Bajka za medije – tajna popularnosti britanske kraljevske porodice
I u Japanu i na Balkanu redovno nas izveštavaju o odsustvu princa Luisa sa Vimbldona i odevnim kombinacijama Kejt Midlton, čak više nego o poseti kralja Čarlsa III Nemačkoj, a zdrava kosa Megan Markl bila je metafora jasna svekolikoj evrovizijskoj publici. U čemu je tajna tolike medijske popularnosti britanske kraljevske porodice?
Vindzori nisu jedina vladarska dinastija u Evropi i svetu, ali su prisutni u životu svakog vlasnika mobilnog telefona na kugli zemaljskoj više nego da su prve komšije.
© Michael Tubi / Shutterstock.com
Ne idu na izbore, ali prate rejtinge
Svoje nemačko prezime Saks-Koburg i Gota britanska kraljevska porodica je za vreme Prvog svetskog rata (1917) promenila u Vindzor da ne bi izazivalo gnev javnog mnjenja. Kraljevska porodica ne ide na izbore i ne zavisi od rejtinga, ali Vindzori se sa velikim poštovanjem odnose prema mišljenju javnosti, što je ključ njihove popularnosti i opstanka u turbulentnim društvenim promenama.
Mapa Evrope pred Prvi svetski rat pokazuje da su sve evropske zemlje monarhije, osim Francuske, Švajcarske i Portugalije. Danas, sve su republike, osim 12 preživelih evropskih monarhija. Sedam od njih su parlamentarne kraljevine – Danska, Norveška, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Holandija i Belgija, tri su kneževine – Andora, Lihtenštajn i Monako, tu je i Luksemburg kao veliko vojvodstvo i Vatikan kao izborna monarhija kojom upravlja papa.
Od rokera do vitezova
Iako to na prvi pogled ne izgleda, najteže uslove za opstanak tokom tih stotinak godina imala je upravo monarhija u Velikoj Britaniji. U drugoj polovini 20. veka upravo je ta zemlja bila kolevka ne samo rokenrol muzike, već i seksualne revolucije i novog pogleda na svet i načina života koji je išao uz rokenrol. Vindzori su sve te turbulencije podneli na nogama. Nisu im naudili ni otvoreno antimonarhistički hard-rok i pank.
Dok su i najglasniji kritičari uspevali da smanje rejting monarhije tek za neki procenat, dotle je kraljica Elizabeta II, za čije vladavine su se dogodili i rokenrol i informatička revolucija, uspevala da se sprijatelji sa gotovo svim najznačajnijim nosiocima promena i da ih učini plemićima, od Pola Makartnija do Eltona Džona i Mika Džegera.
Objava smrti kraljica Elizabeta II na displeju na Pikadili skveru © Alexey Fedorenko / Shutterstock.com
Podrška medija – mač sa dve oštrice
Kad je krunisana kao 25-godišnja devojka, Elizabeta II nije uživala naročito poštovanje krutog establišmenta. Glavnog saveznika potražila je u medijima. Njeno krunisanje 1953. prenosila je televizija, tada tehnologija u povoju, a prenos je gledalo oko 300 miliona ljudi širom sveta (oko 30 miliona samo u Velikoj Britaniji).
Elizabeta je bila vođena primerom svoga oca, koji je u zrelom dobu i s velikom mukom lečio mucanje da bi mogao da drži obraćanja naciji preko radija, tada najmodernijeg masovnog medija. Tokom svih sedam decenija vladavine, kraljica Elizabeta je održavala s medijima odnos poštovanja. Uspevala je da se dostojanstveno odnosi prema skandalima svoje porodice, nije ih skrivala, ni poricala. Umela je da bude čvrsta bez nadmenosti, da pokaže snagu, ali i ljudsku nesavršenost. Kraljica od javnosti nije tražila ljubav i zato ju je dobijala.
