Bez Džejn Marpl ne bi bilo ni opasnih agentkinja u odelima

Lizbet Salander, Skali, Klaris Starling, Emili Prentis danas ne bi bilo da nema Džejn Marpl, prvog fiktivnog ženskog lika koji je rešavao zločine

„Istina je negde tamo”, kaže Foks Molder u seriji Dosije Iks, a da se na istom mestu, „negde tamo”, nalaze i laži tvrdi njegova partnerka, riđokosa doktorka u odelu, agentkinja FBI Dejna Skali. Skeptična i okrenuta nauci, ona je kontrateža Molderu, sklonom da se preterano zanese natprirodnim ili udubi u teorije zavere. Druga poznata agentkinja je Klaris Starling koja, takođe u odelu, „ratuje” sa ozloglašenim Hanibalom Lekterom u filmu Kad jaganjci utihnu.

Profajlerka Emili Prentis iz serije Zločinački umovi još jedna je od dama s kojima nema šale i koje su, odevene u sakoe i pantalone, ali gotovo uvek na štiklama, postale sinonim za filmsku verziju agentkinje FBI. Ipak, to ne znači da među ovim istražiteljkama ne postoje i one malo drugačije. Koleginica Emili Prentis i tehnička podrška tima, hakerka Penelope Garsija koju igra Kirsten Vangsnes, recimo, uopšte ne liči na nekoga ko radi za FBI – plavokosa debeljuca sa naočarima ima veseo i ekscentričan stil odevanja, uvek je raspoložena za šalu, mahom ne odlazi na teren i kriminalce „juri” sedeći za kompjuterom.

Kada je lik starije usedelice u adaptaciji romana preobličen u devojku, revoltirana Agata Kristi stvorila je gospođicu Marpl, sedokosu damu koju danas zna ceo svet

Zmaj na leđima

Još manje veze sa očekivanim ima, takođe hakerka, Lizbet Salander iz trilogije Milenijum Stiga Lašona. Ova mlada žena problematične prošlosti, sklona je agresivnim ispadima i vlasnica više tetovaža od kojih je karakterističan veliki zmaj na leđima. Lizbet vozi motor, nosi majice sa natpisima kojima želi da ukaže na to kako se oseća (I can be a regular bitch, just try me), bavi se istraživanjem (zvanično: kuvanjem kafe) za firmu Milton security i sarađuje sa novinarom Mikaelom Blomkvistom na rasvetljavanju korupcije i serijskih ubistava.

No, Lizbet Salander, Dejne Skali, Klaris Starling, Emili Prentis, Penelope Garsije, Kejt Beket i drugih, ne bi bilo da nema Džejn Marpl, prvog fiktivnog ženskog lika koji se (doduše, amaterski) bavio detektivskim poslom.

Gospođica Marpl, junakinja romana Agate Kristi, pojavila se decembra 1927. u priči The Tuesday Night Club, objavljenoj u mesečniku The Royal Magazine

Gospođica Marpl, junakinja romana Agate Kristi, pojavila se decembra 1927. u priči The Tuesday Night Club, objavljenoj u mesečniku The Royal Magazine, da bi u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru (1930) već rešavala slučaj ubistva pukovnika Protera. Za razliku od hakerki Lizbet i Penelope, Marpl nije imala na raspolaganju ni kompjuter, ni policijsku bazu podataka, niti je poput Skali, Starlingove ili Prentis mogla da pripreti značkom FBI. Oslanjala se samo na svoju odličnu moć zapažanja, razmišljanje i zdrav razum, povezujući najozloglašenije zločine sa benignim pojavama iz okruženja. „Gospođica Marpl je sedokosa stara dama blagog i prijatnog ponašanja; gospođica Vederbi je mešavina jeda i preterivanja. Od njih dve, gospođica Marpl je mnogo opasnija”, kaže vikar u Ubistvu u parohijskom dvoru.

Baštovanstvo, posmatranje ptica i komšiluka

Lik Džejn Marpl delom je nastao po uzoru na drugarice baka-maćehe Agate Kristi koje je ona sretala tokom raspusta provedenih na selu, ali i starije usedelice Karoline Šepard (junakinja romana Ubistvo Rodžera Akrojda). U adaptaciji za pozorište Karolina je postala devojka, što je Agatu Kristi rastužilo – odlučila je da obavezno da glas „starim devojkama” i osmislila gospođicu Marpl.

Lik Džejn Marpl delom je nastao po uzoru na drugarice baka-maćehe Agate Kristi koje je ona sretala tokom raspusta na selu, ali i starije usedelice Karoline Šepard

Simpatična bakica prodornih plavih očiju nije se nikad udavala, živi sama, a bavi se baštovanstvom i posmatranjem ptica (zapravo osmatranjem komšiluka). Stanovnici Sent Meri Mida je vole, iako ih nerviraju njena radoznala priroda i sklonost da očekuje najgore od ljudi. „Bojim se da kad neko tako dugo posmatra ljudsku prirodu kao što sam ja to radila, prestane da očekuje bogzna šta od nje. Smela bih reći da dokono tračarenje zaista jeste i pogrešno i loše, ali je i prečesto istinito, zar ne?”, kaže gospođica Marpl koja je uspešno rešila preko petnaest slučajeva u romanima kao što su: Napuklo ogledalo, Leš u biblioteci, Hotel Bertram, Džep pun raži, Ruka brža od oka… Mnogi naslovi su ekranizovani, pa su tako u adaptaciji Napuklog ogledala (1980) pored Anđele Lensberi igrali Elizabet Tejlor, Kim Novak, Toni Kertis i Rok Hadson.