zivotni-stil
Biti disleksičan – ne znači biti neuspešan

Biti disleksičan – ne znači biti neuspešan

Dovoljno je da prihvatimo da ljudi imaju razne nedostatke i da disleksično razmišljanje ne mora da bude hendikep, već poseban način razmišljanja i učenja

Ne znam da li ste u životu imali problem da pročitate tekst, da progutate neka slova menjajući značenje, da zamenite redosled slova u reči ili da ne razumete odmah šta piše. Ako jeste, onda ste imali neku formu disleksije, stanje kojim se definišu poremećaji koji uključuju poteškoće u učenju čitanju ili tumačenju reči, slova i drugih simbola, ali koji ne utiču na opštu inteligenciju.

Disleksija je bila doskoro u sivoj zoni, tačnije nije se dovoljno proučavala, samim tim nije postojalo razumevanje za decu koja ispolje neki od navedenih problema. Međutim, sa razvojem tehnologije i poboljšanjem komunikacije, ljudi su shvatili da to nije problem pojedinca, već da prema različitim statistikama oko 20 odsto dece ima disleksične probleme. Kada se tome dodaju oni koji imaju samo delimične poremećaje povezane sa mešanjem slova, smatra se da je broj znatno veći, a smatra se da će korišćenje mobilnih telefona razne poremećaje samo produbiti.

Prema statistikama, oko 20 odsto dece ima disleksične probleme

Većina istraživača se slaže da je disleksija povezana sa levom hemisferom mozga, tačnije sa oblašću mozga odgovornom za jezičku asocijaciju (Vernikeova zona) i proizvodnju zvuka i govora (Brokina zona) i njihovu međusobnu povezanost. Da ne bismo ušli u preterani opis patologije, treba reći da disfunkcije tih zona uzrokuju probleme u prepoznavanju reči. Postoji devet oblika disleksije i kada god se primeti treba reagovati, pogotovo ako je poremećaj izražen.

Postoji devet oblika disleksije i kada god se primeti treba reagovati, pogotovo ako je poremećaj izražen

Pažnja, a ne izolacija

Dosta je važno poremećaj primetiti na vreme. To znači da kod predškolske dece treba uočiti kasniji početak komunikacije, teže učenje novih reči, probleme oko pravilnog formiranja reči, probleme s pamćenjem ili imenovanjem slova, brojeva i boja, poteškoće u učenju dečjih pesama… U školskom uzrastu znaci i simptomi disleksije mogu postati očigledniji, uključujući čitanje znatno ispod očekivanog nivoa za uzrast, probleme sa obradom i razumevanjem reči, poteškoće u pronalaženju prave reči ili formiranju odgovora na pitanja, probleme s pamćenjem redosleda stvari, poteškoće u uočavanju sličnosti i razlika u slovima i rečima… Većina ovih simptoma tretirala se kao nezainteresovanost deteta i neretko su deca zbog toga bila kažnjavana, izolovana u društvu i tretirana neprimereno.

Ne postoji jedna specijalnost koja pokušava da se upusti u lečenje disleksije, jer to mogu da budu lekari, ali i defektolozi i psiholozi

Upravo zbog svega toga, sa decom koja imaju disleksiju treba što pre početi sa radom, ne kažnjavati ih, jer taj način ne pomaže im samo u razvoju, već u sveukupnom razvoju ličnosti i socijalnoj integraciji. Ne postoji jedna specijalnost koja pokušava da se upusti u lečenje disleksije, jer to mogu da budu lekari, ali i defektolozi i psiholozi, dok na zapadu postoje specijalisti koji rade sa takvom decom.

Važnost podrške

Zašto je disleksija odjednom došla u žižu interesovanja? Pre svega, zahvaljujući otvorenom priznanju mnogih javnih ličnosti koje su imale disleksiju: Stivena Spilberga, Vupi Goldberg, Orlanda Bluma. Ipak, čini se da je najviše uradio kontroverzni bogataš i vlasnik Virgin kompanije Ričard Branson, koji je napravio kampanju da bi pomogao svima koji imaju ovaj problem, sa ciljem da shvate da nisu sami i da uz učenje i podršku mogu da ga reše.

Gledajući spisak ljudi sa disleksijom, među koje mnogi navode i Ajnštajna, Volta Diznija i Leonarda da Vinčija, stiče se utisak da je na neki način povezana sa genijalnošću. Naime, kaže se da disleksični ljudi imaju nove ideje, lukrativno razmišljaju ili kako Amerikanci kažu out of the box (izvan kutije ili utvrđenih parametara). To deluje dosta ohrabrujuće za one koji je imaju, jer biti disleksičan ne znači biti neuspešan.

Kaže se da disleksični ljudi imaju nove ideje, lukrativno razmišljaju

Ispada da moje gutanje slova, mogućnost da ispravno pročitam reč, čak ako i nije ispravan redosled slova, kao i čitanje po dijagonali, nekad jeste problem, a nekad možda objašnjenje zašto dolazim brže do rešenja ili imam originalniji pristup.

Da ne bih bio neskroman, mislim da je dovoljno da prihvatimo da ljudi imaju razne nedostatke i da disleksično razmišljanje ne mora da bude hendikep, već poseban način razmišljanja i učenja.