Biti dobar

Biti dobar, znači misliti o drugima, ne stavljati sebe u prvi plan. Znači, ne živeti u fantazmu pobednika, ne takmičiti se, ne upoređivati se i naravno – ne trijumfovati nad tuđim porazima

Branka Veselinović, čuvena glumica, nedavno je napunila 104 godine. Sa osmehom na blagom licu, u odličnom mentalnom stanju i sa skoro dečjom radošću, dala je intervju.

Na pitanje šta je tajna njene dugovečnosti, možda su mnogi očekivali da kaže kako nije pušila, kako je jela mnogo voća i povrća, kako je spavala bar osam sati dnevno, kako je šetala svakog dana i kako je radila gimnastiku ili nešto slično iz arsenala savremenih saveta za dobro zdravlje i dug život, kojima nas obasipaju mediji, ali baka Branka je sa lakoćom rekla samo jedno – činiti dobro drugim ljudima.

A činila je to celog života.

I treba da se dobro zamislimo nad njenim rečima. U sto četvrtoj godini, ova baka koja je proživela ceo vek okružena ljubavlju i smehom, ima srce devojčice.

Činiti dobro ljudima, ta ideja vodilja njenog života koja se i dalje smeška u njenim očima i na njenom osmehu, velika je lekcija svima.

Ne učiniti ništa da neko zbog vas plače, ali i utešiti one kojima su bol naneli drugi, izazvati osmeh na tuđem licu.

Biti dobar, znači misliti o drugima, ne stavljati sebe u prvi plan. Znači, ne živeti u fantazmu pobednika, ne takmičiti se, ne upoređivati se i naravno – ne trijumfovati nad tuđim porazima. U najkraćem, to znači spavati mirno.

Jer, niko nam odavno nije rekao da činiti dobro drugima pre svega čini dobro nama. Razrešava nas gorčine, mržnje, besa, osvete, zavisti, otrovnih emocija koje ne mogu ublažiti ni organska hrana, ni vitamini, ni sto čučnjeva dnevno.

Biti dobar, u svetu koji promoviše otimačinu, gaženje preko mrtvih, osvajanje, slavu, podvalu, takmičenje, težak je i veliki božanski zadatak

Dobro – leči. Zlo razboleva.

Biti dobar, to ne znači samo ne činiti zlo, to znači pomoći drugom. Misliti o drugom. Učiniti nešto za drugoga. Biti dobar, to takođe znači, ne tražiti nagradu ni pohvalu za učinjeno dobro delo.

Biti dobar, u svetu koji promoviše otimačinu, gaženje preko mrtvih, osvajanje, slavu, podvalu, takmičenje, težak je i veliki božanski zadatak. U kulturi koja promoviše narcisizam, egoizam, koja nam neprestano uvaljuje propagandne mantre o samodovoljnosti, dobrota je ostavljena gubitnicima i nebitnima. I ne samo to, dobrota je ismevana. Biti dobar, izjednačeno je sa biti naivan ili glup.

Pa ipak, za dug život i dobro zdravlje, zapravo, potrebno je samo to. Želeti drugima dobro i učiniti nešto za njih.

Drugim rečima – dobro delo, dobro je za dušu i za telo.