Bakšiš za početnike

Iako kod nas davanje bakšiša nije obavezno, nepisano pravilo je da se ostavi između pet i 10 odsto od iznosa računa. Međutim, ponekad se pitamo da li je to dovoljno

Običaj da se ljubaznost, naklonost i usluga frizera, taksiste ili kelnera lično nagradi, nezavisno od računa, postoji od davnina. U Francuskoj je to samo simbolično, u Nemačkoj je napojnica uobičajena, međutim, ima zemalja poput Belgije ili Danske gde davanje bakšiša nije običaj, jer je usluga uglavnom uključena u cenu, dok je u Japanu, na primer, to tabu.

U Americi je nepisano pravilo da se ostavlja 15–20 odsto od iznosa računa, jer su plate zaposlenih u ovim delatnostima niske. Kod nas davanje bakšiša nije obavezno, ali je nepisano pravilo da se ostavi između pet i deset odsto od iznosa računa, a često se pitamo da li je to dovoljno i da li ga uopšte treba ostavljati.

Mali znak pažnje

Smatra se da je davanje napojnice na neki način društvena obaveza, jer se radi o osoblju koje nam pruža razne usluge, a nema visoke plate, tako da neko može da se oseća loše ako ne časti. S druge strane, ako usluga nije dobra, stvarno se postavlja pitanje da li ostaviti napojnicu. Odluka je lakša ako uspostavimo dobar kontakt sa osobljem, ako ono učini da se osećamo dobro i posebno ili se stvori uzajamna simpatija.

Lakše častimo ako uspostavimo dobar kontakt sa osobljem, ako ono učini da se osećamo posebno ili se stvori uzajamna simpatija

Sa frizerima često nađemo zajedničku temu, oni se trude oko nas, ulože dodatni napor da nam naprave frizuru baš po želji, a ponekad nam i poklone prijatnu masažu glave. Ljubazni taksisti nam pomažu oko kofera kad stignemo s puta ili nas kelner iznenadi poznavanjem menija, hrane, pića i izuzetno usluži.

U tim slučajevima ostavljamo i više od očekivanog, a sledeći put možemo da se nadamo i boljoj usluzi. Reč je zapravo o tome da ovakav znak pažnje oraspoloži i ispunjava zadovoljstvom obe strane.

Napojnice – da svi budu zadovoljni

Ponekad i neke druge stavari utiču na naklonost i simpatije mušterije, kao što su urednost, stil ophođenja, pa i neobični stil oblačenja ili frizura koji privlače pažnju.

Postaje običaj da se usluga uključuje u iznos računa i taj ekstra novac se zatim deli sa osobljem ili se zadržava za neke tekuće troškove. U tom slučaju zaposleni ne prima napojnicu direktno za svoju uslugu, te ga to ne čini motivisanim za superiorno obavljanje posla.

Smatra se da je davanje napojnice na neki način društvena obaveza, jer osoblje koje nam pruža razne usluge nema visoke plate

Možda bi zato trebalo da navijamo za napojnice, koje čine radosnima i privilegovanima i klijente i osoblje, koji preko njih ostvaruju specifičan kontakt.

Klijenti se dobro osećaju kada nagrade dobar i pozitivan rad, naročito ako su u društvu, to im podiže samopouzdanje, znaju da će biti zapamćeni i uvek dobro usluženi, a pri tome će i vlasnici i menadžeri imati stalnu i zadovoljnu klijentelu i zaposlene.