mirjana bobic mojsilovic - kolumna

Babadevojka

Jedna žena sa dugačkom sedom kosom u joga pozi koja se zove „drvo”, bukvalno me je opsedala danima. Naslov je bio – „Najsrećnija sedamdesetogodišnjakinja na svetu”

U moru reklama koje mi skaču nasred ekrana svaki put kad otvorim laptop – od kozmetike do šrafcigera i kratkih filmova, raznoraznih „savetnika za život”, pre nekoliko dana bila sam bukvalno naterana da kliknem na jedan filmić na JuTjubu.

Jedna žena sa dugačkom sedom kosom u joga pozi koja se zove „drvo”, bukvalno me je opsedala danima. Naslov je bio – „najsrećnija sedamdesetogodišnjakinja na svetu.”

„Ne mogu da se zamaram ničijom pričom o čajevima, veganstvu i gledanju u sunce”, pomislila sam, a onda sam posle nekoliko dana odbijanja ipak kliknula da vidim šta baba želi da mi kaže.

Kad tamo – čudo!

Žena nije baba, osim što ima dugačku belu kosu, po svemu drugom je – devojka. OK, babadevojka, jer žena stvarno ima sedamdeset godina.

I njena priča je više nego poučna.

Nekada je bila lepotica. I imala je patološki strah od starenja. Kada je počela da se približava pedestoj, panika ju je strahovito drmala. Priznaje da je mozgala šta da radi. Imala je dve opcije – da očajava i da se svim silama trudi da odagna starenje. Druga opcija je bila – da prihvati ono od čega ne može da pobegne i da bar u tome počne da uživa.

„Odgajila sam decu, više ne moram da se udajem, više ne moram ništa – jedino što moram jeste da zavolim svoj život i da u svakom trenutku uživam. Da napokon počnem da radim sve što želim.”

I počela je da šeta, da gaji cveće, da planinari, da ide na jogu, da čita knjige i uči strani jezik. Legala je i budila se ispunjena svojim malim postignućima i novim idejama.

Najvažniji eliksir mladosti i lepote jeste – dobro raspoloženje, kretanje i radoznalost

Telo joj je postajalo sve zategnutije, raspoloženje sve bolje, a lice sve lepše. Iako je prestala da farba kosu, nije izgledala staro. Naprotiv, izgledala je srećno, i zadovoljno, i radoznalo, i to je ono što je njenoj pojavi i njenom licu davalo skoro devojački sjaj.

Pre nego što je napunila šezdeset godina, na ulici ju je zapazio modni fotograf, i ona je dobila svoj prvi manekenski posao koji je prihvatila samo kao jedan od svojih mnogih hobija.

Na kraju tog malog video-snimka verovatno je i bila neka reklama  – za putovanje na Bali, za neke vitamine ili za šampon za kosu, svejedno, jer ništa od svega toga nisam upamtila.

Upamtila sam njene mudre reči – da treba prihvatiti ono što ne možemo da izmenimo, i da počnemo da uživamo u onome što imamo.

Dakle, najvažniji eliksir mladosti i lepote jeste – dobro raspoloženje, kretanje i radoznalost.

Pošto, ispostavilo se – godine za nekoga znače starost, a za nekoga znače mudrost.