Naslovne strane brojnih medija, na vest o smrti kraljice Elizabete II © Ink Drop / Shutterstock.com
Čarls i Kamila – nagrađena doslednost
Pretpostavljalo se da će posle smrti mudre kraljice Elizabete II i krunisanja Čarlsa, prestolonaslednika sa, u istoriji, najdužim stažom čekanja na krunu, monarhija pretrpeti ozbiljan pad popularnosti. Još dok je kraljica bila živa pojavila su se nagađanja da će se nepopularni Čarls odreći prestola u korist svog besprekornog sina Vilijama, da neće imati obraza da svoju nepopularnu suprugu Kamilu učini kraljicom, posle svega što se desilo sa ledi Dajanom. Ali Vindzori su terali i isterali svoje.
Kralje Čarls III sa Kamilom, kraljicom suprugom i porodicom, na balkonu Bakingemske palate, posle krunisanja © Michael Tubi / Shutterstock.com
Nedavno objavljeni rezultati YouGov ankete o popuarnosti monarhije u Britaniji pokazali su da je ona opala tek za nekoliko procenata. Dok je u poslednjim godinama Elizabetinog života 63 odsto Britanaca podržavalo monarhiju, sada 58 odsto ispitanika kaže da je institucija monarhije dobra za Britaniju, prema 15 odsto koji kažu da je loša, i 27 odsto koji su neutralni. Za Čarlsa i Kamilu ovo je sasvim dovoljno.
Mnoge zbunjuje i činjenica da ni mediji ni javnost Čarlsu nisu zamerili beskompromisan stav prema mlađem bludnom sinu Hariju.
Ali kralj je učinio baš ono što bi uradio i svaki prosečan engleski otac – pokazao je da je ljut, ali bez mnogo reči i svađe, kaznio je sina vaspitnim oduzimanjem privilegija, titula i para, ali je ostavio vrata odškrinuta za mogući pokajnički povratak.
Dajana, Hari i Megan – medijski bumerang
Na drugoj strani Atlantika, Hari i Megan dali su sve od sebe da izlože Vindzore medijskoj hajci i napadima organizacija za korektnost. Optužili su ih za rasizam, za mizoginiju, za surovost prema deci. Davali su intervjue, Megan je radila podkast, Hari je napisao knjigu Rezerva (Spare), snimili su dokumentarac. Želja da u medijima dobiju saveznika protiv Vindzora vratila im se kao bumerang. Sav taj njihov trud Vindzori su otresli kao prašinu sa rukava. A Megan i Hari imaju ozbiljan problem da sačuvaju privatnost.
Hari i Megan, kao i Harijeva majka ledi Dajana pre njih, nisu dobro razumeli zakone po kojima funkcionišu mediji i javno mnjenje. Nisu razumeli da ne možeš jednog dana da se ispovedaš pred kamerama, a posle da bežiš od paparaca.
Projekti Harija i Megan uspevali su da skrenu na sebe pažnju, ali ta pažnja je brzo zgasnula jer javnost nije bila zadovoljna. Ponudili su joj pojednostavljenu priču sa porukom „mi smo dobri, oni su loši”.
A u takve priče i deca brzo prestanu da veruju.
Vojvoda i vojvotkinja od Saseksa, princ Hari i Megan Markl © lev radin / Shutterstock.com
Prestolonaslednik Vilijam, njegova žena Kejt i njihovo troje dece za sada uživaju popularnost i poštovanje u Engleskoj.
Ni Vilijam ne voli maćehu kraljicu Kamilu ništa više nego Hari, ali ne lamentira nad tim.
Zar ima smisla kukati što si dete razvedenih roditelja u zemlji u kojoj je više od polovine stanovništva upravo takvog bekgraunda?!
Vindzori ne kriju – sve što se dešava narodu, dešava se i njima. Zato traju.
Naslovna fotografija kralja Čarlsa II, posle krunisanja © Muhammed Aamir Simsum / Shutterstock.com