke, plodove, lišće, cvetove, koru, korenje.

Biljke koje najviše konzumiramo su voće i povrće. One su i glavni izvori snažnih antioksidanasa, kao što su karotenoidi, folat, vitamini A-retinol, B kompleks, B1-tiamin, B2-riboflavin, B3-niacin, B5-pantotenska kiselina, B6-piridoksin, B12- kobalmin, D-kalciferol, E-tokoferol, vitamin K, biotin, holin. Takođe, one sadrže neophodne minerale, kalcijum, magnezijum, fosfor, hrom, bakar, fluor, jod, gvožđe, mangan, molibden, selen, cink, kalijum i natrijum. Što je naša ishrana raznovrsnija i bogatija namirnicama koje sadrže ove esencijalne nutritiente, to naš organizam bolje funkcioniše i smanjuje se rizik od bolesti, srčanih oboljenja i raznih oblika raka.

Dakle, uspešno možemo da se borimo protiv kardiovaskularnih bolesti, malignih oboljenja, zapaljenja i uopšte da poboljšamo regeneraciju ćelija pomoću hrane koju unosimo. Crvena krvna zrnca se obnavljaju svaka četiri meseca, koža se obnavlja na 30 dana. Svakog dana telo obnovi 50–70 biliona ćelija.

Materijal za nove ćelije

Od hrane koju unosimo zavisiće kvalitet novonastalih ćelija. Kvalitet zavisi od materijala koji je dostupan kada se kreira nova ćelija. Ako jedemo raznovrsnu i svežu hranu, voće i povrće, novonastale ćelije će biti jače i zdravije od starih koje zamenjuju. Fitohranljive materije utiču da se zapaljenja smanje i da otpočne obnova ćelija.

Biljke koje najviše konzumiramo su voće i povrće, i oni su glavni izvori snažnih antioksidanasa

Bitno je jesti sve boje biljne duge. Ovde ćemo pomenuti neke korisne biljke i neka od njihovih povoljnih dejstava.

Beta karoten, narandžasti pigment, nalazi se u šargarepi, bundevi, slatkom krompiru, pretvara se u vitamin A, koji je bitan za obnovu digestivnog trakta, pluća, kože, očiju.

Beli i crni luk još od davnina se koriste u lekovite svrhe i pripisuju im se svojstva kojima utiču na sniženje krvnog pritiska i holesterola.

Đumbir i ljuta papričica smanjuju mogućnost zgrušavanja krvi.

Zeleno povrće, krompir, kupus, prokelj, sprečavaju aterosklerozu.

Slično dejstvo ima i gama-aminobuterna kiselina koju sadrži paradajz, a novija istraživanja ukazuju da utiče i na jačanje srčanog mišića.

Zeleno povrće, kao grašak i blitva bogati su vitaminima B kompleksa, koji su neophodni za zdrav nervni sistem, povećavaju apsorpciju omega-3 kiselina i balansiraju hormone.

Asparagus povećava nivo glutationa, snažnog antioksidansa koji pojačava rad imunosistema i tako pomaže u borbi protiv patogena.

Karfiol i brokoli sadrže indol-3-karbinol, bitan za smanjenje zapaljenskih nusprodukata u krvi.

U crvenom voću, kao što su jagode i maline nalazi se vitamin C, esencijalan za proizvodnju kolagena, proteina i obnovu kože, kostiju i zglobova. Jagodičasto voće takođe sadrži flavonoide koji umanjuju zapaljenja i učestvuju u obnovi ćelija.

Pečurke, kao šitake, bogate su polifenolima, zaštitnicima ćelija jetre od oštećenja.

Trave, kao žalfija, ruzmarin, majčina dušica, nana, sadrže ruzmarinsku kiselinu i takođe povoljno deluju antiseptički

Đumbir inhibira efekte arahidonske kiseline, koja je jedan od okidača u nastajanju zapaljenja.

Semenke, laneno seme, čia semenke, sadrže alfa linoleinsku kiselinu, kao i biljne sterole koji imaju antioksidativno dejstvo.

Trave, kao žalfija, ruzmarin, majčina dušica, nana, sadrže ruzmarinsku kiselinu i takođe povoljno deluju antiseptički i umirujuće na zapaljenske procese.

Konzumiranjem raznovrsnog sezonskog voća i povrća, rizici od bolesti se jako umanjuju.

Najlakši način da se unesu raznovrsni sastojci jesu supe, kaše, salate koje se prave od raznih vrsta povrća, začina, pa i lekovitih trava, kao i voćne salate, neobični miks voća i semenki.

Svakodnevnim unošenjem raznog voća i povrća, ne samo da unosimo miks pomenutih vitamina već i minerala koji su nephodni za pravilno funkcionisanje organizma