Biramo svoje junake

Naveliko se jedna mlada žena u glavnom gradu hvali svojim životnim uspesima. Kao, vitka i mlada, udala se za uspešnog sportistu, i iz tog velikog truda iznedrio se butik, talenat se video odavno

Ne znam kako ovo da zovem osim mladost – ludost.

Naveliko se jedna mlada žena u glavnom gradu hvali svojim životnim uspesima. Kao, vitka i mlada, udala se za uspešnog sportistu, i iz tog velikog truda iznedrio se butik, talenat se video odavno. Monopol ekipa je sve zdušno podržala na jedino prihvatljivom nivou, uz cveće i dodatnu opremu u fulu.

Sve je bilo u fulu, meni je to bilo baš super uz roze sa ledom, dok nisam videla natpis u novinama: Nadam se da sam uzor mladim ženama!??

Nemam problem sa temom nego sa pređenom kilometražom. U 25 godina, pa već uzor.

Nisam tužna, samo kažem

Danas je sedam godina od kad je umro jedan profesor. Profesor Fakulteta dramskih umetnosti, muž moje drugarice, otac dvoje dece, od čega je naš prvenac doktor nauka, a naš treći sin jedinac na završnoj godini elektrotehničkog fakulteta.

Bio je majstor borilačkih veština, umetnik, profesor, podržavalac višesatnih ispijanja kafe kod njega kući, uz povremeno plakanje drugarica njegove žene za nekim dečkom ili poslovnom prilikom.

Dok sam upoznavala sebe, svet oko mene govorio mi je: Ti si žena koja tajnu zna.

Ne znam vama, ali meni je on uzor bio i pre 25 godina, pa i danas.

Biramo svoje junake.

Ja biram danas policajke Srbije. Koliko je to teško na svim nivoima!?

Slušam Sedmoricu mladih i Ismetu Krvavac: Zemljo moja. Suza suzu stiže, ne moram da vam objašnjavam…

Nisam tužna, samo kažem.