Some picture

Batat dobar za vid, kožu i zdravu kosu

Krtola koju često nazivaju i slatki krompir, može biti narandžaste, krem, ljubičaste, žute, bele ili crvene boje, a njen ukus može da utoli želju za šećerom

Batat često nazivaju i slatki krompir, iako ne potiče iz iste familije kao krompir. Dolazi iz Novog sveta, a u Evropu su ga doneli Kolumbo i drugi moreplovci. Latinsko ime mu je Ipomoea batatas, pa otuda i njegov naziv. Uglavnom je narandžaste boje, ali može biti krem ili čak ljubičaste, žute, bele ili crvene boje. Hranljivi sastojci mogu varirati u zavisnosti od boje.

Jedna srednja krtola obezbeđuje 100 odsto preporučene dnevne doze vitamina A

Ove krtole su veoma hranljive, a sladak ukus potiče od enzima koji skrob pretvaraju u šećer. Sazrevanjem i kuvanjem, krtola postaje slađa. Posle branja čuva se od četiri do šest dana na temperaturi od 30 stepeni, da bi se povećala slast krtole i smanjilo propadanje.

Usporava starenje

Kao i drugi narandžasti plodovi, batat je bogat beta karotenom koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Svaki molekul beta karotena u jetri se pretvara u dva molekula vitamina A. Beta karoten, karotenoid koji daje boju batatu, snažan je antioksidans koji se dovodi u vezu sa umanjenim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i određenih vrsta kancera.

Jedna srednja krtola obezbeđuje 100 odsto preporučene dnevne doze vitamina A, 80 odsto vitamina C, 50 odsto vitamina E i 400 mg kalijuma. To su sve korisni antioksidansi koji ubrzavaju lečenje od infekcija, štite od kancera, veoma su značajni za dobrobit kože, zdravu kosu, kao i za vid. Oni su, takođe, vrlo korisni kod oporavka kože oštećene UV zracima. Utiču i na usporavanje procesa starenja uopšte. Magnezijum i kalijum su bitni za snižavanje krvnog pritiska.

Ovu namirnicu treba čuvati na hladnom i suvom mestu, ali ne u frižideru, jer joj temperature ispod 10 stepeni menjaju ukus

Batat sadrži dosta vitamina B5, riboflavina, niacina, tiamina, koji su karakteristični za povrće narandžaste boje. Ima i biljne sterole koji umanjuju nivo holesterola.

Dobar za probavu

Relativno nizak glikemijski indeks znači da batat sporo otpušta šećer u krvotok, za razliku od druge hrane bogate skrobom. Ova krtola sadržii rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna, kao što je pektin, čine nas sitim, te utiču na smanjenje konzumiranja hrane i samim tim smanjuju skokove šećera u krvi. Nerastvorljiva vlakana blagotvorno deluju na naš probavni sistem, a daju i osećaj sitosti, što je dobro za našu „liniju”.

Batat se brzo kvari. Odmah ga treba baciti ako se primeti buđ ili trulež na površini. Nije dovoljno samo ukloniti koru, jer se trulež brzo širi i na unutrašnjost krtole. Treba ga čuvati na hladnom i suvom mestu, ali ne u frižideru, jer mu temperature ispod 10 stepeni menjaju ukus.

Batat može da se koristi u mnogim receptima, na isti način na koji se koriste krompir i bundeva – pečen, u supama, čorbama i salatama

Ove krtole imaju vrlo tanku koru, tako da ih treba veoma pažljivo guliti. Druga, lakša opcija je da se ljušti posle kuvanja.

Batat može da se koristi u mnogim receptima, na isti način na koji se koriste krompir i bundeva – pečen, kao pire, pržen, tostiran, u supama, čorbama i salatama. Pripremanje batata sa maslinovim uljem, na primer, povećava apsorpciju beta karotena, sastojka koji se rastvara u ulju. I još jedna dobra strana batata –njegov sladak ukus lako će utoliti žudnju za šećerom.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *