Baba Vanga, legendarna proročica sa Balkana, i dalje intrigira

Mnoga ostvarena predskazanja ukazivala su da je imala moć da predvidi budućnost, a trenutno raste broj pretraživanja na internetu u vezi sa njenim proročanstvima

Čuvena Baba Vanga, Vangelija Pandeva Dimitrova, predvidela je katastrofu u Černobilju, teroristički napad 11. septembra, incident sa ruskom podmornicom Kursk, raspad Jugoslavije, uspon Kine kao supersile… što ukazuje da je imala moć da predvidi budućnost. Njene reči i vizije zapisivali su njeni saradnici, a njena slava i ugled može se porediti sa najvećim imenima među poznatim prorocima.

S druge strane, njeno predviđanje da će 2010. početi III svetski rat se nije obistinilo. Ipak, ovu ženu, koja je bila svojevrsni fenomen, njen život i sposobnosti mnogi su analizirali i proučavali i trenutno vlada mišljenje da se oko 85 odsto njenih predviđanja ostvarilo.

Razumljivo je zašto su o njoj snimani filmovi, TV serije i pravljeni projekti…, kao što su, između ostalih:

• Fenomenat, film Nevene Toševe iz 1976.

• Vanga: vidljivi i nevidljivi svet, dokumentarni film iz 2011.

• Vangelija, ruska serija

• Baba Vanga, drama

• Velika Vanga enciklopedija, internet projekat.

Prema saznanjima, njena predviđanja sežu do 5080. kada će, navodno, biti kraj sveta.

Čim naiđu teža vremena, ljudi potraže one koji mogu da predvide budućnost, pa tako i sada, s obzirom da smo se prethodnih godina suočili s pandemijom i da je ove počeo rat u Ukrajini… Trenutno raste broj pretraživanja na internetu u vezi sa njenim proročanstvima o značajnim svetskim događajima o kojima se priča i četvrt veka posle njene smrti.

Rođena je u Strumici, koja je tada bila u sastavu Osmanskog carstva (danas Severna Makedonija). Umrla je 1996. i dobila nadimak Nostradamus sa Balkana. Kao što je poznato, Nostradamus je bio čuveni francuski okultista iz srednjeg veka za koga se verovalo da ima moć da predvidi budućnost.

Antropolozi je porede i sa Pitijom, starogrčkom proročicom koja je navodno prorekla da će Aleksandar Makedonski osvojiti svet, ali da se iz tog pohoda neće vratiti živ.

Prema saznanjima, njena predviđanja sežu do 5080. kada će, navodno, biti kraj sveta

Otac Pando bio je aktivista makedonske revolucionarne organizacije; tokom I svetskog rata, kao kontraobaveštajac, „uvukao” se u redove bugarske vojske. Majka Paraskeva rano je umrla i o devojčici su se brinuli rođaci. Posle rata, Strumica je pripala Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca, otac joj je uhapšen, a vlast mu je konfiskovala svu imovinu.

Sve do dvanaeste godine rasla je kao svaka druga devojčica tog uzrasta. Međutim, prema pisanju medija, u tom periodu zatekla se u velikoj oluji, vetar je bio toliko jak da je kovitlao prašinu i pesak, bacio je na zemlju i kada ju je familija pronašla bila je u teškom stanju, sa povređenim očima koje su bile zatvorene, gotovo slepljene, pokrivene slojem prašine i peska.

Dom u Petriču

Kasnije je pričala da je osetila kao da je stekla sposobnost da leči ljude i da im pomaže, kao i da predvidi događaje. Da je mogla da joj se priušti operacija, ne bi postepeno potpuno izgubila vid.

Interesantno je da je kasnije važila i za poznatu travarku, smatrajući da je sve što je potrebno za izlečenje tu negde oko nas, da nam priroda, koja je savršena sama po sebi, već daje sve. Još kao devojčica smišljala je igre u kojima pomoću trava „leči” ljude.

Pošto je bila slepa, od 1925. školovala se u školi za slepe u Zemunu, gde je naučila da svira klavir, plete, kao i da čita tekstove na srpskom pisane Brajevom azbukom.

Živela je u udaljenom kraju, na tromeđi Grčke, Bugarske i Makedonije, u Petriču, u kući koja je sagrađena 1942. kada se udala za Dimitra Gušterova (koji je preminuo početkom šezdesetih godina), a kasnije je deo vremena provodila i u selu Rupite.

Pošto je bila slepa, od 1925. školovala se u školi za slepe u Zemunu, gde je naučila da svira klavir, plete, kao i da čita tekstove na srpskom pisane Brajevom azbukom

Njenoj sahrani prisustvovalo je mnogo sveta, pa i neki državnici.

Testamentom je sve ostavila državi, sa željom da njena kuća postane muzej. Država je kuću i sve u njoj poklonila opštini Petrič, sa idejom da se sprovede Vangina želja, pa je opština odvojila novac za renoviranje kuće i osnivanje muzeja, koji je otvoren 2008. godine.

U kući u Petriču popisano je oko 3000 predmeta, od čega je oko 1000 izloženo: nakit, fotografije, odeća, dokumenti, kao i pokloni koje je dobijala od ljudi koji su je posećivali. Plan je da se eksponati rotiraju.

To je svojevrsni etnografski muzej i dočarava život u bugarskoj kući iz tog vremena. Postavka je izuzetno bogata, a i veliki je broj ličnih predmeta, pa se stiče utisak prisustva same proročice.

Bila je to i neka vrsta ispovedaonice. A za konsultacije su je verovatno, često zvali i telefonom, jer se u svakoj sobi nalazi po jedan telefon.

Poznati posetioci

Zna se da je ispred njene kuće uvek bio red, a ulaz se naplaćivao, kao neka vrsta takse. Cena je varirala u zavisnosti od toga da li se radilo o lokalnom stanovništvu ili ljudima iz inostranstva. Naravno, tu je bilo i mnogo poklona.

Još davne 1942. posetio ju je bugarski car Boris III, čija slika se nalazi u kući. Zna se da ju je jednom prilikom posetila i Lepa Brena, na predlog kolega, kada je u Bugarskoj bila zbog koncerta u Sofiji. Breni je bilo nelagodno, ali je od Baba Vange čula dobre vesti, „da nikada neće prestati da peva, da je tome vrlo posvećena i da je to njena sudbina”.

Ispričala joj je i neke detalje o budućnosti koji su se obistinili.

Na duhovito pitanje zašto slika Lepe Brene nije istaknuta, dok je to recimo slučaj sa velikanima, poput cara Borisa, kustos je šarmantno prokomentarisao da nisu mogli da izjednače toliko različite ličnosti, iako našu veliku zvezdu narod sigurno smatra „caricom”.

Baba Vangu su posećivale i druge poznate ličnosti posleratne Jugoslavije, ne samo iz sveta estrade, nego i političari. Smatralo se da je bila bliska tadašnjem bugarskom lideru, Todoru Živkovu.

Život je provela u komunističkom uređenju i nije bila priklonjena nijednoj religiji.

Mnogima je danas žao što nisu posetili ovu, po svemu izuzetnu ženu, u vreme kada je to bilo moguće.

Naslovna fotografija : Petrič, Bugarska, spomenik baba Vangi u dvorištu njene kuće spomen-muzeja © Annado / Shutterstock.com,