Azerbejdžan, zemlja vatre i neobične lepote
Azerbejdžanci se ponose dobro očuvanim hramovima mnogih religija, zgradama budućnosti i čudesnom prirodom svoje zemlje, kao što je Janar Dag, planina koja gori, a nalazi se u blizini Bakua
U trenutku kada mnoge destinacije još nisu otvorene za turiste, čini se da nedostaju egzotična mesta. I kao i uvek, mnoga se nalaze skoro nadohvat, jer do Azerbejdžana nije teško doći preko Istanbula. Naravno, Baku je odredište, ali ne bi trebalo da ostanete samo u njemu.
Baku se toliko izmenio za poslednjih desetak godina da ga je teško prepoznati. Činjenica je da je i ranije bio neobično lep, jer su ga krasile neverovatne zgrade koje su nastale početkom naftne ere u 19. veku. Većina može da se uporedi sa zgradama Barselone ili Pariza, pogotovo danas kada su skoro sve noću osvetljene.
Uz to, krase ih autentični lukovi za koje mnogi tvrde da su originalni doprinos arhitekturi tog vremena. Interesantno je da i arhitektura iz vremena sovjetske Rusije izgleda mnogo lepše nego u ostalim zemljama bivšeg SSSR. Nakon raspada te velike nekadašnje države, vlasti Azerbejdžana dale su milione za zgrade budućnosti, i tako su nastali velelepni stadioni za Evropske olimpijske igre 2015, ili koncertne dvorane, da bi Evrovizija 2012. dobila svoju.
Ipak, za mene su najinteresantniji Muzej moderne umetnosti, posebno dve zgrade Jarat centra (YARAT Contemporary Art Space), pored promenade na obali mora, koja je duga više od 16 kilometara. Najveći broj posetilaca ipak prvo uoči Plamene kule, koje su verovatno zato i postale zaštitni znak Bakua.
Do pomalo egzotičnog Azerbejdžana nije teško doći preko Istanbula
Baku na persijskom znači – grad vetra. Osim što predstavlja zemlju Azera, jednog od turkijskih naroda, Azerbejdžan predstavlja i zemlju vatre. I u to možete doslovno da se uverite, jer se na samo desetinu kilometara od Bakua nalazi Janar Dag (Yanar Dag), planina koja gori, pošto gas jednostavno slobodno izlazi iz zemlje i održava večni plamen.
Odnos prema vatri potiče od drevne religije zoroastrizam, čiji vernici, kojih danas nema više od nekoliko stotina, obožavaju vatru. Dokaz da je to tako je Atešgah (Ateshgah), hram vatre, koji je predstavljao mesto obožavanja mnogo vekova pre nove ere.
Pećinski crteži stari 20.000 godina privlače ljubitelje misterija o nastanku čoveka
Najčuveniji prorok i sveštenik bio je Zaratustra, za koga se veruje da je živeo 1200 godina p.n.e. Možda je interesantno spomenuti i da tradicionalni praznik Norvuz ima korene u obožavanju vatre i označava početak nove godine, tačnije dolazak proleća. Ne znam da li imam pravo da kažem i da je naše paljenje badnjaka povezano sa preistorijskim obožavanjem vatre.
Azerbejdžan je zaista kolevka čovečanstva po mnogo čemu. Za ljubitelje misterija o nastanku čoveka, imaju originalne artefakte, tačnije pećinske crteže stare čak 20.000 godina. O tome sam već pisao.
S druge strane, kuriozitet su najstarije hrišćanske crkve na svetu, koje su pod zaštitom države i predstavljaju cilj za mnoge turiste čija putovanja imaju religijske motive. Većinski muslimani su ponosni što mogu da pokažu sačuvane hramove mnogih religija.
Kaspijsko more nije Mediteran i do pre desetak godina nije bilo baš uređeno za kupanje, ali situacija se promenila, pa sada ima dosta uređenih plaža severno od Bakua. Verovali ili ne, postoje mali škampi iz Kaspijskog mora, ali više od toga me je iznenadila poseta ronilačkom klubu i priče koje sam čuo o podvodnom svetu, a posebno potopljenim brodovima (većina za vežbu iz sovjetskog vremena).
Jedinstvena stvar koju nije moguće često videti su – vulkani od blata. U Azerbejdžanu ih ima pola, od oko 700 koliko ih postoji na svetu. Verovatno bi mogli i bolje da se iskoriste za razne spa tretmane, a ovako, blato se trenutno koristi samo u banji Naftalan, u kojoj je naftalinsko ulje glavno za tretman.
U Azerbejdžanu se nalaze vulkani od blata, i to polovina od oko 700 koliko ih postoji na svetu
Konačno, ako imate sliku Azerbejdžana kao pustinjske ili zemlje sa stepama, ako se odlučite da je posetite, treba isplanirati put na sever ka Kavkazu, gde su mnogi vrhovi iznad 4000 metara, a najviše mesto u kojem žive ljudi je na 2000 metara. Raznolikost prirode koju ima Azerbejdžan verovatno ima retko koja zemlja na svetu, jer za nekoliko sati možete da stignete od pustinje do planinskih glečera.
I možda da završim starom azerbejdžanskom izrekom: „Nije sramota ne znati, sramota je ne pitati”. Definitivno, možda niste znali mnogo o Azerbejdžanu, ali to ne znači da ne treba da poželite da ga vidite.
