Bali – avantura duha i tela

Potpuno suprotno od onoga što piše na zidu u Veneciji – Kill the tourist, za Bali važi – Kiss the tourist, jer za razliku od Venecije, Bali ne samo da ne može bez turista nego ih prosto voli.

Venecijom prođe gotovo 20 miliona turista godišnje, a na Baliju četvrtina od tog broja pravi podjednaku gužvu. Čini se da se Bali nikada nije pripremio za toliko puno gostiju, jer malo ribarsko ostrvo jednostavno nema infrastrukturu za toliko ljudi. Zbog toga izgleda logično da za rastojanje od desetak kilometara treba sat vremena vožnje. Saobraćaj je najveći problem na Baliju, i kao da ne postoji rešenje. Uske uličice ne mogu da prime ni sve motore, a kamoli automobile, pa sve one koji su nemarno parkirani… Ispada dobro što se niko ne nervira, nema trubljenja, vike, jednostavno se čeka da se put oslobodi.

Raj na zemlji

Međutim, sve ostalo na Baliju izgleda nestvarno, jer kako nazvati stalnih tridesetak stepeni godišnje, toplo more i ponudu kakva ne postoji nigde na svetu. Bali nisu samo plaže, već su to i reke, vodopadi i jezera, a pre svega hinduistički hramovi i povrh svega vulkani. Bali je meka za one koji se bave meditacijom, jogom, religijom, a danas za digitalne nomade. Veliki broj kompjuteraša ima posebnu vizu i na Baliju živi i radi tako što koriste super brzi vaj-faj. Smatra se da ih trenutno ima 5.000. I ma koliko izgledalo sve bajkovito, postoji i druga strana medalje. Velike korporacije otkupljuju pirinčana polja i zidaju moderne komplekse sa bazenima za uživanje i za rad. Time se menja pejzaž i dobija sve veća urbanizovana površina. Zbog toga, postoje ideje da se ograniči broj stranaca na Baliju, što ne izgleda da će dovesti do rešenja, jer u svakom trenutku ima oko 4,5 miliona stanovnika i 1,5 milion radnika sa susednih ostrva, sve na površini od 150 x 110 km.

Taznah – lotot hram © Privatna arhiva

Bali – veliki hinduistički hram

Iako je Indonezija najveća muslimanska država na svetu, Bali je ostrvo na kome 90 odsto dominira hinduizam. Sa preko deset hiljada hramova, sigurno je na prvom mestu na svetu. Ako se tome dodaju hramovi koje ima svaka kuća, prodavnica, hotel, onda možemo da zamislimo Bali kao jedan veliki hram. I zaista, ljudi aktivno upražnjavaju svoje religijske običaje, tako da nekada nije lako izbeći ponude bogovima koje su ostavljene po trotoarima i ulicama. Čini se da ne postoji porodica koja ne ostavlja ponudu bogovima i precima. Neki hramovi su postali internacionalne znamenitosti, a pojavom Instagrama prava meka za turiste koji žele da se slikaju. Tako su Gates of Heaven ili Nebeska vrata toliko popularna da se sa ulaznicom dobija broj na osnovu koga možete da sačekate u proseku dva sata da se slikate. Izmišljeno je crno ogledalo koje daje dodatne efekte refleksije, pa fotografije izgledaju potpuno drugačije.

Vulkan na Baliju © Privatna arhiva

Sve je u fotografijama

Fotografisanje predstavlja možda najznačajniju aktivnost, jer je atrakcija za sve, pa postoje posebne pirinčane terase gde se slikaju turisti, kao i plaže gde se slika izlazak ili zalazak sunca, slično i na vulkanu, pa nestvarni vodopadi i rafting na rekama. Jednostavno, slike se u sekundama kače na društvene mreže, a neki su toliko opsednuti da se slobodno mogu nazvati Instagram turisti.

Idealno ostrvo za vodene sportove

Da ne bi ispalo da je sve važnije od mora i okeana, Bali je prava meka za surfere i na mnogo mesta postoje prave komune onih koji uče, ili su pravi majstori u jahanju na talasima. Neverovatne peščane plaže, kilometrima dugačke, plitko more i talasi pored toga, daju priliku svima da se dobro zabave, pa praktično ne postoji aktivnost na vodi koju nije moguće upražnjavati na Baliju, od ronjenja i snorkelinga do svakog vida surfovanja i do skajdajvinga.

Da je Bali bliži, bio bi idealna destinacija, jer ima ponudu za sve, nije skup u poređenju sa onim na šta su naši turisti navikli u Grčkoj, Turskoj ili Hrvatskoj, a prava je egzotika. Najveća prepreka je trinaest sati puta, pa je Bali pre svega krcat Australijancima, Japancima i Azijatima koji su tu, u lokalu.

Takođe, onima koji nisu ljubitelji belog sporta i koji vole da tokom hladnih dana uživaju u toplim predelima, preporučujemo Bali kao jednu od odličnih destinacija za zimski odmor.

Škola kuvanja © Privatna arhiva

Indonežanska kuhinja

Bali je meka i za ljubitelje kuvanja, jer je predstavlja specifični deo indonežanske kuhinje sa određenim posebnostima, pre svega, prasećim pečenjem, što je pravi kuriozitet za najveću muslimansku zemlju. To verovatno najbolje pokazuje toleranciju koja tamo postoji, jer nema nikakvih sukoba po pitanju religije. Po tome Indonezija može da bude svima primer. Karakteristični su prženi rezanci (Mie goreng) i pirinač (Nasi goreng) sa povrćem, gde dodato jaje predstavlja dobar izvor proteina. Naravno, najdominantnija je morska hrana, jer zaista postoji obilje ribe, mekušaca i račića. A ljuti sos, sambal, stekao je međunarodnu slavu, tako da se danas svuda prodaje. Glavno ulje je palmino, a u fina jela dodaje se kokosovo ulje i ostali proizvodi od kokosa koji se prodaju na svakom koraku.

Jedi, moli, voli

Ne znam da li je sve ovo dovoljna preporuka za Bali, ali ako bi trebalo videti jedno ostrvo na svetu onda bi to svakako bio Bali. Možda treba izbeći vreme monsuna (oktobar – april), mada nije strašno ni tada, jer i kada pada kiša najveći deo dana je sunčan.

Za kraj, možda se treba setiti dva filma sa Džulijom Roberts – Jedi, moli, voli (Eat, Pray, Love) i Karta za raj (Ticket to paradise), jer Bali jeste raj u kome čovek može da se moli, i voli, i ponovo nađe sebe.