Biti fit je moguće u svakom životnom dobu
Ima ljudi koji misle da sa godinama treba usporiti, ali nije tako. Bilo koja fizička aktivnost ubrzava cirkulaciju i donosi više hranljivih materija i kiseonika gde su neophodni, a eliminiše nepotrebne sastojke
Ponekad možemo da se osetimo kao zaglavljeni na traci za trčanje, ali nikako ne smemo da mislimo da je vreme stalo za novitete i promene. To može biti više subjektivni osećaj nego fizička nemogućnost da se aktiviramo. Ako želimo dug i vitalan život, ne bi trebalo da bude premišljanja.
Srećom, izbor aktivnosti je širok. Tu su joga, bicikl, pilates , razni drugi oblici vežbanja , neobični meniji, pa i banje i wellness centri, zašto da ne, uopšte mesta za posete i relaksaciju gde možemo otkriti različite nove mogućnosti i kreirati život iz snova.
Prve dekade života osmišljavaju nam roditelji, učitelji, drugari, profesori, šefovi, i donekle imamo osećaj da treba da zadovoljimo druge. Srednje doba, pak, može biti pomalo konfuzan period i možemo da steknemo utisak kao da je sve počelo da ide unazad.
Period između 35. i 50. tera nas da radimo na ličnosti i prilagođavamo se srednjem dobu. To je jedan lep prelaz, stvoren za pomeranje granica, izlaganje mnogim novim iskustvima kao što su, na primer, neki neisprobani hobi, putovanje na mesta koja želimo da posetimo i, naravno, nešto što bi trebalo da bude sastavni deo svakodnevice – bilo koji novi ili stari oblik fizičke aktivnosti . Zato, čak i ako nikada niste vežbali, nije kasno da počnete i da to postane svakodnevni ritual!
Ako vam neki cilj izgleda nemoguć, budite pozitivni, imajte strpljenja, želju da isprobavate, istražujete, verujte u ostvarenje i idite ka cilju korak po korak.
Zagrlite novitete i promene i život će sigurno biti uzbudljiviji!
Nikad nije kasno za početak
Činjenica je da smo mi u današnje vreme prezauzeti, aktivni na raznim zadacima i poslovima – kuća, posao, porodica, prijatelji – ali sve to nije fizička aktivnost. Ima ljudi koji misle da sa dolaskom godina treba usporiti, voditi sedentaran način života, štedeti se, ali nije tako. Ne treba ulagati samo u udobne fotelje, već i u dobre patike za hodanje, bicikl, prostirke za pilates itd.
PREDNOSTI fizičke aktivnosti:
Sprečava razne bolesti
Poboljšava kvalitet života
Fizička sposobnost – vitalnost
Daje energiju
Jača želju za životom
Podstiče bolji san
Poboljšava raspoloženje i, uopšte, menja pogled na život
KAKO?
Posvećenost
Disciplina
Uklapanje u pretrpan raspored
Uklopiti fizičku aktivnost u deo dana kada imamo najviše energije
U slučaju bolesti – polako, korak po korak
Motivacija
Početi
Nastaviti
Ići na grupne vežbe
Organizovati se sa prijateljicom ili članom porodice
Neka bude u isto vreme, da bi postalo rutina
Voditi kratki dnevnik
Bićemo rastegljiviji, pokretniji, a znamo da neki usporeni, ukočeni pokreti mogu uticati da izgledamo starije nego što jesmo. Bitno je kakvo nam je držanje – uspravno ili spuštenih ramena, kako hodamo – usporeno, gegajući se ili žustro, kako ulazimo-izlazimo iz kola, ustajemo ili sedamo na stolicu itd.
Nije teško ujutru ili za vreme pauze na poslu prošetati desetak minuta, pa polako povećavati vreme i intenzitet, nikako ne treba juriti neki rekord, već uživati u svemu, vazduhu, lepom drveću, uopšte okolini, svom telu! Ideal je oko 150 minuta nedeljno i to srednjim intenzitetom.
Budite aktivni, iznenadite sebe
Umesto kaloričnih bustera kada nam je potrebno nešto da nas „podigne”, treba znati da je svako pokretanje mišića važno za cirkulaciju. Oni koji sede veći deo dana, obično još više usporavaju posle ručka. Sva tkiva i organi se hranljivim materijama snabdevaju tako što ih krv, cirkulišući, donosi do svih delova tela. Bilo koja fizička aktivnost ubrzava cirkulaciju i donosi više hranljivih materija i kiseonika tamo gde su neophodni, a eliminiše nepotrebne sastojke. Kada nema dovoljno kiseonika u mozgu, nema ni energije…
Umesto grickalica i dremke, mnogo je bolje prošetati, popeti se i sići niz stepenice, lagano se istegnuti, stegnuti i opustiti određene grupe mišića, uraditi nekoliko pokreta nogama, duboko udahnuti i izdahnuti…